ЈОВАН ДЕРЕТИЋ: Иако су национална решења у обе Југославије била супротна и у једном и у другом случају дошло је до међунационалних трвења

ПОИСТОВЕЋЕЊЕ нације и вере јесте извор многих наших невоља, наш велики хендикеп.

Јован Деретић / Архива

То је најтеже питање, које прати Југославију од почетка њеног оснивања, до данас. Две Југославије, стара и нова, понудиле су сасвим супротна решења националног питања. У првом случају пошло се од принципа једнонационалности, од схватања да су Југословени један народ са три племена, у другом случају - од принципа вишенационалнсти, од схватања да су Југословени скупина етничких сродних народа. Број тих народа стално се повећавао: од три попео се на пет (у доба конституисања нове Југославије); а затим на шест (за време једне од уставних реформи); томе су додате народности чији тачан број не знам. Иако су, дакле, решења супротна, карактеристично је да у практичким последицама једног или другог, уза све разлике, има и необичних поклапања. И у једном и у друтом случају дошло је до међунационалних трвења, и у једном и у другом случају та трвења довела су до геноцидних радњи (истина, у првом случају геноцид се вршио у ратним условима, после пропасти старе државе, а у другом, он се врши у мирнодопским, пред очима а понекад чак и уз суделовање органа легалне власти), и у једном и у другом случају објекат геноцидних радњи био је српски народ, његови већи или мањи делови. Суочени с тим запрепашћујућим сазнањима, морамо се запитати: зашто је до тога дошло, је ли се то могло избећи, зашто је тиме погоћен управо онај народ који је своју државност уградио у темеље југословенске државности.

НЕЋУ говорити о националној политици старе Југославнје, о бродолому који је она доживела, то је део историје. Говорићу о оном што се сада догађа, пред нашим очима... Узећу у разматрање једно питање: како принцип вишенационалности функционише у практичној политици и у систему мећунационалних односа. У авнојским документима, о Југославији се говори као о федерацији народа. Касније су се, и у основним правним актима и у пракси, народи (и народности) изједначили с републикама (и покрајинама). При томе, запостављено је нешто веома важно. Није само Југославија вишенационална, то њено основно својство не испољава се само на глобалном, савезном нивоу, него и на нижим нивоима, у мањим заједницама, вишенационалне су и републике, затим покрајине, у многим случајевима и општине. У Србији је то обележје највише изражено, зато што у њој, осим Срба, има највише делова других народа чије су матице било у Југославији било изван ње, али оно се јавља и у свим другим републикама, Није га сасвим лишена ни Словенија која је иначе највише национално хомогена. Има још једна незавидна предност која припада Србији: Срби су од свих југословенских нарада највише расути изван граница своје матичне републике, а та њихова расељеност није последица савремених сеоба, када се иде за послом, делови српског народа су на територијама изван СР Србије одвајкада, они су тамо укорењени.

ПОЛОЖАЈ делова народа није правно регулисан, он није упште ушао у наш основни правни документ, у савезни устав. То питање можда у почетку није изгледало тако важно, зато што се чинило да ће се Југославија формирати као више или мање унитарна федерација где се то право такорећи подразумева... Тако су читави делови југословенских народа у процесима развлашћивања федерације, када се тежиште националног суверенитета пренело на републике, па и покрајине, остали правно необезбеђени. То је сасвим супротна позиција од оне у којој се од почетка налазе националне мањине у нашој земљи. Оне су касније добиле статус народности а, две највеће међу њима, Албанци и Мађари, обе већином у Србији, готово су сасвим изједначени с народима. Народности су заштићене и нашим системским решењима и међународним обавезама Југославије, њихов је положај бољи него игде на свету. А што се тиче делова народа изван матичних република, њихов положај зависи готово искључиво од воље локалних бирократија и од расположења које према њима имају већински народи, а и једно и друго варира, и то веома изразито, од једне средине до друге, од једне републике (или покрајине) до друге. Ствари су у нашој федерацији постављене тако да ће сваки поремећај у међунационалним односима осетити најпре делови народа.

Препоручујемо

Друштво

1 1

ДРЖАВА ИЛУЗИЈА И ПРОПУШТЕНИХ ШАНСИ: Историјски форум "Књижевних новина" из 1988. је сведочанство о једном турбулентном времену

05. 01. 2021. у 17:14

Друштво

0 0

КРАХ ТИТОВОГ И КАРДЕЉЕВОГ ПРОЈЕКТА: Историјски форум "Књижевних новина" из 1988. - српска елита o Југославији

05. 01. 2021. у 11:08

Друштво

0 3

СРБИЈА ЈЕ ПОНУДИЛА РУКУ ПОМИРЕЊА: Југославија је рођена у време ратне драме која је поделила јужнословенске народе

04. 01. 2021. у 17:14

Друштво

0 5

ФАТАЛИЗАМ НАЦИОНАЛНИХ ИДЕОЛОГИЈА: Од монархистичког централизма до комунистичке конфедерације

03. 01. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације