ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПОЛУЖИВЕ ЗАТОЧЕНИКЕ БАЦАЛИ У САВУ: Свирепи злочини Павелићевих звери у јасеновачкој фабрици смрти

ЈУЛИО БИНГ, 39-годишњи трговачки помоћник из Вировитице, Јеврејин, био је у логору од средине септембра до 22. априла 1945. године, када је успео да побегне из Јасеновца у чувеном пробоју логораша.

Архива

После хапшења 16. септембра 1941. усташе су га спровеле у јасеновачки злогласни Логор II "у којему су се из почетка вршила масовна убијања", a "најактивнији убојица био је Љубо Милош". Током 1941. у овом логору су "заточеници одвојени по вјери и народности, док су касније били помијешани". Током 1942, у септембру је пребачен у Градишку, где су се такође вршила "масовна убијања, али још увијек не тако очито и отворено, него закринкано".

Као пример наводи да су веће групе реконвалесцената од тифуса, усташе "слагали у камионе, покривали их гуњевима и млатили по њима маљевима, док је престао сваки знак живота, а тада би их одвозили". Пошто је крајем септембра пребачен у економију у Стару Градишку, Бинг сведочи да су се "у то доба вршила многа убојства на пустари код Ораховице под изликом покушаја бјегства. Знам један случај када је побијено 42 Жидова и 17 православаца".

Било је и много самоубистава, "а и сами стражари су убијали људе као мухе под изликом да су покушали бијег и није им се никад ништа догађало. Обично би се као репресалија за овакве тобожње покушаје бјекства побило око 25 људи. Док сам радио у економији, уставши рано, видио сам да је око 500 жена одведено у правцу Јабланца, одакле се ниједна није вратила, нити смо икад што о њима чули. Видио сам на своје очи како су једном приликом у Старој Градишки гробари товарили у камионе љешеве дјеце. Причало се, да је око 500 дјеце неки заступник, којему имена не знам, потровао циклоном".

ПОШТО ЈЕ ПРЕБАЧЕН у Логор III у Јасеновцу, Бинг сведочи о убиствима на Гранику где би "између осам до девет сати у вечер жртве ударали комадом жељеза по глави и онако омамљене или мртве побацали у Саву, а како је један друг видио и причао ми, усташе би раном зором испирали крв са Граника и око њега. У том периоду даномице би у трајању од 14 дана било побијено по 50 људи, а онда након извјесне паузе наставило би се опет то убијање".

"Најактивнији су у томе послу били натпоручник Динко Шакић и бојник Пићили Доминик (у цивилу инжењер), а истицали су се такође и Марко Михаљевић, емигрант стар око 35 година, Иван Фрковић, водник, Анте Зрињушић и други", чија имена Бинг није знао.

"Сви усташе из пратње једнако су свирепо поступали за заточеницима, а најгоре су звјери били припадници брзог склопа под командом Јосипа Матаје званог Аждаја усташког сатника. Године 1944, био сам пропраћен у ланчару као помоћни бравар и вањски радник, па сам имао згоде да видим и установим, да су велике групе заточеника долазиле влаковима. По ноћи би их истоваривали и одводили у Градину на ликвидацију, а њихове ствари и упртњаче остајале би на колосјеку. У новембру године 1944. поново су започели са масовним ликвидацијама. Ради великог водостаја убијали би их на Гранику јер их нису могли превозити преко Саве у Градину. Све до Великог петка био је релативни мир. У то вријеме било је у логору свега 4.000 до 4.500. заточеника, али још су придолазиле разне веће или мање групе. У години 1945. до Великог петка такође су вршена дневно клања, али не у толиком опсегу као у 1944. години."

Архива

ПОСЛЕ 30. МАРТА, на Велики петак када су савезници бомбардовали логор, то је "дало повода управи логора за коначну ликвидацију свих заточеника. Дјеловало је на ту одлуку дакако и све веће приближавање Југословенске армије логору. Почеле су се одводити све веће групе у Градину гдје се даномице дизао пламен и дим".

"Такођер су - сведочи Бинг - почели искапати љешине односно кости и у бачвама их тамо преносити и спаљивати како би уништили трагове. Тко год је био превезен у Градину, није се више враћао, тако да је било очито, да се иде за коначном ликвидацијом."

Јулијо Бинг је описао и пробој из логора 22. априла 1945. године:

"У ноћи од 21. на 22. априла о. г. обукли су се усташе у цивил и запалили наше старе бараке. Видећи сва ова клања и припреме, било нам је јасно, да ми из наше бараке долазимо на ред, а нарочито нас је увјерила у то чињеница што је исто вече заставник Лисац одвео све групнике и писаре, те смо одлучили, да се пошто-пото покушамо пробити макар и голим рукама. 22. 4. око 10 сати група од 500 до 600 људи, у којој сам и ја био, извршила је напад на стражу, отела један митраљез, те бацајући опеке пробила се кроз паклену ватру кроз врата. На том бијегу изгинуло је све осим 80 до 100 људи. Што је било с осталима, који су били у нашој настамби, а нису с нама бјежали, ја не знам."

Јован Живковић, тридесетогодишњи Србин из Земуна, био је у Јасеновцу од почетка јула 1943. године и све време заточеништва радио као брица. Према његовим речима "вршила су се ликвидирања на разне начине, а нарочито одвођењем на рад и у Градину, од куда се више никада није нитко враћао, а инсценирани су и којекакве тобожње побуне, па су тако пригодом погибије логорника Винера, такођер заточеника, којега су усташе убили, побијени Глушац Владо и Мицић Слободан као тобожњи организатори побуне. У јесен након нападаја на Бањалуку пресељени су из Градишке Срби, Хрвати и Жидови и том је приликом потучено око 200 Срба. У исто вријеме из Новске и околице, дотјерано је око 800 људи, жена и дјеце а из Зиваје око 150, па су и они ликвидирани. (...) Убијања су се вршила ноћу, већином одвођењем у Градину, а када би вода надошла на Граник, ту би људе скидали голе, везивали их и тукли жељезом и маљевима, те побацали у Саву. По причању и према ономе, што сам ја могао докучити, побијено је те зиме око 5.000 до 6.000 људи, а у знатној мјери је харао и тифус, јер су хигијенске прилике биле очајне. Сви ликвидирани су отписивани у списковима као умрли од тифуса".

"ЗНАМ ДА СУ УСТАШЕ - изјавио је Јован Живковић - на 21/4. прекопали у логору гробље из кога су 20 заточеника повадили све љешине, које су тамо биле закопане у току 1941. и 1942. године и исте су спалили у оближњем јарку, како би затрли траг своме злочину. То сам на своје очи видио. Знам да је 21/4. ликвидирана и група жена по прилици око 500 тј. све жене, које су у логору преостале. Када сам побјегао из логора, ја сам се свратио код Томе Маренића из Кошутарице и његова кћерка Марија причала ми је, да је она тих дана гледала са крова своје куће, како су усташе у Градини убијали оне заточенике, који су тамо били запослени на спаљивању заточеника и када су те посљедње заточенике ликвидирали, којих је било око 150, усташе су се међусобно грлили и љубили. Иста ми је приповиједала, да је видила 24. априла, када су усташе бацали у ватру живе заточенике."

Износећи процену о броју убијених логораша, Јован Живковић је рекао: "Ја тачно не знам колико је заточеника у Јасеновцу ликвидирано, али је било опште увјерење међу заточеницима, да тај број прелази и један милијун. Логор је био предвиђен за нормалан број од 3.000 заточеника. Понекад тај број је досизао и до 6.000, али чим би надолазили нови заточеници, логор се стално чистио ликвидирањем стотина заточеника и то првенствено немоћних старијих и болесних. Сваки и најпосљедњи усташки стражар без икакве одговорности на своју руку могао је такођер по вољи клати заточенике."

Препоручујемо

Друштво

0 6

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - МОРБИДНИ ПЛАН ЗА УНИШТЕЊЕ СРБА: Пројекат Павелића скован у Сијени уз помоћ суфлера из Ватикана и Мусолинијевог штаба

27. 04. 2021. у 17:14

Друштво

0 4

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ИСТИНА ОБМОТАНА ФАЛСИФИКАТИМА: Завера ћутања о геноциду над Србима у Другом светском рату

27. 04. 2021. у 10:38

Друштво

0 12

ЦРНЕ ЈАМЕ УМЕСТО ОЧИЈУ: Сведочанство новинара који је први крочио у Јасеновачки логор - Док мртви плове Савом, живи чекају да отплове...

25. 04. 2021. у 12:00

Колумне

0 2

ИСТОРИЈА ДЕМАНТУЈЕ МИЛАНОВИЋА: Обични, мирни и поштени грађани завршили су у Јасеновцу јер су били - Срби

26. 04. 2021. у 11:11

Друштво

2 17

УСТАШЕ СУ У КРВ СВЕ ОБУКЛЕ: "Новости” откривају деценијама затурено сведочанство књижевника Ћамила Сијарића о ужасима Јасеновца

24. 04. 2021. у 10:13

Друштво

0 6

ЕКСКЛУЗИВНО! ЈАСЕНОВАЦ - ИСТИНА, МАНИПУЛАЦИЈЕ И ЛАЖИ: Сутра у штампаном броју "Вечерњих новости"

25. 04. 2021. у 19:46 >> 19:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације