Чадеж: Српски литијум шанса за Србију, тест за Европу

Пројекат „Јадар“ није само рударски пројекат – то је тест способности Европе да делује у сопственом дугорочном стратешком интересу, рекао је је Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије на панел дискусији посвећеној питању литијума у Европском парламенту.

Фото: ПКС

Чадеж оцењује да Европа треба да изгради отпоран, одржив ланац вредности литијума, обезбеђујући своју зелену индустријску будућност, уместо да настави да се ослања на стране добављаче, јер оставља себе рањивом на геополитички утицај и економску стагнацију.

„ЕУ мора да делује одлучно, да подржи стратешке литијумске пројекте унутар и изван својих граница и да обезбеди да Србија и Западни Балкан буду у потпуности интегрисани у европску транзицију чисте енергије. Овде се не ради о рударству. Реч је о будућности Европе“, истакао је Чадеж у свом ауторском тексту на Linkedin профилу поводом данашњег скупа у Бриселу.

У наставку је линк ка ауторском тексту на Linkedin профилу председника ПКС и превод:

https://www.linkedin.com/pulse/call-action-lithium-serbia-test-europes-green-industrial-marko-cadez-zkyrf?utm_source=share&utm_medium=member_ios&utm_campaign=share_via

Данас, у Европском парламенту, своју дискусију о српском литијумском пројекту „Јадар” уоквирио сам једноставном, али кључном изјавом:

Ништа се неће променити ако вам само кажем да се усклађеност животне средине са стандардима ЕУ подразумева. Ништа се неће променити ако наведем јасне услове Владе Србије – да се ископани литијум такође мора прерађивати у Србији, стварајући вредност и јачајући домаћу индустрију. Ништа се неће променити ако вам дам примере компанија које већ улажу у ланац вредности литијума у ​​Србији, попут компаније Stellantis, која производи електрична возила, или ElevenES, која развија батеријске ћелије. Ово су чињенице. Па ипак, саме чињенице неће победити у дебати о ископавању литијума у ​​Србији.

Зашто? Зато што се информациони рат о ископавању литијума не односи на еколошке стандарде или економски утицај. Реч је о политици, емоцијама и дезинформацијама – вођеним укорењеним интересним групама „старе економије“ и појачаним онима који траже краткорочну политичку мобилизацију.

Дакле, шта ће помоћи?

Нови начин да се уоквири дискусија – не само о Јадру као рударском пројекту, већ о много већем питању:

Може ли Европа водити будућност зелене индустријализације?

Улози: индустријска отпорност Европе наспрам енергетске зависности

Способност Европе да обезбеди стабилно, одрживо снабдевање литијумом није само у Србији. Реч је о томе да ли Европа може да изгради сопствену будућност у чистој енергији и електричној мобилности или да остане зависна од страних добављача.

Тренутно, ЕУ увози скоро сав свој литијум изван континента. У међувремену, Србија има треће највеће резерве литијума у ​​Европи и могла би да обезбеди до 90% потреба ЕУ за литијумом за производњу батерија. Ипак, док земље као што су САД и Кина агресивно покушавају да обезбеде своје критичне сировине, Европа оклева.

ЕУ има 19 литијумских пројеката у развоју, али је само неколико одобрено. У Португалији, Немачкој и Француској видимо исте обрасце дезинформација – мешавину легитимних забринутости за животну средину, страног уплитања и локалне политичке динамике – што све доводи до одлагања, неизвесности и стратешке парализе.

Пројекат „Јадар“ није само рударски пројекат – то је тест способности Европе да делује у сопственом дугорочном стратешком интересу.

Нови начин да се говори о литијуму у Србији

Уместо да се упуштамо у бескрајни циклус провере чињеница емоционалних, политички вођених дебата, траба да се фокусирамо на решења.

1. Европски регулаторни оквир за одрживи литијум

ЕУ би требало да створи независну Радну групу за литијум која би надгледала еколошку и индустријску усклађеност, тако обезбеђујући транспарентност и одговорност.

Србија би требало да буде у потпуности интегрисана у Европску алијансу за сировине (ЕРМА) како би се обезбедило да се српски литијум третира као стратешки ресурс ЕУ.

2. Улагање у цео ланац вредности литијума, а не само његову екстракцију

• Србија не нуди само сировине – она гради сопствене капацитете за прераду литијума и производњу батерија.

• Европска алијанса за батерије требало би да прошири улагања у ланац вредности литијума у ​​Србији, обезбеђујући да Европа контролише снабдевање и прераду.

3. Сузбијање дезинформација транспарентношћу и економским подацима

• ЕУ мора да препозна кампање за дезинформације које циљају на пројекте о критичним сировинама и разоткрије њихове изворе финансирања.

• Требало би успоставити независни економски мониторинг како би се пратио дугорочни утицај литијумских пројеката на БДП, отварање нових радних места и индустријски развој.

Избор Европе: предводити или заостати

Избор је јасан. Или ће Европа изградити отпоран, одржив ланац вредности литијума, обезбеђујући своју зелену индустријску будућност, или ће наставити да се ослања на стране добављаче – остављајући себе рањивом на геополитички утицај и економску стагнацију.

Ово није само изазов Србије – то је изазов Европе.

ЕУ мора да делује одлучно, да подржи стратешке литијумске пројекте унутар и изван својих граница и да обезбеди да Србија и Западни Балкан буду у потпуности интегрисани у европску транзицију чисте енергије.

Овде се не ради о рударству. Реч је о будућности Европе.

Препоручујемо

Предузетник

0 1

Чадеж: Србија отвара прво представништво ПКС у Африци и то у Каиру

23. 01. 2025. у 09:27

Предузетник

0 0

„ЧАДЕЖ ТОК“: Будућност технологије кроз очи Патрика Косгрејва

02. 02. 2025. у 21:15

Предузетник

0 1

МУКАЛЕР: Свестраност у вештинама и знању води стартапе до успеха

27. 01. 2025. у 11:12

Предузетник

0 2

Антоинија Норман за "Чадеж талк": Стартап сцена ће из Србије променити Европу

20. 01. 2025. у 14:23

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације