СРПСКИ КУВАРИ И КОНОБАРИ САД СВУДА НА ЦЕНИ: Проблем у угоститељству због сезонског одлива радне снаге све је дубљи, решење ни на видику

ГОДИНЕ после пандемије вируса корона донеле су Србији веома тешку ситуацију са радном снагом у области угоститељства. Од маја почиње одлив конобара и кувара у приморске земље, махом у Хрватску, који за дупло већи новац раде током летње сезоне. Некима газде нуде и минималац у каснијим месецима, како би се вежбали за наредну годину. И док квалитетни радници одлазе, овде се усељава оправдани страх да ћемо остати без квалификованог кадра, што ће се одразити и на задовољство гостију услугом.

Асоцијација молекуларне гастрономије Србије

Недостатак радне снаге постао је хроничан, оцењује директор Пословног удружења хотелско-угоститељске привреде (ХОРЕС) Георги Генов.

- Мало је боља ситуација била до априла, међутим, већ сада се примећује одлив - каже Генов. - Аустрија је олакшала добијање визе за људе из Србије, Северне Македоније и Босне и Херцеговине, тако да ће тамо бити више радника него икада. Хрватско приморје и даље је доминантно за сезонце, али нам раднике преузимају и Црна Гора, Словенија и Немачка.

Незванични подаци којима располаже Генов је да ван Србије, током сезоне, собарице могу зарадити до 1.200 евра месечно, конобари до 1.500 евра, а кувари до 3.000 евра. С друге стране, званични подаци Републичког завода за статистику, показују да је просечна јануарска зарада у делатности смештаја била 75.301 динар, док је у делатности припремања хране и пића 55.336 динара.

Тешко је било и пре у угоститељству, али последњих две, три године проблем се продубио. Толико, да српски хотелијери и ресторатери покушавају да реше муку увозом радне снаге. Они који нама долазе у помоћ нису бројни, нити су довољно квалификовани у односу на професионалце који су у другим земљама потражили зараду. Према речима Генова, веће плате главни су мотив за привремени одлазак.

- Надлежни ништа још не чине како би се радници стимулисали да прескоче земље региона у ударним месецима. Има неколико тачака на којима треба радити. Власници хотела и ресторана треба да подигну плате, али онда треба смањити доприносе у угоститељству за новозапослене. Имамо велику стопу ПДВ у односу на земље Европске уније, што је такође велики проблем. По угледу на Хрватску, треба регулисати напојнице при плаћању картицама. Али поврх свега, морају се ова занимања промовисати и прилагођавати програме образовања. Нажалост, друга решења не видим - искрен је наш саговорник.

Да би отишли пут дупло веће зараде, они конобари и кувари који су у Србији у сталном радном односу, довијају се на различите начине. Тако велики број њих спаја годишње одморе и отвара боловања, да би неколико месеци провели на мору. А сунце не виде. Према речима Уроша Г., успешног кувара у једном од реномираних ресторана у главном граду, теза да "сезонање" доноси више новца је заблуда, јер то захтева више рада.

- Да се у Београду толико ради, и да су кувари плаћени за то колико раде, узели би више новца. Живели би у свом дому, спавали у свом кревету. Да се договоре са газдама да раде две смене, сигурно би зарадили исто. Способан кувар овде у сезони, може да наплати једну смену од осам сати и до 1.200 евра. Сезонци одлазе за 1.500. У мојим очима то се не исплати - каже Урош Г.

Нажалост, пракса је показала да је сезонским радницима једино важан финансијски мотив. Ништа их не везује за "кућу" у којој раде, храну треба избацити што пре не би ли се уштинуло време за предах између поруџбина, и не води се рачуна о квалитету, већ је императив квантитет. Према речима овог кувара, понуда да остану и ван сезоне нуди се само шефовима.

- Сваки одлазак на сезонски рад је корак уназад у грађењу каријере овде - истиче Урош - Нема стабилности у остваривању контаката или условно речено, грађења имена. Озбиљни шефови кухиња не воле сезонске раднике, јер они већ у априлу размишљају хоће ли им запослени отићи. Због свега овога никада ми није била опција да одем.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације