"СВЕТ УЧИ ОД НАШИХ ДЕМИНЕРА": Интервју - Вук Радовић, директор Сектора за разминирање "Millennium Team"

Дејана Калинић
Дејана Калинић

16. 10. 2024. у 10:00

У ПРАХОВУ се тренутно ради на уклањању немачке флоте потопљене током Другог светског рата, која представља озбиљну претњу на међународном пловном путу. Више од 100 бродова је потопљено у повлачењу немачке војске пред Црвеном армијом, а многи од њих носе експлозивна средства која угрожавају не само пловидбу, већ и окружење и људске животе...

СВЕТ УЧИ ОД НАШИХ ДЕМИНЕРА: Интервју - Вук Радовић, директор Сектора за разминирање Millennium Team

Новости

Вук Радовић, директор Сектора за разминирање Millennium Team предводи овај изузетно сложен пројекат који укључује вађење пловила и разминирање пет километара пловног тока Дунава. Изазови са којим се он и његов тим сусрећу су вишеструки, па су лоша видљивост због мутне воде, изузетна брзина реке и кратка сезона подводних радова само неки од фактора који отежавају ионако сложене операције.

*Пројекат вађења потопљених бродова је изузетно комплексан. Шта су највећи изазови?

-Да, из много разлога, чак је и пионирски. Налазимо се тик уз румунску границу, а Дунав је овде изузетно брз, са флуктуацијама нивоа воде по седам-осам метара. Имамо веома кратку сезону радова, највише три месеца годишње за подводне радове, у екстремним условима. Ипак, у овој години смо успели да решимо четири пловила. Два смо поткопали испод коте 23,20, а два смо извадили. Један је био чамац, а други немачки миноловац дуг 14 метара, где смо приликом вађења нашли чак пет сандука препуних муниције, ручне бомбе и пушке, и све је успешно разминирано.

Новости

*Да ли постоји неки сличан пројекат у свету, који би вам помогао у методологијама?

- Нико раније није радио на међународном пловном путу са оволиким бројем потопљених пловила пуних експлозива. Сличан пример постоји само на Темзи, где се једно пловило пуно експлозива још увек није померило управо због високог ризика. А код нас је ситуација још сложенија, јер имамо бродове буквално наслагане једне на друге, а велики део њих је затрпан седиментом, што додатно отежава рад. Ми смо пионири у овој области и фактички пишемо правила о томе како ће се овакви пројекти изводити. Осим вађења пловила, развијамо и методологије како да безбедно изводимо ове радове.

*Недавно је управо из тог разлога у посети Прахову била и делегација војног института НР Кине. Имате ли других позива, са других меридијана?

- Да, ове године је одржан међународни симпозијум за разминирање и ту су били представници НАТО-а и чули су за нашу методологију, видели слике, техничке податке и проценили да би могли да користе наше методе и за своје потребе. Због тога смо позвани да презентујемо свој рад на састанку НАТО-а близу Братиславе, сада у новембру.

*Да ли су и други пројекти били овако сложени?

- Ниједан није безазлен, а сваки носи своју специфичност. Међутим, један од најкомпликованијих и најзахтевнијих пројеката био је у "Слободи Чачак", где су 2011. биле две експлозије у магацину са муницијом. Око 55.000 експлозивних убојитих средстава расуто је по фабрици и околини, где се налазе куће и цивили. До сада смо завршили чак 11 пројеката у тој области, али чишћење још траје. Комплексни су били и пројекти чишћења и војних касарни и полигона, као што су "Стеван Синђелић", "Југовићево" и полигон за тенкове у Крагујевцу. А на Аеродрому "Ниш" смо пронашли нетакнуту авио-бомбу од 250 килограма још из Другог светског рата.

Новости

*Шта све проналазите на овим пројектима?

- Најчешће вадимо гранате, авио-бомбе, касетне бомбе и разне врсте мина. У Прахову смо нашли велику количину муниције, а у Зрењанину, где сада стоји фабрика "Линг Лонг", пронашли смо огромне количине противавионске муниције, које смо морали да уклонимо чак и током пандемије ковида.

*Колико је то опасно занимање за ваше деминере?

- Веома. Сваки дан им је глава у торби. Имамо најбољу опрему – детекторе, машине за разминирање, дронове, системе за геофизичка испитивања, опрему за подводно разминирање – али увек постоји и фактор људске грешке. Ипак, услови рада у Србији су далеко бољи него у иностранству. Воде се многи ратови и измишљају нове експлозивне направе, често импровизоване и веома опасне. Зато се све више наших деминера који су радили у Сирији и Ираку враћају да раде код нас.

Новости

*Како сте ви дошли у ову причу?

- У Millennium Team сам од скоро самог оснивања, већ 19 година, а на челу овог сектора сам седам година. По струци сам инжењер информатике, али сам прошао све обуке за деминере. Успели смо да окупимо најбољи тим у региону и створимо највећу компанију за разминирање, не само у региону, већ и шире. Разминирање је мој посао, али сам и стално активан у својим хобијима. Бавим се и роњењем, возим брод, моторе и једрим. Морате бити војни тип за овај посао да бисте га волели, а ја то свакако јесам. 

Најважнији пројекти

• Национални стадион: Очишћена површина од 875.064 квадрата

• Фрушкогорски коридор: Очишћена површина од 1.149.000 квадрата

• EXPO Belgrade 2027: Очишћена површина од 1.239.582 квадрата

• Фабрика "Линг Лонг": Очишћена површина од 969.900 квадрата

• Слобода Чачак: Очишћена површина од 605.874 квадрата 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЕНЕЦУЕЛА ПОСЛЕ АГРЕСИЈЕ: Мадуро слетео у Њујорк, прети му смртна казна; Протести против Трампа (ФОТО/ВИДЕО)

ВЕНЕЦУЕЛА ПОСЛЕ АГРЕСИЈЕ: Мадуро слетео у Њујорк, прети му смртна казна; Протести против Трампа (ФОТО/ВИДЕО)

У ГЛАВНОМ граду Венецуеле, Каракасу, у суботу ујутро одјекнуле су експлозије, а град су у ниском лету надлетали авиони и хеликоптери, јавили су светски медији. Амерички председик Доналд Трамп објавио је да је председник Венецуеле Николас Мадуро ухваћен заједно са супругом и пребачен из земље у операцији "Operation Absolute Resolve".

03. 01. 2026. у 07:45 >> 00:07

РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета

РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета

РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.

20. 12. 2025. у 09:41

У ВЕНЕЦУЕЛИ 4.000 ХРВАТА : Страх, свуда тишина пуна тензије

У ВЕНЕЦУЕЛИ 4.000 ХРВАТА : Страх, свуда тишина пуна тензије

У ВЕНЕЦУЕЛИ живи 4.000 особа хрватског порекла које после ноћашњег америчког напада на главни град Каракас, затворене у кућама, чекају даљи развој догађаја, рекла је у суботу Хини представница хрватске заједнице у тој јужноамеричкој земљи.

03. 01. 2026. у 18:47

Коментари (0)

НЕВЕРИЦА У ДЕНВЕРУ! Нове информације о повреди Николе Јокића (ВИДЕО)