СВЕТСКА БАНКА ХВАЛИ СРБИЈУ: Јавни дуг растао много мање него у другим земљама у Европи
БДП земаља Западног Балкана је, после раста од 3,5 одсто у 2019. години, склизнуо у рецесију од 4,5 одсто у 2020, кажу у Светској банци која очекује да ће у 2021. раст БДП-а у овом региону износити 3,5 одсто.
То каже главни економиста Светске банке за Западни Балкан Енрике Бланко Армас у интервјуу за Магазин Бизнис.
- Мере које су предузете у Србији, углавном су у складу са мерама предузетим у другим земљама. Способност земаља да подрже своје економије у великој мери је резултат претходних напора да се ојача макроекономско управљање и изграде фискални амортизери. Србија је тај посао добро урадила пре кризе, смањила је фискални дефицит, смањила јавни дуг и повећала девизне резерве - навео је Армас.
Каже да је процена СБ да се јавни дуг Србије повећао за четири процентна поена БДП-а у 2020, што је значајан раст, али много нижи од раста јавног дуга у другим земљама у Европи.
На питање да прокоментарише то што је стопа незапослености у региону порасла за 0,5 одсто само у првој половини прошле године и да је изгубљено 139.000 радних места, а да је ситуација у Србији нешто другачија, Армас каже да су програми економске подршке широм региона спречили много израженији утицај на тржишта рада.
- Исто се догодило и у Србији, која је донела невиђени програм економске подршке вредан око 13 процената БДП-а, укључујући неколико мера усмерених на задржавање посла. Али дошло је до пада неформалне запослености и повећања запослености младих. Мере подршке успеле су да спрече још гори утицај кризе на тржишта рада у региону, али морамо да препознамо нека ограничења тренутног приступа, попут ограниченог досега неформалног сектора, како бисмо следећи пут могли да учинимо боље.
Када је реч о очекиваном расту БДП-а у региону од 3,5 одсто у 2021. години, Армас додаје и да постоји значајна неизвесност око остварења ових пројекција, посебно у погледу раста у ЕУ, кашњења у доступности вакцина и појаве нових таласа ширења вируса, што би све могло утицати на време и снагу опоравка.
Напомиње да су земље у региону усвојиле нове сетове мера за наставак борбе против пандемије и подржавање својих економија и да је то оправдано с обзиром на то да се ванредне ситуације у здравству настављају.
- Мере које су предузете у Србији, углавном су у складу са мерама предузетим у другим земљама. Способност земаља да подрже своје економије у великој мери је резултат претходних напора да се ојача макроекономско управљање и изграде фискални амортизери. Србија је тај посао добро урадила пре кризе, смањила је фискални дефицит, смањила јавни дуг и повећала девизне резерве - каже Армас.
Указује да би земље требало да траже начине да повећају ефикасност мера подршке, чинећи их временски ограниченим, али и циљаним, јер ће то бити све важније како се фискални простор смањује, али и како би се економије враћале у одрживији фискални оквир са јачањем привредног опоравка.
Каже да ће за Србију бити важно да смањи фискални дефицит и смањи јавни дуг, када то ситуација дозволи.
Сматра да у временима економске кризе, као што је сада, када је производња знатно испод потенцијала, има смисла усвојити фискалне мере за подршку расту.
- Подршка економијама широм света заиста је без преседана, али тежина кризе је једнако без преседана - каже Армас и додаје да ће за све земље бити важно да се врате на одрживији фискални пут како би смањиле ниво дуга.
Упитан ако привредни опоравак главних трговинских партнера Србије у региону, посебно ЕУ, закасни, колико би то могло да успори економску нормализацију у овом региону, Арамас одговара:
- Западни Балкан је уско интегрисан са ЕУ, кроз трговину, инвестиције, дознаке и туризам. Спорији опоравак у ЕУ имаће утицаја на економију региона. На пример, готово две трећине српског извоза иде у ЕУ, што указује на значај ЕУ за српску економију. Очекујемо да ће ЕУ порасти између 3,5 до цетири одсто 2021. године, доприносећи тако опоравку региона - рекао је Армас.
Додаје да су снажни фискални и спољни амортизери у Србији одиграли добру улогу током кризе.
МАКРОН СВЕ ИЗНЕНАДИО: Ево шта каже о преговорима са Путином
ФРАНЦУСКИ председник Емануел Макрон рекао је да не искључује могућност преговора са руским председником Владимиром Путином „када контекст дозвољава“.
17. 11. 2024. у 21:03
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.
17. 11. 2024. у 19:48
ДА ЧОВЕК НЕ ПОВЕРУЈЕ: Погребни бизнис - ево чиме се Легија бави у затвору
ТАЈ посао му је плаћен.
18. 11. 2024. у 15:42
Коментари (1)