СРПСКА ПРИВРЕДА ОТПОРНА НА КРИЗУ: Наша земља имала осетно мањи пад БДП у односу на друге
ПРИВРЕДА Србије показала се нешто отпорнијом на здравствену кризу у односу на друге европске земље будући да је пад БДП-а Србије у 2020. износио 1% БДП-а.

Фото: Депоситпхотос
То је осетно мање у односу на просек других земаља Централне и Источне Европе где је пад БДП-а износио 3,9% и читаве ЕУ где је пад био 6,2%. Свега четири европске земље имале су мањи пад БДП-а од Србије у 2020. години (Ирска, Норвешка и Литванија и Турска), наводи се у последњем броју "Кварталног монитора".
- Заједничко за земље које су у кризи релативно добро прошле јесте да у привреди имају мало учешће делатности попут туризма и аутомобилске индустрије које је криза нарочито снажно погодила, а велико учешће делатности које нису биле погођене кризом -у Ирској ИТ сектор има учешће у привреди од чак 15%, а у Србији пољопривреда и прехрамбена индустрија чине око 12% привреде. - стоји у овој публикацији. - Додатни разлози за мањи пад БДП-а је то што је Србија у кризу ушла с релативно високом стопом привредног раста, као и што је применила релативно снажне фискалне и монетарне стимулансе, док су епидемиолошке мере у већем делу године биле благе. За сад не мењамо прогнозу привредног раста према којој у 2021. очекујемо раст привреде између 3-4%. Наиме, мањи пад у 2020. повећао је основицу с којом ће се поредити резултати из 2021, а уз то, сад се види и да ће трајања епидемије, а тиме епидемиолошких ограничења, бити нешто дуже, као и да ће опоравак европских привреда бити спорији.
У кризној 2020. примењивана је изразито експанзивна монетарна политика. Од избијања кризе НБС је четири пута смањивала референтну каматну стопу, креирала додатну ликвидност кроз своп и репо аукције, откупљивала корпоративне хартије од вредности, уводила мораторијуме на враћање кредита. Мере монетарне политике помогле су очувању ликвидности домаће привреде, чиме су спречена, или бар одложена, масовна банкротства предузећа и губитак радних места.
- Фискална политика такође је одлучно и снажно реаговала на кризу због чега је у 2020. остварен рекордан дефицит консолидоване државе од око 3,8 млрд евра (8,1% БДП-а) - истичу аутори "Кварталног монитора". - Фискални дефицит у Србији већи је од просека земаља ЦИЕ пре свега услед већег пакета антикризних мера, од којих су неке добро дизајниране, док се за друге то не може рећи. Јавни дуг на крају 2020. године достигао је 26,7 млрд. евра (57,4% БДП-а), а са укљученим негарантованим дугом локалних самоуправа премашује 58% БДП-а. Раст јавног дуга у 2020. био је знатно мањи од фискалног дефицита, због апресијације курса динара према долару, као и због тога што је део дефицита финансиран приходима од концесије и приватизације.
Препоручујемо

"ТО ЛИЦЕ, ТЕ УСНЕ..." Трамп поново изазвао пажњу коментаром о својој портпаролки Каролин Левит (28)
АМЕРИЧКИ председник Доналд Трамп поново је доспео у жижу јавности због необичног коментара о изгледу портпаролке Беле куће Каролин Левит.
14. 10. 2025. у 14:48

"ПЉЕСКАЛА РУКАМА И СЛАВИЛА УБИСТВО" Лавров: Сви се сећамо како је смрт Гадафија одушевила Хилари Клинтон
РУСКИ министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је да памти како је бивша америчка државна секретарка Хилари Клинтон пљескала рукама и славила убиство либијског лидера Моамера Гадафија 2011. године и алудирао да бивши сиријски председник Башар ел Асад тренутно живи у Москви, јер су њему и његовој породици прећени сличним физичким уништењем у Сирији.
14. 10. 2025. у 13:06

Мосвка рекла "ЊЕТ" Америци: "Нема говора, не пристајемо на то - рат у Украјини се неће тако завршити"
"ТАЈ ОДГОВОР је добро познат, и доследност позиције Руске Федерације се не мења."
20. 10. 2025. у 15:40 >> 16:03
Коментари (0)