Фељтон

Текстови

Вајала Тита

Оља Ивањицки је била усамљено дете. Сама је морала да на?е забаву, занимацију. А, усамљена деца прибежиште, утеху и смисао траже и налазе у машти. Тада све бива могу?е и нису више усамљена

Саво Поповић | 14. 03. 2008. у 00:00

Пет тона мрака

Покушала сам и после Академије да наставим да вајам. Одлазила сам код Владете Петри?а у Павиљон Вељкови?. Он је користио само део тог рајског, раскошног, богатог простора

Саво Поповић | 16. 03. 2008. у 00:00

Ками пред платном

Суде?и по прихватању и “разумевању” њеног уметни?ког ангажмана, Ивањицка је сувише рано направила искорак. Анализом се нико није бавио

Саво Поповић | 17. 03. 2008. у 00:00

Сама себи менаджер

Ољи Ивањицки је, као у “Вјеснику” шездесетих, предбацивано да је саморекламерка. Али, “како би неко могао да буде присутан на јавној сцени а да сам у томе не у?ествује?”

Саво Поповић | 18. 03. 2008. у 00:00

У храму уметности

Неке ствари су биле неопростиве. Лепа, заводљива и талентована: то је сувише за жену у друштву у ком владају, доминирају, што зна?и, и распоред праве мушкарци

Саво Поповић | 19. 03. 2008. у 00:00

Политика
Тенис
Фудбал