ГОЛА ИСТИНА УВЕК УЗБУЂУЈЕ: Наго људско тело, током историје, на различите начине подстицало је стварање вредних уметничких дела

МЕЂУ десет најскупљих слика на свету налази се и један акт. Дело је Амадеа Модиљанија из 1917. и представља непознату лежећу женску фигуру, која се одмара на црвеном каучу, са главом наслоњеном на плави јастук.

Фото Википедије/JarektUploadBot

У Њујорку, код "Кристија" продата је новембра 2015. за 170,4 милиона долара, а када је сликар први пут изложио у Паризу, умало није изазвала скандал већих размера.

Од Вилендорфске Венере из палеолита, па до фотографских дела са музама нашег дигиталног доба, наго људско тело урађено у камену, као уље на платну, или спаковано у НФТ формат, настало из ритуалних, религијских, естетских, или чак политичких побуда - прошло је кроз небројене мене. Али, гола истина никада није престала да узбуђује.

О актуелном интересовању публике и домаћих колкеционара за ову врсту ликовних мотива, говори и то што се на Новогодишњој аукцији Галерије "Арте" (тренутно у фази постаукцијске продаје) нашло неколико актова наших угледних аутора. Историчар уметности Драго Ракочевић, кустос галерије, тако указује на уље на плану великог формата, Миливоја Узелаца, из тридесетих година прошлог века:

- За његову поетику карактеристично је истицање еротичности женског тела - објашњава саговорник. - С друге стране, Живорад Настасијевић који је стављао актове у митолошки контекст, а његове наге фигуре биле сличније Венери, овде је заступљен са нетипичном, слободнијом, композицијом. На њој су две жене, једна поред друге, као да су једна другој одраз у огледалу. Једна је плавокоса, а друга црвенокоса.

Фото Википедије/Прадо

Актове је често, и као цртеже, и као слике, радио Иван Радовић, а међу колекционарима су, према Ракочевићевим речима, посебно тражени они кубистички, из тридесетих година. Голо женско тело представљао је и у ентеријеру, и у екстеријеру (попут акварела, жене на плажи, са ове аукције).

На већини слика и цртежа, каже урбана легенда, имао је исти модел. Због опседнутости том изузетно младом женом, настали су пробелми са њеним оцем. Причало се да је чак хтео и да убије Радовића!

- У последњем аукцијском каталогу је и један рад Недељка Гвозденовића, из средине педесетих - наставља Ракочевић. - Реч је о акту рађеном у атељеу, који припада конзервазивнијем начину сликања, где модел седи на столици. Уочљиво је брзопотезно сликарство Гвозденовића, и нису видљиве контуре лица, па особа није препознатљива. Иначе, овај рад је излаган на 4. Бијеналу у Токију. Понуђен је и један акт Павла Васића.

Највећу пажњу на аукцијској изложби, међутим, имало је дело из приватне колекције, које се није продавало - у јавности ретко виђан "Женски акт с огледалом" Паје Јовановића из 1915. На овој слици, према Ракочевићевим речима, акценат је на пути и самоанализи у огледалу женске фигуре, док је у позадини обрис нејасног пејзажа поред реке или језера, који готово да није завршен.

Женски акст са огледалом, Паја Јовановић Фото Галерија Арте

- Јовановић је актове мање радио него друге популарне теме. Најчешћи мотиви су му биле купачице, а највише их је сликао у природи, у различитим положајима поред воде - закључује саговорник додајући, да су се на ранијим аукцијама у овој кући појављивали и актови Петра Добровића, Миленка Шербана, Ивана Табаковића, из раног периода, Сретена Стојановића и Пеђе Милосављевића, Ђоке Мазалића... - Иначе, нашим уметницима је било изазовније да се баве нагим женским телом, тако да су веома ретки мушки актови.

У нашој међуратној уметности, актовима су се бавили и Јован Бјелић и Сава Шумановић. Сави је у Паризу позирала Кики, чувени модел са Монпарнаса, као и креолка Ајша. А захваљујући ликовним великанима из свих епоха и крајева света, многе лепотице и њихова изазовна нагота, добиле су место у вечности.

Први је, у 4. веку пре нове ере, Праксител извајао потпуно голу Афродиту. После мермерних грчких богиња, ређале су се Ботичелијева Венера, која се рађала из шкољке и Ђорђонеова - уснула, па Тицијанова "Урбинска Венера", Рубенсове набрекле "Три грације", Енгрова "Велика Одалиска", Гојина "Нага Маја" (коју је морао и да обуче), Манеова пркосна "Олимпија", Пикасове "Жене из Алжира" (које су такође међу најскупљих десет слика на свету)... До велике Су, Лусијана Фројда, модела тешког 127 килограма, чији је акт својевремено поставио аукцијски рекорд за дело живог аутора, када је у мају 2008. код њујоршког "Кристија", продат Роману Абрамовичу, за 33, 6 милиона долара.

Фото Википедије/Livioandronico2013 Creative Commons CC-BY 4.0

Међу најславнијим мушким нагим телима је Миронов "Бацач диска", из 5. века пре нове ере. Голе мушкарце, после старих Грка, где су њихове скулптуре биле цењеније од обнажених жена, волели су ренесансни аутори, међу којима се истичу вајари, а посебно Микеланђело. Он је, поред непоновљивоог Давида, чак направио скулптуру голог Христа, за римску цркву Света Марија над Минервом, којој је касније додата драперија "да покрије срамоту". У сликарству је затим младо мушко тело славио - Каравађо.

На размеђи 19. и 20. века, Роден огољује чак и "Мислиоца", Едвард Мунк слика групу као од мајке рођених купача (ово огромно, два пута два метра, платно налази се у Националној галерији Финске), док експресивни печат мушким актовима даје и Егон Шиле. "Момак који је волео Микелађела", како га је назвала његова партнерка, песникиња и рокерка Пати Смит, славни фотограф Роберт Маплтроп, оставио је иза себе и "Црну књигу", студију са изразито естетизованим фотографијама нагог црног мушкарца.

Тело, обучено и голо, посебну улогу је имало у боди арту, а један од најславнијих радова, је "Импондерабилија", перформанс који су Марина Абрамовић и Улај 1977. извели у Галерији модерне уметости у Болоњи, стојећи потпуно голи на улазним вратима, тако да је публика провлачећи се, морала макар бар да их окрзне. Наравно, интервенисала је - полиција!

Фото Википедије/MatthiasKabel GFDL and Creative Commons CC-BY 2.5

ПАЈИНИ АКТОВИ ПОСЛЕ ЖЕНИДБЕ

НАШ Паја Јовановић омрзнуо је актове на школовању, због старих и ружних модела и готово их није радио, док се није оженио Муни, чију је нагу лепоту овековечио и на три акта која се чувају у његовом легату.

НАПОЛЕОН КАО БОГ МАРС

ЈЕДИНИ државник и војсковођа који је добио свој акт у модерној историји је Наполеон, кога је потпуно голог, по узору на бога рата Марса, извајао италијански неокласични скулптор Канова.

ВЕЛОМ ЦЕНЗУРИСАН АУТОПОРТЕТ

КАДА су прошлог септембра конзерватори скинули прашину са 400 година старог дела "Алегорија тежње", Артемизије Ђентилески, дошли су до закључка да је 70 година после настанка, прошла кроз цензуру, односно да је преко нагог женског тела досликана драперија. Верује се да је, заправо, реч о голишавом аутопортрету највеће италијанске барокне сликарке. Рестаурација је у току, а стручњаци тврде да драперија неће моћи да буде уклоњена без већих оштећења слике. Ипак, како је Артмизија Ђентилески изгледала као од мајке рођена моћи ће да се види уз помоћ модерних технологија (ултраљубичасто светло, дијагностичко снимање и рендгенски зраци) и то на изложби у фирентинском музеју "Кућа Буонароти", од 23. априла следеће године.

ЛИСТА НАЈЛЕПШИХ ПОЗАДИНА

ТОКОМ пандемије короне кустоси из Јоркширског музеја инцицирали су међу кустосима широм света акцију, да из својих колекција извуку актове које најбоље представљају позадину људског тела. То је инспирисало ликовног критичара "Гардијана" Џонатана Џонса, који је направио топ-листу, десет уметнички најуспешнијих задњица. Прво место припало је Леонардовом "Стојећем мушком акту с леђа" из 1505. године, а следе га "Девојка која се одмара" Франсоа Бушеа, Тицијанови "Венера и Адонис" и два Давида - Микеланђелов и Донателов. На шестом месту нашла се класична грчка скулптура, непознатог аутора из 5. века пре н. е. а, позната као "Кочијаш из Моције", за њом су триптих Херонимуса Боша "Искушење светог Антонија", Веласкезови "Венера и купидон", "Силовање Ганимеда" Дамјана Маца и Рафаелове "Три грације".

САТАРОМ НА ВЕНЕРУ

У ЗНАК протеста због затварања лидерке женског покрета Емелин Панкхерст, суфрежеткиња Мери Ричардсон је 1914. у лондонској Националној галерији сатаром насрнула на Веласкезову "Венеру пред огледалом".

Препоручујемо

Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА - Етос и етнос Стоиљковића

13. 12. 2022. у 10:45

Култура

0 0

О ВЕЗАМА МЕДАКОВИЋА СА НОВИМ САДОМ: У Галерији „Прометеј“ омаж великом српском интелектуалцу

29. 12. 2022. у 11:32

Србија

0 0

ИЗЛОЖБА У ПЕТРОВЦУ НА МЛАВИ: Експонати из лапидаријума Народног музеја у Пожаревцу

29. 12. 2022. у 10:35

Образовање

0 0

ОБРАЗОВАЊЕ СА КОРЕНОМ: Отворена изложба у Филолошкој гимназији у Београду

28. 12. 2022. у 18:01

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације