ПОГЛЕД ИСКОСА - Одлазак Жугићевих

СЛИКАР Милош Филиповић Фића је отишао заувек пре четрдесет дана а да нико није сазнао узрок смрти.

Фото промо

Пре петнаестак дана трагично су живот у Земуну завршили сликари Зоран (у 73 години) и Влатка Кавалир Жугић (у 70 години). Њихов крај је права драма, какву не памти српска уметност. Она је била тешко болесна и договорили су се да заједно оду. Да би био сигуран у то убиство из милосрђа, Зоран је девет пута пуцао у њу из пиштоља а онда прекратио себи живот са једним метком. Нашли су их како уредно леже једно поред другога у кревету. Њихова љубав је била јака, заједно су и у смрти. Знамо их као тихе, скромне, једно другом одане супружнике. Да трагедија буде већа, имали су и ћерку, која није живела са њима.

Упознали су се у Паризу, где су студирали на чувеној академији Бозар (Beaux-Arts). Влатка, пореклом из Хрватске, била је мање присутна у јавности, мада је имала самосталне изложбе. О њој је писао чак и Ђорђе Кадијевић. Њен ликовни свет потпуно је супротан од Зорановог, реч је о лирској апстракцији, каквом се бавио и Славољуб Слава Богојевић.

Слике у виду тамних тонова, са две-три преовлађујуће браон, сиве или тамноплаве хоризонтале, означиле су тихи свет ове уметнице, са сетним атмосферама и шапатом пре него гласним говором.

Зоран Жугић је био познатији од ње, чешће је учествовао на изложбама. После средње школе похађао је уметничку Шуматовачку школу. Убрзо затим отишао је у Париз, прво као туриста, обилазећи музеје и галерије, а затим се ту настанио, 1975. уписао на ликовну академију, коју је 1979. дипломирао. У Паризу се упознао са светском ликовном сценом и упустио у експериментисање са гестуалном уметношћу (Полок, Де Кунинг), који су му блиски као и сликари из групе Кобра а занимао се и за арт-брут (Дибифе). То су утицаји видљиви и касније у његовом сликарству, када је коначно као узор открио сликарство Дада Ђурића. Жугић је од оних сликара који мисле да је тајна слике у њеној структури, у ликовној засићености површине, у богатству нанетих слојева па многе слике никада није завршио, не зато што оне нису биле готове, већ што им се стално враћао, и десетак година их пресликавајући. Имао је подршку Жељка Ђуровића и великог колекционара дела живих уметника, штампара Звонимира Бироа. Ушао је са великим форматима својих слика у престижну Колекцију Биро, о којој постоје две обимне монографије и Биро му је 2016. урадио већу монографију са текстовима Јелене Ленголд, Ђорђа Кадијевића, уметника Звишког, Евгенија Буића, кустоса Музеја примењених уметности, Братислава Љубишића и других.

Зоранова платна испуњена су чудним, минералним и вегеталним бићима, нагомилавањем органске материје, сугеришући пропаст цивилизације и трансформацију планете. Реч је заправо о контролисаном хаосу помоћу маште и интуиције у низу драматичних призора парадоксално нежних боја, са крхким створењима и примамљивим атмосферама.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА - Јаворов музеј

12. 07. 2023. у 16:33

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Сто година соцреализма

04. 07. 2023. у 12:21

Додатак Култура

0 1

ПОГЛЕД ИСКОСА - Сећање на Фићу

29. 06. 2023. у 07:00

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Крунићев паноптикум

21. 06. 2023. у 10:21

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације