ПОГЛЕД ИСКОСА: Век Кашанинове критике
СРПСКИ историчар уметности, ликовни критичар, књижевник и историчар књижевности Милан Кашанин рођен је у тадашњој Аустроугарској, у Белом Манастиру 1895. а преминуо у Београду 1981. године.

Милан Кашани "Уметничке критике", Фото Приватна архива
Његов старији брат Радивој био је чувени математичар, професор и академик. Потиче из сиромашне сељачке породице а родитељи му нису били ни венчани.
Кашанин се из лошег положаја личним способностима узнео до најелитнијег Србина XX века. Сматран је неподељено у десним и демократским круговима за горостаса српске културе, једног од последњих правих господина уз Павла Бељанског и Иву Андрића. Био је узор националног борца са најдубљим познавањем српске традиције и историје али и пример Европејца и светског човека, што су као идеал истицали Деспот Стефан Лазаревић, Владимир Велмар Јанковић и Драгош Калајић. Историју уметности, естетику, руски језик и књижевност студирао је на Сорбони где је и дипломирао а докторирао је у Београду. Био је директор Музеја кнеза Павла који је прерастао у Народни музеј после Другог светског рата.
Покретач је и уредник првог српског часописа те врсте "Уметничког прегледа" који је излазио између 1937. и 1941. године. Сваког првог у месецу био је на столу директора Кашанина нови број тог и сада важног гласила. Одлично уређен и широко заснован часопис Кашанин је водио тако да је окупио елиту познавалаца уметности, између осталих и Тодора Манојловића, једног од најбољих критичара. Кашанин је и сам један од наших најсвестранијих ликовних критичара између два светска рата. Школован у Паризу, на извору модерне уметности, разумљиво је као критичар деловао са изразито модернистичких позиција, насупрот Лагарићу, Одавићу, Витезици и другим десним критичарима, који су српски модернизам сагледавали као издају националних интереса и традиције.

Милан Кашани "Уметничке критике", Фото Приватна архива
Кашанин се посветио класицима наше међуратне уметности, својим савременицима, у то време занемареним али и старијим сликарима. Његово поље интересовања креће се у средњем току наше уметности, проширено схваћеном сезанизму, експресионизму и модерном реализму. Господска нарав и позиција кључног учесника ликовне сцене, утицали су да се никада није бавио крајностима, авангардом у виду дадаизма, зенитизма и надреализма нити социјалном уметношћу Куна, Кујачића и других комуниста. Као истакнуту фигуру, без обзира на његове заслуге (више пута је писао о бедном друштвеном положају уметника и уметности у Југославији Карађорђевића) и као критичара традиционалистичких часописа "Српског књижевног гласника" и "Летописа Матице српске", особито га је мрзео и нападао Марко Ристић, шеф српских надреалиста, као што су му се и комунисти у Титово време светили на разне начине. Ликовне критике објављивао је од 1924. до 1940. године, једну у 1962, а све су сабране за његова живота под насловом "Уметничке критике" (Култура, Београд 1968) са сјајним уводом др Лазара Трифуновића.

ЏЕЈ ДИ ВЕНС УДАРИО НА ЗЕЛЕНСКОГ: То што он ради је апсурдно
У ИНТЕРВЈУУ за интернет портал УнХерд , амерички потпредседник Џеј Ди Венс назвао је нападе украјинског председника Володимира Зеленског на САД „непродуктивном реториком“ и „апсурдним“.
15. 04. 2025. у 10:27

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

"СИНА СМО САХРАНИЛИ У НИКШИЋУ" Жељко Самарџић о највећој животној трагедији: "То је била туга за све нас"
ПЕВАЧ проговорио о болној теми.
15. 04. 2025. у 10:18
Коментари (0)