ПОГЛЕД ИСКОСА: Век Кашанинове критике
СРПСКИ историчар уметности, ликовни критичар, књижевник и историчар књижевности Милан Кашанин рођен је у тадашњој Аустроугарској, у Белом Манастиру 1895. а преминуо у Београду 1981. године.

Милан Кашани "Уметничке критике", Фото Приватна архива
Његов старији брат Радивој био је чувени математичар, професор и академик. Потиче из сиромашне сељачке породице а родитељи му нису били ни венчани.
Кашанин се из лошег положаја личним способностима узнео до најелитнијег Србина XX века. Сматран је неподељено у десним и демократским круговима за горостаса српске културе, једног од последњих правих господина уз Павла Бељанског и Иву Андрића. Био је узор националног борца са најдубљим познавањем српске традиције и историје али и пример Европејца и светског човека, што су као идеал истицали Деспот Стефан Лазаревић, Владимир Велмар Јанковић и Драгош Калајић. Историју уметности, естетику, руски језик и књижевност студирао је на Сорбони где је и дипломирао а докторирао је у Београду. Био је директор Музеја кнеза Павла који је прерастао у Народни музеј после Другог светског рата.
Покретач је и уредник првог српског часописа те врсте "Уметничког прегледа" који је излазио између 1937. и 1941. године. Сваког првог у месецу био је на столу директора Кашанина нови број тог и сада важног гласила. Одлично уређен и широко заснован часопис Кашанин је водио тако да је окупио елиту познавалаца уметности, између осталих и Тодора Манојловића, једног од најбољих критичара. Кашанин је и сам један од наших најсвестранијих ликовних критичара између два светска рата. Школован у Паризу, на извору модерне уметности, разумљиво је као критичар деловао са изразито модернистичких позиција, насупрот Лагарићу, Одавићу, Витезици и другим десним критичарима, који су српски модернизам сагледавали као издају националних интереса и традиције.

Милан Кашани "Уметничке критике", Фото Приватна архива
Кашанин се посветио класицима наше међуратне уметности, својим савременицима, у то време занемареним али и старијим сликарима. Његово поље интересовања креће се у средњем току наше уметности, проширено схваћеном сезанизму, експресионизму и модерном реализму. Господска нарав и позиција кључног учесника ликовне сцене, утицали су да се никада није бавио крајностима, авангардом у виду дадаизма, зенитизма и надреализма нити социјалном уметношћу Куна, Кујачића и других комуниста. Као истакнуту фигуру, без обзира на његове заслуге (више пута је писао о бедном друштвеном положају уметника и уметности у Југославији Карађорђевића) и као критичара традиционалистичких часописа "Српског књижевног гласника" и "Летописа Матице српске", особито га је мрзео и нападао Марко Ристић, шеф српских надреалиста, као што су му се и комунисти у Титово време светили на разне начине. Ликовне критике објављивао је од 1924. до 1940. године, једну у 1962, а све су сабране за његова живота под насловом "Уметничке критике" (Култура, Београд 1968) са сјајним уводом др Лазара Трифуновића.

БЕГУНАЦ ИЗ ЗАТВОРА УХВАЋЕН ПОСЛЕ 40 ГОДИНА: Одала га једна информација (ФОТО)
МУШКАРАЦ који је побегао из затвора у Порторику пре скоро 40 година ухапшен је у Флориди, саопштила је полиција округа Ли.
09. 03. 2025. у 16:04

ВУЧИЋ ОТКРИО ВЕЗЕ УСАИД-А И ЦРТЕ: Организација "Да смрадови оду" добијала 190.000 евра, биће још много изненађења наредних дана
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић обишао је у Ковину завршне радове на градском купалишту ''Шљункара'' и том приликом открио да је организација УСАИД плаћала 190 хиљада евра преко ЦРТЕ организацији која се зове "Да смрадови оду".
09. 03. 2025. у 11:56 >> 13:15

ИЗАШАО СЕВЕРИНИН "ФИЛМ", АРСЕН ПОСЛАО ШКАКЉИВУ ПОНУДУ: "Колегинице, чуо сам да имате неки филм... Могу ја музику да вам урадим?"
ПЕВАЧИЦА Северина Вучковић је током каријере прошла кроз многе успоне и падове, а и данас се препричава њена анегдота са легендарним кантаутором Арсеном Дедићем.
09. 03. 2025. у 18:32
Коментари (0)