ПОГЛЕД ИСКОСА: Век Кашанинове критике
СРПСКИ историчар уметности, ликовни критичар, књижевник и историчар књижевности Милан Кашанин рођен је у тадашњој Аустроугарској, у Белом Манастиру 1895. а преминуо у Београду 1981. године.
Милан Кашани "Уметничке критике", Фото Приватна архива
Његов старији брат Радивој био је чувени математичар, професор и академик. Потиче из сиромашне сељачке породице а родитељи му нису били ни венчани.
Кашанин се из лошег положаја личним способностима узнео до најелитнијег Србина XX века. Сматран је неподељено у десним и демократским круговима за горостаса српске културе, једног од последњих правих господина уз Павла Бељанског и Иву Андрића. Био је узор националног борца са најдубљим познавањем српске традиције и историје али и пример Европејца и светског човека, што су као идеал истицали Деспот Стефан Лазаревић, Владимир Велмар Јанковић и Драгош Калајић. Историју уметности, естетику, руски језик и књижевност студирао је на Сорбони где је и дипломирао а докторирао је у Београду. Био је директор Музеја кнеза Павла који је прерастао у Народни музеј после Другог светског рата.
Покретач је и уредник првог српског часописа те врсте "Уметничког прегледа" који је излазио између 1937. и 1941. године. Сваког првог у месецу био је на столу директора Кашанина нови број тог и сада важног гласила. Одлично уређен и широко заснован часопис Кашанин је водио тако да је окупио елиту познавалаца уметности, између осталих и Тодора Манојловића, једног од најбољих критичара. Кашанин је и сам један од наших најсвестранијих ликовних критичара између два светска рата. Школован у Паризу, на извору модерне уметности, разумљиво је као критичар деловао са изразито модернистичких позиција, насупрот Лагарићу, Одавићу, Витезици и другим десним критичарима, који су српски модернизам сагледавали као издају националних интереса и традиције.
Милан Кашани "Уметничке критике", Фото Приватна архива
Кашанин се посветио класицима наше међуратне уметности, својим савременицима, у то време занемареним али и старијим сликарима. Његово поље интересовања креће се у средњем току наше уметности, проширено схваћеном сезанизму, експресионизму и модерном реализму. Господска нарав и позиција кључног учесника ликовне сцене, утицали су да се никада није бавио крајностима, авангардом у виду дадаизма, зенитизма и надреализма нити социјалном уметношћу Куна, Кујачића и других комуниста. Као истакнуту фигуру, без обзира на његове заслуге (више пута је писао о бедном друштвеном положају уметника и уметности у Југославији Карађорђевића) и као критичара традиционалистичких часописа "Српског књижевног гласника" и "Летописа Матице српске", особито га је мрзео и нападао Марко Ристић, шеф српских надреалиста, као што су му се и комунисти у Титово време светили на разне начине. Ликовне критике објављивао је од 1924. до 1940. године, једну у 1962, а све су сабране за његова живота под насловом "Уметничке критике" (Култура, Београд 1968) са сјајним уводом др Лазара Трифуновића.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ПОМАМА! Спавање са залепљеним устима је хит код врхунских фудбалера, ево и зашто
Фудбал стално напредује, овај садашњи је већ малтене неупоредив са претходним верзијама, а све је више истинских новотарија које постају права помама код играча, од којих се, попут модерних гладијатора, захтева да малтене свакодневно увесељавају народ својим вештинама.
06. 02. 2025. у 18:25
ЦРКВА ДАЈЕ ОДГОВОР: Шта радити с одећем и крстом покојника
СМРТ блиске особе једна је од најтежих ствари које се могу догодити човеку. Ипак, то је део природног процеса који је неминован, те се морамо помирити са њим. Међутим, када се то деси емоционални шок је превелик да бисмо трезвено размишљали, те се сусрећемо са разним питањима, на која често немамо одговор.
06. 02. 2025. у 22:01
РЕЧИ КОЈЕ НИКАД НИЈЕ ЗАБОРАВИЛА: Шта је Бобина мајка захтевала од Брене на дан венчања?
ЕСТРАДНА уметница, наводно, директне инструкције свекрве никада није заборавила.
06. 02. 2025. у 16:03
ПРИРОДНА И ПРЕЛЕПА: Ово је најмлађа ћерка Радета Шербеџије (ФОТО)
У јавности се представља другим именом.
07. 02. 2025. у 10:49
НЕУТЕШНА: "Мира не може да се помири са истином - ето шта ти је судбина, трагична"
ТУЖНА вест потресла је јуче домаћу јавност – Бранислав Јовановић, син легендарне глумице Мире Бањац, преминуо је у 74. години, након краће болести.
07. 02. 2025. у 12:20
"СЛУШАЈ ,СВЕТЛАНА, НЕМОЈ ТИ МЕНЕ ДА САВЕТУЈЕШ": Жестока свађа Цеце и Снежане Ђуришић
У ЕМИСИЈАМА музичког такмичења "Звезде Гранда" неретко долази до жестоких свађа између чланова жирија због сукоба мишљења.
07. 02. 2025. у 08:34
"ОВО БИ МОГАО ДА БУДЕ НАЈВЕЋИ СКАНДАЛ У ИСТОРИЈИ" Трамп раскринкао медије који фабрикују лажне вести
ПРЕДСЕДНИК Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп изјавио је данас да су Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) и друге агенције украле милијарде долара како би се правиле лажне афирмативне вести о Демократској партији.
06. 02. 2025. у 13:39
РАЗБИЈЕНИ СВИ МИТОВИ О НАРОДНИМ ВЕРОВАЊИМА КОД СРБА: За ова народна веровања сигурно нисте знали
РАЗБИЈЕНИ СВИ МИТОВИ О НАРОДНИМ ВЕРОВАЊИМА КОД СРБА: За ова народна веровања сигурно нисте знали
06. 02. 2025. у 16:32
"НЕКИ СУ ЗАМЕРИЛИ ЏЕЈУ..." Кафанска ноћ Бреге и Рамадановског, дошло до пуцњаве
ГОРАН Бреговић је у једном интервјуу описао како је изгледао провод са Џејом у кафани када је дошло и до пуцњаве.
07. 02. 2025. у 10:17
Најновије из рубрике
ПИОНИР ПОТПУНЕ СЛОБОДЕ ПОКРЕТА: Интервју - Јелена Кајго, драмски писац, о Ужичанки Маги Магазиновић као инспирацији
У УЖИЧКОМ Народном позоришту почеле су пробе представе "Мага" о Маги Магазиновић. Ова знаменита и свестрана Ужичанка била је филозоф, кореограф, новинар, преводилац, борац за женска права...
07. 02. 2025. у 10:30
МАГ СМЕХА КОЈИ ЈЕ УМИРАО ДВА ПУТА: Миодраг Мија Илић поставио на зајечарску сцену први део своје трилогије "Волите ли Нушића"
РОЂЕНДАНСКОМ представом "Нушић лично" зајечарско Народно позориште Тимочке Крајине "Зоран Радмиловић" премијерно је обележило 78 година постојања.
07. 02. 2025. у 08:30
ВЕЧЕ УЗ МУЗИКУ МОРИКОНЕА: После концерта у част славног италијанског композитора, биће емитован филм "Синема Парадизо"
КАО јединствен спој музике и филма, у оквиру пројекта "Хармонија биоскопа: спајање европског филма и културног наслеђа" (Cinema Harmony: Merging European Film and Cultural Heritage) у суботу, 8. фебруара у мтс Дворани, биће одржан концерт филмске музике, славног италијанског композитора Енија Мориконеа, који ће пратити пројекција филма "Синема Парадизо".
07. 02. 2025. у 06:45
"ЗМАЈ" ВУКАШИНОВИЋУ И МАРИНКОВИЋУ: Матица српска доделила своју најстарију књижевну награду
НАЈСТАРИЈЕ књижевно признање на српском говорном подручју које је Матица српска установила 1953.године у спомен на Јована Јовановића Змаја, ове године равноправно деле Верољуб Вукашиновић за књигу песама „Жалац“ у издању Српске књижевне задруге и Томислав Маринковић аутор књиге стихова „Шта о нама мисле анђели“ у едицији Архипелага.
06. 02. 2025. у 19:05
ОТИШАО ЈЕ ВИТЕЗ ПЕРА И МАЛИ ПРИНЦ: На комеморативном скупу од Игора бојовића (1969 - 2025) опростили се пријатељи и колеге
ГОВОРИО си да је центар света вир, највећи вир. Све се око тебе врти, али је у теби савршено мирно.
06. 02. 2025. у 18:10
Коментари (0)