ПОГЛЕД ИСКОСА: Век Кашанинове критике
СРПСКИ историчар уметности, ликовни критичар, књижевник и историчар књижевности Милан Кашанин рођен је у тадашњој Аустроугарској, у Белом Манастиру 1895. а преминуо у Београду 1981. године.
Милан Кашани "Уметничке критике", Фото Приватна архива
Његов старији брат Радивој био је чувени математичар, професор и академик. Потиче из сиромашне сељачке породице а родитељи му нису били ни венчани.
Кашанин се из лошег положаја личним способностима узнео до најелитнијег Србина XX века. Сматран је неподељено у десним и демократским круговима за горостаса српске културе, једног од последњих правих господина уз Павла Бељанског и Иву Андрића. Био је узор националног борца са најдубљим познавањем српске традиције и историје али и пример Европејца и светског човека, што су као идеал истицали Деспот Стефан Лазаревић, Владимир Велмар Јанковић и Драгош Калајић. Историју уметности, естетику, руски језик и књижевност студирао је на Сорбони где је и дипломирао а докторирао је у Београду. Био је директор Музеја кнеза Павла који је прерастао у Народни музеј после Другог светског рата.
Покретач је и уредник првог српског часописа те врсте "Уметничког прегледа" који је излазио између 1937. и 1941. године. Сваког првог у месецу био је на столу директора Кашанина нови број тог и сада важног гласила. Одлично уређен и широко заснован часопис Кашанин је водио тако да је окупио елиту познавалаца уметности, између осталих и Тодора Манојловића, једног од најбољих критичара. Кашанин је и сам један од наших најсвестранијих ликовних критичара између два светска рата. Школован у Паризу, на извору модерне уметности, разумљиво је као критичар деловао са изразито модернистичких позиција, насупрот Лагарићу, Одавићу, Витезици и другим десним критичарима, који су српски модернизам сагледавали као издају националних интереса и традиције.
Милан Кашани "Уметничке критике", Фото Приватна архива
Кашанин се посветио класицима наше међуратне уметности, својим савременицима, у то време занемареним али и старијим сликарима. Његово поље интересовања креће се у средњем току наше уметности, проширено схваћеном сезанизму, експресионизму и модерном реализму. Господска нарав и позиција кључног учесника ликовне сцене, утицали су да се никада није бавио крајностима, авангардом у виду дадаизма, зенитизма и надреализма нити социјалном уметношћу Куна, Кујачића и других комуниста. Као истакнуту фигуру, без обзира на његове заслуге (више пута је писао о бедном друштвеном положају уметника и уметности у Југославији Карађорђевића) и као критичара традиционалистичких часописа "Српског књижевног гласника" и "Летописа Матице српске", особито га је мрзео и нападао Марко Ристић, шеф српских надреалиста, као што су му се и комунисти у Титово време светили на разне начине. Ликовне критике објављивао је од 1924. до 1940. године, једну у 1962, а све су сабране за његова живота под насловом "Уметничке критике" (Култура, Београд 1968) са сјајним уводом др Лазара Трифуновића.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ПОСКОК УСМРТИО ЖЕНУ У БИВШОЈ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ РЕПУБЛИЦИ: Први такав случај у неколико деценија - изгубила свест, умрла пре болнице
УМРЛА је пре него што је стигла до болнице.
25. 06. 2025. у 14:55
МАКРОН ПОКУШАВА ДА "ЗАТАШКА РАЗВОД"? Однос са Брижит шаље јасну поруку, он "напет", а поручује: "Шалили смо се"
НА овај начин, чини се да желе да стану на пут спекулацијама о могућем разводу.
25. 06. 2025. у 21:00
ФОЛКЕР ХИТНО ДОЛЕТЕО У БЕОГРАД ЗБОГ ЖИКЕ: "Морам да га видим у болници, после ћу код кума Саше на гроб"
"ПЛАНИРАМ да одем код Салета на гроб, али и да се видим са Сузаном и Александром."
24. 06. 2025. у 16:23
"РОДИЛА САМ МУЖУ БОЛЕСНО ДЕТЕ, ЈА САМ КРИВА!" Есмералда је тешко поднела када је чула дијагнозу за сина
"НИКАДА се нисам питала 'зашто ја'. Благословена сам што имам овакво дете."
24. 06. 2025. у 21:33
КАТОЛИКИЊА ОТИШЛА ПОД ОСТРОГ: Остала без речи због доживљеног, молила се за здравље мајке
НЕВЕРОВАТНА прича о молитви, вери и Божјој вољи. Како је једна жена, кроз суочавање са великим животним изазовима, нашла утеху и наду у манастиру Светог Василија Острошког.
24. 06. 2025. у 19:11
КО ЈЕ КРАЉИЦА КОЈА ЈЕ ОЧАРАЛА ТРАМПА У СРЦУ НАТО ПАКТА? "Страствена, егзотична, блистава - и не држи дистанцу"
НА НЕДАВНО одржаном самиту НАТО пакта у Хагу, краљица Максима је "украла шоу" и засенила и најмоћније светске лидере.
25. 06. 2025. у 12:33
ДОГОВОРЕНО ПРИМИРЈЕ ИРАНА И ИЗРАЕЛА: Трамп - Крај рата; Бомбе САД нису уништиле нуклеарна постројења? (ФОТО/ВИДЕО)
РАТ Израела и Ирана - 11. дан.
23. 06. 2025. у 08:17 >> 00:53
ХАМНЕИ ПРЕВАРИО ТРАМПА: Америка гађала празно нуклеарно постројење?
ВИСОКИ ирански извори рекли су Реутерсу да је већина високо обогаћеног уранијума на локацији Фордо уклоњена пре америчког напада.
22. 06. 2025. у 10:37
"БРАТЕ, МОРАМ!" Шта је Бора пред смрт урадио за Жељка
ПОСЛЕ вести о смрти фронтмена групе "Рибља Чорба", која је потресла регион у септембру прошле године, многе славне личности огласиле су се како би поделиле своје успомене на Бору Ђорђевића.
25. 06. 2025. у 08:29
Најновије из рубрике
ЖИЛНИКУ "СТАТУЕТА СЛОБОДЕ": Награда за животно дело биће му уручена у финалу Софеста
РЕДИТЕЉУ Желимиру Жилнику биће уручена "Статуета слободе" за животно дело и изузетан допринос филму и култури на затварању Филмског фестивала у Сопоту, 5. јула.
25. 06. 2025. у 16:45
САМОРАЗОТРКИВАЊЕ ЈЕДНЕ УМЕТНИЦЕ: Поставка "Аутобиографски подаци" Наталије Симеоновић у Кући легата
НЕКОЛИКО стваралачких фаза Наталије Симеоновић, обухватиће изложба "Аутобиографски подаци", чије отварање је заказано за сутра у 19 часова у Галерији Куће легата (Кнез Михаилова 46).
25. 06. 2025. у 15:26
(не)COOLTURNI ОСВОЈИЛИ КУЛТУРОМ: Овације за Бојана Маровића и Банета Томашевића на Дорћолу
ОЧАРАЛИ публику наступом у Фондацији Mozzart
25. 06. 2025. у 13:00
СТАТИ НА ПУТ ОПШТОЈ НЕБРИЗИ О ЈЕЗИКУ: Декларација о Статусу лектората и лекторских служби српског језика
ПОЗНАТО је да је промовисање српског језика и књижевности у иностранству један од важних аспеката у стратешком представљању српске културе у свету, те да у томе лекторати српског језика у иностранству имају изузетно важну, ако не и најважнију улогу.
25. 06. 2025. у 10:00
ИЗМЕЂУ РАСТКА И СТРАМЕРА: Драган Бошковић песник, теоретичар и историчар српске књижевности
ПРЕД сломом вредности и лицемерјем домаћег и глобалног поретка, пред баналним и јефтиним матрицама којима се "храни" наша и глобална култура остаје ли нам нешто друго до цинизма
25. 06. 2025. у 10:00
Коментари (0)