КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Зрели лиричар
КЊИГА "Тврда пена" Мирослава Караулца (КОВ, 2024) садржи песме из ауторове заоставштине.

Фото: Приватна архива
По речима Васе Павковића, реч је о "потпуно завршеној песничкој књизи [...] зрелог лиричара који се бави властитом интимом као и ироничним коментарисањем идеологија, догми, обмана са глобалног историјског плана доба у којем нам је било суђено да живимо, волимо и умиремо".
У овој збирци све се одвија у распону од "окрутног Некад" до "студеног Сада". Посматрајући тај оквир, испуњен "тврдом јавом" и оличеном у општем клонућу и човека и природе закључујемо о доминантном тону збирке, нерасположењу лирског субјекта, проистеклом из тог знања. Отуда и низ негација у појединим стиховима, као и сведочанстава о утрнућу осећања: "На дну језера више нико не обитава / никакав дух више не окупља шуму / цвеће је изгубило милост / све мање је радости у травама" ("Старински писмо").
Та сведочанства показују пространства својеврсне "пусте земље" и карактеристике неумитног протицања времена. Једна од основних јесте непостојаност: осећања, истина, чак и заблуда - одсуство мира, мудрости...: "Јер ако бол пролази / шта онда траје / Ето чак и истине пролазе / а ни заблуде изгледа нису вечне" ("Растанак на кеју"). Та и сродне одлике света, читаоце ове песничке књиге упућују на хераклитовску свеједност, на појачање осећања човекове незаокружености, на његову недовољност и гносеолошку немоћ, а због ње и на немогућност разумевања порука: "Још нисмо разумели ни старе истине / неумитне и болне / мада тешко провериве / а нове већ излазе на видело / и опет смо на истом / То што смо дознали / опет је мање од оног што нам треба" ("Нејасна порука").

Фото промо
Одсуство човековог разумевања истина условљава и природу будућег. Стога, по доживљају лирског субјекта, и прошлост и будућност налик су развалинама (песма "Развалине будућег"). У том немању избора, у затечености на пустој земљи, нужно постаје налажење могућих светова. Један од њих свакако је простор ониричког. Управо из потребе те врсте трагања "човек сања док је жив" ("Јутарњи бродолом"), јер у свету снова стиче увиде који се само ту могу стећи, налазећи оно што није ни знао да је изгубио. Сан у "Тврдој пени" заправо је простор у којем се човек изнова хуманизује. Зато за лирског субјекта садржај тог повлашћеног простора постаје "права историја", а оно што је ван њега фикција (видети: Брајан Мекхејл "Постмодерна проза - неке онтолошке претпоставке фикције").
Та "права историја" подразумева могућност поновног сусрета и сједињења "жене из снова и принца из бајки", лирских јунака неколиких песама Мирослава Караулца. Какав је резултат реализације те могућности већ су нам показала дела наших најбољих савремених писаца.

ЏЕЈ ДИ ВЕНС УДАРИО НА ЗЕЛЕНСКОГ: То што он ради је апсурдно
У ИНТЕРВЈУУ за интернет портал УнХерд , амерички потпредседник Џеј Ди Венс назвао је нападе украјинског председника Володимира Зеленског на САД „непродуктивном реториком“ и „апсурдним“.
15. 04. 2025. у 10:27

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

"СИНА СМО САХРАНИЛИ У НИКШИЋУ" Жељко Самарџић о највећој животној трагедији: "То је била туга за све нас"
ПЕВАЧ проговорио о болној теми.
15. 04. 2025. у 10:18
Коментари (0)