КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Важност снова

ИЗ ауторове уводне напомене разумемо за њега значај и значење Рубикове коцке. Она је, како он сматра "сакрални предмет посебне врсте".

Фото: Приватна архива

Идеалног је облика. С обзиром на ту чињеницу, логична је његова намера да створи прозно дело такве структуре. У функцији њене реализације он од коцкица старе, већ заборављене новеле, ствара романескну Рубикову коцку љуштећи слојеве времена попут слојева црног лука који му тера сузе на очи. Услојавајући време приче, он, услојава и усложњава приповедање, као и приповедане светове између којих су границе изузетно флуидне. Неки од њих су стварни, а неки могући.

У овом роману који је на ивици стварности и фантастике, и свет ониричког има изузетан значај. Склони депресијама, амнезијама и разним другим врстама дезоријентација и бестежинских стања, а неки и злочинима и врло сложеним односима, јунаци изузетан значај посвећују сновима и верују у њих, прате знакове.

На важност снова за човеково бивање у једној од фуснота, које су значајан чинилац приповедачке стратегије у овом роману, указује и сам аутор:

"Да, да - свет без спавања би био савршен свет... али, авај, ипак га не бисмо преживели, зато што будни не бисмо могли САЊАТИ".

Снови у овом роману понекад су уточиште, места упознавања, сусрета, понекад извор неспоразума, понекад путокази. Како би боље разумели себе, као и разне врсте веза - између догађаја, људи, па и светова - јунаци причају о својим сновима једни другима. Овај роман у целини је њима премрежен.

Тако јунакиња Лиза Павлу, човеку који је њену прошлост чинио лепом и ведром, у писму пише о томе шта је сањала. На основу њих тумачи неуобичајено понашање свог партнера Адама, дијагнозу његове душе и сопствених страхова и стрепњи.

На основу својих снова у којима је први пут срео Павла, дечак Исмаил заједно с поменутим, настоји да растумачи његову улогу у сопственом животу, њихове односе, као и зачудност Павлове сновне појаве - први пут се појављује с крилима слепог миша, други пут с крилима анђела, а трећи пут са Лизом, вољеном женом, чији повратак ишчекује.

За динамику, сложеност радње, њено заплитање, онеобичавање и приближавање фантастици, па и расплитање, у овом роману значајне су и различите врсте реликвија, диспрезивна асоцијативност коју изазивају код јунака, а која их покреће - духовно или физички - као и њихови преображаји - фигура египатског божанства мајмуноликог лика званог Тот - гласника изненадног буђења који се, можда, преображава у ђавола лично - Освалда Тота, као и у моћника Алојза Тока, један недовршен гоблен који оставља могућност довршавања отворене приче која је зато инспиративна, чије довршавање условљава нечију судбину итд.

У "Роману Рубикова коцка" много пажње посвећено је различитим појавама и симболима смрти, њеном свеприсуству и односу јунака према њој. Њом су прожети њихови снови, као и све што раде - посматрање, прављење фотографија, везење гоблена и свако друго стварање. Најексплицитније у роману смрт је оличена у пауну дечака Исмаила. Особите асоцијације код читаоца и значења буди чињеница да је то рођендански поклон добијен од оца. Дакле, паун је поклон, заправо стечен већ рођењем, поклон који се може добити само од родитеља, поклон који је путоказ који упућује на извеснсост, на коначан скор. Паун је неминовност. Истовремено је играчка којом је могуће заплашити друге. Паун је гајен, негован, веома леп, мистичан.

Све наведено, могли бисмо се сложити, важи и за писање. О томе закључујемо на основу већ поменутих, бројних фуснота које ова књига садржи, а чија је функција вишеструка. Можда баш због фуснота аутор у самом наслову експлицира да је реч о роману. Ко је заправо аутор фуснота? Да ли се то писац јунаку меша у биће или пак јунак писцу у посао? То ћете можда сазнати уколико решите ову коцкасту књигу.

Препоручујемо

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Повлашћени светови

15. 06. 2021. у 15:33

Култура

0 2

КЊИЖЕВНА КРИТИКА -СЛИКА ГЕНЕРАЦИЈЕ: Катарина Митровић, "Немају све куће двориште", "Енклава", Београд, 2020.

08. 06. 2021. у 16:34

Култура

0 2

КЊИЖЕВНА КРИТИКА -СЛИКА ГЕНЕРАЦИЈЕ: Катарина Митровић, "Немају све куће двориште", "Енклава", Београд, 2020.

08. 06. 2021. у 16:34

Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА - Етнолошка ризница: Радосав Стојановић "Земаљски дни Наде Кристине", "Наис принт"

01. 06. 2021. у 19:06

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације