КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Третман барока
КЊИГА огледа професора опште књижевности на Филолошком факултету у Београду Јована Попова "Појмови, периоди, полемике", како њен поднаслов казује, у фокусу има неколике недоумице науке о књижевности.
Фото: Приватна архива
Реч је о недоумицама које су у књижевној теорији и историји заправо константа, како закључујемо на основу претходних знања, а које су многи научници настојали, и настоје, да реше, или бар да се приближе најбољим решењима, како би, пре свега као универзитетски предавачи помогли студентима, како би им понудили што прецизнију терминологију и што јасније увиде, али и како би и саму науку о књижевности учинили што функционалнијом.
Зато професор Јован Попов у првом делу ове књиге, названом "Појмови", са освртом на постигнућа светских и наших књижевних теоретичара, разложно их анализирајући, указујући на њихову оправданост или пак мањкавости, настоји да прецизира термине род, врста и жанр.
Чинећи то, он указује на извесна преклапања која су најуочљивија код термина подврста и жанр. Да би дошао до најпрецизнијих одредница, он се руководи оним што нуде досадашња издања "Речника књижевних термина" имајући у виду да је прецизна терминологија основна апаратура без које нема ни теорије ни историје књижевности.
Фото Промо
Са свешћу о томе, у поглављу "Периоди", Јован Попов анализира теоријску периодизацију књижевности Драгише Живковића, као и књижевно-историјску периодизацију Јована Деретића, насталу на темељима праксе, указујући на њихове доприносе, као и на мање добра или пак проблематична решења, па и пропусте, особито у првим издањима, као и на промене, драгоцене исправке и нове увиде, или закључке, у последњим, функционално се осврћући на периодизације Стојана Новаковића и Јована Скерлића, као и на настојања њихових претходника да уобличе историју књижевности или књижевну периодизацију.
Како се показало, састављачима наведених периодизација или пак историја књижевности, највише муке задало је временско уоквиривање, као и именовање прелазних периода који су, како можемо закључити на основу ове књиге, особито инспиративни за њеног аутора. То нам казују и студије "Аспекти барока" и "Контроверзе класицизма", као и студија "Ка превладавању класицизма: о почецима превођења Хомера код Француза и код Срба".
Као историчар и теоретичар, компаратиста и преводилац, изузетан познавалац француске књижевности, Јован Попов пише о настајању и ширењу барока у европској уметности, о друштвеним условима његовог настајања, о његовим дометима и специфичностима, као и о усвајањима самог тог термина или пак отпорима да се он усвоји, као и о третману барока у историји књижевности - барок као раздобље, епоха.
У особито занимљивом поглављу "Полемике", Јован Попов бави се третманом науке о књижевности данас, а у светлу деловања француске нове критике и установљава да је у нашем времену књижевност пре свега повод да се говори о другим друштвеним питањима, да наука о књижевности више нема упориште у самом тексту. У једној од својих студија он разматра добре и лоше стране те чињенице. Као добру види то што теоретичари књижевности нужно морају да прошире своја знања, а лоша је то што је наука о књижевности изгубила своју специфичност, а требало јој је много да до тога дође.
Поред критике студија културе у овом поглављу Јован Попов са специфичним одмаком и духовито, најпре као универзитетски предавач, потом као стваралац и читалац, разматра студију париског професора Пјера Бајара Како да говоримо о књигама које нисмо прочитали која је свом аутору донела статус светске звезде.
Ипак се залажући за читање, као рафинирани читалац, поштовалац традиције, као и лика и дела свог професора Драгана Стојановића и његове херменеутичке страсти, са свешћу о доприносу софистициране полемике науци о књижевности, Јован Попов се враћа најлепшој песми српског романтизма - Santa Maria della Salute - значењима њених појединих стихова.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
НАСТУПИЛИ ФАВОРИТИ: Финска "запалила" сцену - због њих направљен посебан изузетак на Евровизији (ВИДЕО)
ПОД редним бројем седам наступили су овогодишњи фаворити, представници Финске, са песмом "Liekinheitin".
12. 05. 2026. у 22:01
БУРНЕ РЕАКЦИЈЕ: Фаворити за победу на Евровизији наступали за НАТО на КиМ
ПРЕМА подацима доступним на Википедији, Линда Лампениус је током каријере наступала за америчке поморске снаге у Европи и Африци, односно у оквиру НАТО бенда.
12. 05. 2026. у 18:11 >> 18:12
ШАМАР ЗА ТРАМПА! Бивши шеф НАТО-а има план за нови "Д7 савез": "Нови вођа за слободни свет"
АНДРЕС Фог Расмусен, бивши генерални секретар НАТО-а и некадашњи дански премијер, отворено је позвао на стварање новог савеза водећих демократских држава који би преузео улогу глобалног вође у случају да Сједињене Државе под председником Доналдом Трампом одустану од те улоге.
12. 05. 2026. у 13:20
САША КОВАЧЕВИЋ ПАО СА БИНЕ ТОКОМ КОНЦЕРТА: Обезбеђење одмах реаговало
ПЕВАЧ пао несмотрено, срећом није повређен...
12. 05. 2026. у 09:42
МНОГО ЈЕ ИСКРВАРИО: Повређен водитељ РТС-а на Евровизији
ВОДИТЕЉ РТС-а се повредио, екслузивно нам открио детаље
12. 05. 2026. у 22:06 >> 22:22
"МАЈКЕ НИСУ РАЂАЛЕ РОБОВЕ": О чему певају Хрватице на Евровизији - текст је изазвао ГНЕВ Турака
ХРВАТСКУ на Евровизији ове године представља група "Лелек" са песмом "Андромеда", а девојке су наступиле под редним бројем три.
12. 05. 2026. у 21:58
БИВША ПОРТПАРОЛКА ЗЕЛЕНСКОГ: Он највероватније користи дрогу, све што каже је лаж (ВИДЕО)
ВЛАДИМИР Зеленски највероватније користи дрогу, све што говори је манипулација или лаж и представља највећу препреку миру и опстанку Украјине, изјавила је Јулија Мендел, бивши прес-секретар украјинског председника.
12. 05. 2026. у 14:48
Срушио се авион код главног града: Погинули сви путници и пилот
Ваздухопловна цивилна управа Јужног Судана саопштила је данас да се срушио авион југозападно од главног града Џубе, при чему је погинуло свих 14 особа које су биле у летелици.
27. 04. 2026. у 16:49
"НЕ МОЖЕМО ДА ПОБЕДИМО, ПРЕЈАКИ СУ!" Путинов човек изненадио изјавом на руској државној телевизији
ПОЗНАТИ руски редитељ и пропагандиста Карен Шахназаров рекао је да Русија не може да победи Украјину, да је противник прејак и да је у интересу Русије да што пре оконча рат.
11. 05. 2026. у 19:09
Најновије из рубрике
ДАРКО БАЈИЋ СЕ ВРАЋА ПОЗОРИШТУ: Представа „Рејтинг тајм“ у продукцији Фондације Mozzart
ПОСЛЕ култног „Црног бомбардера“, незаборавног „Сивог дома“, али и упечатљивих позоришних режија, Дарко Бајић, један од најзначајнијих аутора домаће филмске и позоришне сцене, поново излази на даске које живот значе.
12. 05. 2026. у 13:00
„КОРПОРАТИВНА БАЈКА“ – НОВА ПРЕМИЈЕРА У АТЕЉЕУ 212!
ПРЕДСТАВА „Корпоративна бајка“, Вељка Мићуновића и Слободана Обрадовића у режији Вељка Мићуновића, премијерно ће бити изведена у Атељеу 212 на великој сцени „Мира Траиловић“ 16. маја 2026. године.
12. 05. 2026. у 11:59
ЗАГОНЕТКА КОЈА ТРАЈЕ ПЕТ ДЕЦЕНИЈА: Водич кроз свет Агате Кристи – Од култних ликова до незаборавних домаћих издања
У СВЕТУ који се мења невероватном брзином, постоје константе које пркосе времену, технологији и пролазним књижевним модама.
11. 05. 2026. у 19:33
„АДОЛЕСЦЕНЦИЈА“ ОДНЕЛА ЧЕТИРИ ПРИЗНАЊА: У Лондону одржана додела БАФТА ТВ награда
У лондонском „Ројал фестивал холу“ синоћ су додељене БАФТА ТВ награде, британски еквивалент америчким наградама Оскар и Еми, које, од 1955. године, додељује Британска академија филмске и телевизијске уметности, једна од најпрестижнијих организација у свету филма и телевизије.
11. 05. 2026. у 17:43
У ТРЦИ ЗА "ВАСКА ПОПУ" 103 АУТОРА: Рекордан број учесника на конкурсу за најпрестижнију поетску награду у Србији
ПОЕЗИЈА поново добија узлет, јер је све више оних који кроз стихове покушавају да нађу одговоре на питања шта се то дешава на глобалном нивоу и какво је ово време у ком живимо.
11. 05. 2026. у 16:31
Коментари (0)