КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Третман барока
КЊИГА огледа професора опште књижевности на Филолошком факултету у Београду Јована Попова "Појмови, периоди, полемике", како њен поднаслов казује, у фокусу има неколике недоумице науке о књижевности.
Фото: Приватна архива
Реч је о недоумицама које су у књижевној теорији и историји заправо константа, како закључујемо на основу претходних знања, а које су многи научници настојали, и настоје, да реше, или бар да се приближе најбољим решењима, како би, пре свега као универзитетски предавачи помогли студентима, како би им понудили што прецизнију терминологију и што јасније увиде, али и како би и саму науку о књижевности учинили што функционалнијом.
Зато професор Јован Попов у првом делу ове књиге, названом "Појмови", са освртом на постигнућа светских и наших књижевних теоретичара, разложно их анализирајући, указујући на њихову оправданост или пак мањкавости, настоји да прецизира термине род, врста и жанр.
Чинећи то, он указује на извесна преклапања која су најуочљивија код термина подврста и жанр. Да би дошао до најпрецизнијих одредница, он се руководи оним што нуде досадашња издања "Речника књижевних термина" имајући у виду да је прецизна терминологија основна апаратура без које нема ни теорије ни историје књижевности.
Фото Промо
Са свешћу о томе, у поглављу "Периоди", Јован Попов анализира теоријску периодизацију књижевности Драгише Живковића, као и књижевно-историјску периодизацију Јована Деретића, насталу на темељима праксе, указујући на њихове доприносе, као и на мање добра или пак проблематична решења, па и пропусте, особито у првим издањима, као и на промене, драгоцене исправке и нове увиде, или закључке, у последњим, функционално се осврћући на периодизације Стојана Новаковића и Јована Скерлића, као и на настојања њихових претходника да уобличе историју књижевности или књижевну периодизацију.
Како се показало, састављачима наведених периодизација или пак историја књижевности, највише муке задало је временско уоквиривање, као и именовање прелазних периода који су, како можемо закључити на основу ове књиге, особито инспиративни за њеног аутора. То нам казују и студије "Аспекти барока" и "Контроверзе класицизма", као и студија "Ка превладавању класицизма: о почецима превођења Хомера код Француза и код Срба".
Као историчар и теоретичар, компаратиста и преводилац, изузетан познавалац француске књижевности, Јован Попов пише о настајању и ширењу барока у европској уметности, о друштвеним условима његовог настајања, о његовим дометима и специфичностима, као и о усвајањима самог тог термина или пак отпорима да се он усвоји, као и о третману барока у историји књижевности - барок као раздобље, епоха.
У особито занимљивом поглављу "Полемике", Јован Попов бави се третманом науке о књижевности данас, а у светлу деловања француске нове критике и установљава да је у нашем времену књижевност пре свега повод да се говори о другим друштвеним питањима, да наука о књижевности више нема упориште у самом тексту. У једној од својих студија он разматра добре и лоше стране те чињенице. Као добру види то што теоретичари књижевности нужно морају да прошире своја знања, а лоша је то што је наука о књижевности изгубила своју специфичност, а требало јој је много да до тога дође.
Поред критике студија културе у овом поглављу Јован Попов са специфичним одмаком и духовито, најпре као универзитетски предавач, потом као стваралац и читалац, разматра студију париског професора Пјера Бајара Како да говоримо о књигама које нисмо прочитали која је свом аутору донела статус светске звезде.
Ипак се залажући за читање, као рафинирани читалац, поштовалац традиције, као и лика и дела свог професора Драгана Стојановића и његове херменеутичке страсти, са свешћу о доприносу софистициране полемике науци о књижевности, Јован Попов се враћа најлепшој песми српског романтизма - Santa Maria della Salute - значењима њених појединих стихова.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
"НИСАМ СПРЕМАН ЗА ПОВРАТАК": Лука Јовић сурово искрен
Каријера Луке Јовића је последњих година у великом паду. Српски нападач је доживео прави суноврат преласком у Реал Мадрид након чега је у готово свим тимовима шансу добијао на кашичицу.
05. 04. 2025. у 13:45
Певала је на улици, а сад има кућу на Златибору (ФОТО)
"НА ЗЛАТИБОР побегнем чим се укаже прилика! Спокој који осећам када сам тамо ме увек освежи и прирпеми за даљи рад."
05. 04. 2025. у 20:58
КАЖИ ЖИКИ: Јапански хороскоп је прорекао Трампов успех
ДРАГАН Миленковић Јапанац у подкасту "Кажи Жики" који води Жика Николић познат као Жика Шареница открива како је јапански хороскоп предвидео Трампов успех.
04. 04. 2025. у 10:59
НЕВЕРОВАТНЕ БРОЈКЕ ИЗ СВЕТА ХОКЕЈА: Рус исписао историју (ВИДЕО)
Руски хокејаш Александар Овечкин изједначио се протекле ноћи са легендарним Вејном Грецким на листи најбољих стрелаца у историји НХЛ лиге.
05. 04. 2025. у 14:25
"НЕ ПРИХВАТАМ КЛЕВЕТЕ, ДУШАН ЈЕ МНОГО ИГРАО": Мота након отказа проговорио о Влаховићем
О Јувентусу за време Тијага Моте се много говорило као о тиму који доста греши и не проналази свој пут. Када је освануо дан његове смене, свануло је и росонерима, али и Душану Влаховићу, који са Мотом дословно није сарађивао.
05. 04. 2025. у 14:10
"ОСЕЋАО САМ СЕ ВЕОМА ПРИЈАТНО": Скандалозне речи Јаника Синера о суспензији (ВИДЕО)
Јаник Синер, тенисер из Италије који се тренутно налази на челу АТП ранг листе, ушао је у трећи и последњи месец суспензије због два позитивна допинг-теста из 2024. године.
05. 04. 2025. у 16:15
ВУЧИЋ СЕ ХИТНО ОГЛАСИО ИЗ АВИОНА: Стигла ми је фантастична вест од Ђорђе Мелони (ВИДЕО)
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић огласио се из авиона и рекао да му је стигла фантастична вест из Рима.
04. 04. 2025. у 12:49
СРБИ ВИШЕ НЕ МОГУ ДА ПУТУЈУ БЕСПЛАТНО У ОВУ ЕВРОПСКУ ЗЕМЉУ: Треба вам посебна дозвола, ево колико кошта
ЕВРОПСКИ држављани који путују у Велику Британију од данас морају имати дигиталну пропусницу за улазак у земљу, за коју британска влада тврди да ће побољшати безбедност граница.
02. 04. 2025. у 10:16
МЕДВЕД УБИО ВОЛА ОД 700 КИЛА: Мештани села код Никшића у страху - не смеју из кућа да изађу
ДОМАЋИНУ Новаку Кривокапићу из Смрдуше медвед је у среду убио вола тешког 700 килограма, а његове комшије кажу да од тада нико не сме да изађе из куће да дивља звер не би и њима пресудила.
05. 04. 2025. у 10:49
Најновије из рубрике
ДУШАН КОВАЧЕВИЋ У ПАРИЗУ: Наш писац 7. априла гост је трибине "Књижевни сусрети"
АКАДЕМИК Душан Ковачевић, драмски писац и управник Звездара театра, биће гост трибине "Књижевни сусрети" у Паризу која се организује у његову част 7. априла, под покровитељством Центра за проучавање и истраживање светске књижевности - ЦЕРЛОМ.
05. 04. 2025. у 06:26
УСКРС У ЕТНОГРАФСКОМ МУЗЕЈУ: Изложба, радионице и стручно тумачење
ПОВОДОМ ускршњих празника, Етнографски музеј овог викенда почиње с разноврсним садржајима који ће се одвијати у наредне две недеље.
04. 04. 2025. у 18:06
"ИСЕЉЕНИЦИ" У "ПАРОБРОДУ": У Мрожековој дуодрами играју Петар Михаиловић и Јанко Цекић
ПРЕДСТАВА "Исељеници", по мотивима комада "Емигранти" Славомира Мрожека, одиграће се у понедељак, 14. априла, у Установи културе "Пароброд".
04. 04. 2025. у 15:44
НИНА МРЂА ЗА "НОВОСТИ": Глума испред црног појаса (ФОТО)
ПОПУЛАРНА млада глумица Нина Мрђа већ првим појављивањем на малим екранима, 2013. године, улогом Радмиле Таралић у телевизијској серији и филму Радоша Бајића "Равна гора", освојила је симпатије публике широм региона.
04. 04. 2025. у 12:05
МОДЕЛИ НАЈЛЕПШИХ СРПСКИХ МАНАСТИРА: Нова поставка у Конаку књегиње Љубице
У КОНАКУ кнегиње Љубице, тачније у Сали под сводовима овог депаданса Музеја града Београда, данас у 19 часова биће отворена поставка модела најлепших српских манасатира. Биће по први пут да на једном месту, и у тако великом броју буду изложени хиперреалистични модели највећих достигнућа српске сакралне архитектуре.
04. 04. 2025. у 07:15
Коментари (0)