ЗАВОЛЕЛА САМ ВАШУ КУЛТУРУ: Наталија Михајловна Вагапова, на руски превела бројна дела наших најпознатијих писаца и позоришних ствараоца

СУДБИНА ме везала за простор бивше Југославије, студирајући српски језик заволела сам и језике ваших народа, вашу литературу и театар, а вашој богатој и разноврсној култури посветила сам велики део свог радног века - каже у свом стану у Москви, Наталија Михајловна Вагапова, која је са српско-хрватског превела велики број књига различитих жанрова, а била је и највећи пропагатор нашег БИТЕФ-а на совјетском простору.

Фото Архива

Међу бројним руским лингвистима који се баве преводима најпознатијих писаца са нашег простора Вагапова се посебно издваја не само језичким знањем и мајсторством превода, већ и по томе што је она једна од ретких која је лично знала и разговарала са бројним нашим великанима, најпознатијим писцима и позоришним ствараоцима.

Колико у Русији високо цене Наталијин раддоказ је и што је Центар књиге "Рудомино", у библиотеци "Мајстори уметничког превода", издао књигу њених изабраних превода - "У сваком граду своје годишње доба". У књизи су преводи писаца из Србије, Словеније, Хрватске, БиХ и Македоније.

Стево Жигон, Фото Архива

Мирослав Беловић, Фото Архива

ЧИТАОЦИ могу да се подсете познатих дела прозних великана са Балкана, пре свега нобеловца Иве Андрића, затим најпревођенијег српског писца у Русији Милорада Павића, па Ћамила Сијарића, Владе Малеског, Бена Зупанчића... Осим њихових дела, у књизи су преводи текстова познатих писаца са Балкана које је имала прилику да види московска позоришна публика - дела Мирослава Крлеже, Горана Стефановског, Андреја Хинга и Душана Ковачевића.

- Бавећи се превођењем упознала сам различите и сложене судбине народа Балкана и, нажалост, трагичне међусобне сукобе народа који живе на простору бивше Југославије - каже  Вагапова.

После Другог светског рата у СССР-у су почеле да се преводе књиге које до тада нису издаване. То је био изазов за младе лингвисте...

- Заволела сам литературу и захваљујући својим професорима. На Филолошки факултет Московског државног универзитета (МГУ) уписала сам се 1951. и одабрала катедру словенске филологије. Желела сам да више сазнам о малим народима који су се ослободили од фашизма. Сећали смо се текстова Константина Симонова и Иље Ерембурга о партизанском покрету на челу са Титом. Многи су гледали филм "Ноћ над Београдом" у којем је глумила чувена Татјана Окуњевска. Обрадовала сам се кад су ме одредили у групу која је студирала српски језик - присећа се Наталија.

КУЛТУРУ Југославије су почели боље да упознавају кад је 1947. основан Институт за изучавање словенских народа Руске академије наука.

- Имали смо срећу да нам професор српског језика буде Иља Толстој, унук Лава Николајевича Толстоја. Он је предивно говорио литературни српски језик. Помагао нам је да схватимо у чему је разлика између српског и хрватског језика за који је он говорио да су само две варијанте истог језика. Наследници великог Лава Толстоја су оставили велики траг јер је његов унук направио "Српско-хрватско руски речник" - каже Наталија.

Милорад Павић, Фото И. Маринковић

После завршетка факултета Вагапова је предавала српски језик будућим совјетским дипломатама, на МГИМО.

- Као преводилац сам 1957. послата у Југославију са једном делегацијом, чији задатак је био да допринесе нормализацији односа Москве и Београда после конфликта Стаљина и Тита, од 1948. до 1953. године - прича Наталија Вагапова.

УПИСАЛА је постдипломске студије, специјалност јој је била - литература народа Југославије. Поред српско-хрватског, касније је научила и словеначки и македонски.

Осим превођењем књига Наталију Вагапову је интересовао и театар, па је писала позоришне критике.

- Превела сам Крлежине драме, драго ми је да је био задовољан мојим радом. Што сам се више бавила историјом театра тим више ми је било задовољство да преводим драмске текстове. Издавачка кућа "Прогрес" објавила је моје преводе драмских текстова Маријана Матковића, Андреја Хинга и Горана Стефановског - каже Наталија, срећна што је имала прилику да разговара са свим овим ауторима.

НЕЗАБОРАВНЕ утиске на њу су, како каже, оставили преводи текстова који су извођени у позориштима у Москви и Санкт Петербургу, где су крајем седамдесетих и осамдесетих радили Мирослав Беловић и Стево Жигон.

- Беловић и Жигон су 1946. дошли на студије у Лењинградски државни институт театра, музике и кинематографије, али су морали да се врате у Југославију после сукоба Тита и Стаљина. Кад су постали већ познати Жигон и Беловић су настојали да дају свој допринос на културној сарадњи. Беловић ми је дао задатак да преведем скраћени и за театар прилагођени Држићев текст "Дундо Мароје". Комедија се изузетно допала и глумцима и публици. Стево Жигон је био одличан глумац и режисер. Одабрао је Крлежину драму "У агонији". Запамтила сам га као доброг режисера и још бољег човека. Са Жигоном су се глумци, као и ја као преводилац спријатељили - прича Вагапова.

РАДО се сећа разговора са Мирославом Крлежом. Испричала му је како су је критиковали у Комисији за инострану сарадњу Савеза писаца СССР-а за јеретичку публикацију малог текста о дневнику Крлеже "Излет у Русију" 1925. године. А 1970. у часопису "Инострана литература" поводом 100. годишњице од рођења Лењина објављени су одломци из те Крлежине књиге и проглашени су најбољим у том јубиларном броју.

- Обећала сам Крлежи да ћу кад-тад превести и објавити ту књигу на руском. И тек 2005. сам захваљујући помоћи Министарства културе Русије и Хрватске успела да објавим превод те књиге. Историјско-биографске коментаре је дао мој син, иначе историчар Сергеј Ромањенко.

Књига је наишла на добре оцене. Оцењено је да је Крлежа објективно описао тадашњу совјетску Русију  - каже Наталија...

ПОДРШКА Наталија са сином, историчарем Сергејем Ромањенком, Фото Архива

Са великим усхићењем прича о сусретима са Милорадом Павићем и његовом супругом Јасмином Михајловић. Били су на премијери "Вечност и још један дан" у московском позоришту МХТ. Долазио је касније Павић у Русију и посетио Јасну Пољану.

- Није то био туристички пут јер је познати филолог Павић истраживао руско-српске литерарне везе. Управо је Павић направио један од најбољих превода "Јевгенија Оњегина" - оцењује Вагапова.

ВИСОК НИВО БИТЕФА

АУТОР је књиге "Међународне позоришне сезоне у Београду, Битеф 1967-2007", у издању чувеног Државног института театра (ГИТИС). На промоцији књиге у Београду Вагапова је казала да је за њу БИТЕФ значио "позоришну авантуру и културну утопију". Направити у Београду позоришну лабораторију целе Европе и сачувати континуитет кроз све турбуленције у друштву, то је јединствен случај.

Вагапова је као слависта, преводилац и театролог деценијама пратила београдски фестивал.

Фото Архива

Први пут је дошла да проучава позоришни живот у Београду јер је била фасцинирана гостовањем Атељеа 212 у СССР-у крајем шездесетих година са култним представама "Краљ Иби", "Развојни пут Боре Шнајдера".

- Југославија је тада била најфестивалскија земља у источној Европи - са Стеријиним позорјем, Дубровачким летњим играма, МЕШ-ом у Сарајеву, али ништа ме није тако одушевило као БИТЕФ - изјавила је Вагапова, која је годинама била члан жирија Међународног позоришног фестивала БИТЕФ, оцењујући да су за тако висок ниво ове манифестације најзаслужнији били Мира Траиловић и Јован Ћирилов (на слици).

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације