СРБИЈА РАСАДНИК БРИЉАНТНИХ УМОВА: Слободан Тркуља, музичар модерне традиције који осваја публику широм света, за "Новости"
УМЕТНИЧКИ разбарушен, младалачког изгледа, лепих манира, музички мајстор, певач изузетних гласовних могућности, у сваком тренутку плени својом непосредношћу и једноставношћу. О музици може да говори од јутра до сутра, јер она је његов живот, љубав и истина. Он је врсни мултиинструменталиста, композитор и певач византијског стила, Слободан Тркуља.
Са својим бендом "Балканополис" годинама музицира инспирисан традицијом Србије и Балкана на јединствен начин, а његов звук спаја неспојиво - елементе традиције и модерног. Управо је модерна традиција данашњи кључни елемент имиџа наше земље и нашег идентитета. Тако звучно и емотивно византијско певање Слободана Тркуље уз музичко мајсторство на двадесетак инструмената, плени међу публиком широм света. Тако је било и недавно у Дубаију на наступу у оквиру Светске изложбе "Експо 2020".
- Публика је одушевљена наступима, али то нема везе са мном већ са звучним бојама које користимо, а које постоје хиљадама година. Највећи изазов је био то не покварити и задржати ту емоцију и енергију коју традиција носи у себи. Требало је бити веома опрезан да енергија и осећања опстану, односно појачати их и представити на начин који је савременом човеку приступачан. Живот је изузетно тешка категорија, али треба га живети - објашњава Тркуља, у разговору за "Новости".
Имао је прилику да наступа на светским изложбама и раније, али ово је први пут да је Србија у Дубаију, поред музике представила и комплетну креативну индустрију, преко Националне платформе "Србија ствара", што је, сматра, у домену културне дипломатије.
- Системску подршку нисмо никада имали, али мислим да су се ствари промениле са платформом "Србија ствара". То некако обећава да ћемо сада имати структуралну подршку у целокупној креативној индустрији - каже уметник.
Креативне индустрије годинама нису биле препознате и пролазиле су испод радара. Сада се међусобно умрежавају кроз поменуту платф орму. Открива нам да је у протекле три-четири године упознао врсне уметнике за које уопште није знао да постоје.
- Свако је био у неком свом микросвету, а "Србија ствара" нас је све окупила. Схватио сам да нисам сам и да постоје такви бриљантни умови са погледом знатижељног детета у чак педесетим годинама.
Његов бенд "Балканополис" спаја традиционално и модерно у једно лице нашег народа, али уз најновије технолошке могућности, а притом остаје привржен модерној традицији и енергичном наступу.
- Енергију црпимо из саме музике, то је наш перпетуум мобиле. Ствараш и док ствараш - дајеш, а онда ти се одмах све враћа. То је круг који тело мора да прати. Енергија је заиста јака јер је заснована на појању, које је део нашег архаичног изражавања.
На његовим наступима публика је често збуњена на колико инструмената он заиста свира. Почео је, каже, са металофоном, свирао блок флауту, па кларинет. А данас?
- Сваки инструмент има неко своје правило. Које некада поштујем, а некада не. Са њима градим лични однос као са људима. Прво успоставим општи утисак, па тек онда формирам мишљење о њему. Тако је и са инструментима. Предност је када ниси школован, јер ти фали утабана стаза правила, која некада спутава, па онда имаш могућности да другачије приступиш. Специфично је то што моје устројство свирања тражи да ми је лева рука доле, десна горе, што није правило за дувачке инструменте. То често мења распоред прстију и како се шта свира, а самим тим и стварам другачију музику.
Открива нам да, ипак, постоји инструмент са којим се тешко изборио - јерменски дудук. Он је, каже, због трске најтежи од свих и тешко га је укротити. И данас када може да се похвали импозантним бројем наступа широм света, Тркуља не одсустаје од учења музике.
- У сваку земљу у коју одемо ми научимо неку њихову песму. То обогаћује сваког музичара и разумевање света музике. Увек сам у многим културама проналазио неке заједничке елементе са нашом традицијом. Примера ради, мађарска традиција има мање заједничких елемената са нашом него јерменска, иако са њима делимо "ограду". Увек смо били Западу Исток, а Истоку Запад, али најбоље је што смо и даље највише своји.
За овог изузетног музичара најважније је да су се он и његов бенд изборили за слободу да стварају онако како они мисле да треба, а не по неким устаљеним клишеима.
- Никада нисмо желели да постанемо део жанра и једног звука. Та слобода нам даје гипкост у стварању и не дозвољава ограде. Зато ако некада направимо електро албум нико се неће изненадити, исто би било и са симфонијским, или акустичним традиционалним... Сви би рекли то је звук "Балканополиса". Управо такво стварање без граница је био мој циљ.
Као особа никада се није уклапао у жанрове, већ су му увек биле драже, како каже, неке смишљенице. Таква је "модерна традиција".
- Мислим да је то прави рецепт, зато данас имамо у публици момка који слуша техно, а ту је и момак са дредовима који седи поред госпође са шеширом и брошем, али не недостају нам и породице са малом децом, али и рокери. Истина је да људи траже искреност и слободу од емоција и живота који живе. После наших наступа не остајеш празан и уморан, већ се ујутру пробудиш са фантастичном енергијом.
НАСТУПИ КАО ЖИВИ СПЕКТАКЛ
"Балканополис" је српска група која већ 24 године храбро мења српску и балканску музичку сцену, стварајући нови жанр под називом "модерна традиција", а с временом су стекли репутацију живог спектакла који се не пропушта. Њихови наступи су далеко од уобичајених концерата, јер су пре свега посебно искуство својеврсног ролеркостера емоција које се испољавају кроз сензације.
Бенд предводи Слободан Тркуља, за кога светски критичари кажу да има један од најлепших мушких гласова на Балкану, а називају га још и музичарем заразне енергије и талента, који код публике буди жељу да му се потпуно преда.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)