ДРУШТВО ПОКРЕТАЛЕ ЖЕНСКОМ СНАГОМ: Изложба Јасне Јованов - судбине и стваралаштво тринаест жена које су мењале наше друштво

СУДБИНЕ и стваралаштво тринаест жена које су на различите начине мењале наше друштво, излазећи из сенке доминантних мушкараца током више од једног века, чине ауторску изложбу истакнуте историчарке уметности Јасне Јованов - "Из женског угла".

Фото: Приватна архива

Поставка је део програма "Хероине", у оквиру манифестације Нови Сад - ЕПК 2022, и биће отворена у Галерији КЦ "Карловачка уметничка радионица" у Сремским Карловцима, 21. маја.

Кроз уметничка дела, личне и уметничке фотографије, различите документе, новинске чланке, преписку (неки артефакти су први пут у јавности) биће представљени животи и достигнућа сестара Нинковић (Милица Тодоровић и Анка Анђелковић), Мирке Марковић, Драге Спасић, Султане Цијук Савић, Надежде Петровић, Данице Јовановић, Зуске Медведјове, Анкице Опрешник, Камиле Иле Кофлер, Маре Росандић, Анице Савић Ребац, Зденке Живковић. Ове протагонисткиње еманципације у нашој средини, каже Јасна Јованов, одабрала је на основу личних афинитета.

- Избор би могао да буде и другачији, али без њих историја српске културе не би могла да буде написана - тврди ауторка изложбе.

Због јавног прокламовања социјалистичких идеја, у другој половини 19. века, сестре Нинковић - Милица, удата Тодоровић (Нови Сад, 1854 - Крагујевац, 1881) и Анка, удата Анђелковић (Нови Сад, 1855 - Београд, 1923) биле су принуђене да бирају: да одустану од политичког рада или да стану пред олтар.

Фото: Приватна архива

- Одабрале су удају, али нису одустале од политичког ангажмана - наводи Јовановљева.

У овом избору су и две ликовне уметнице које су страдале у Великом рату: ренесансна жена и велика сликарка - Надежда Петровић (Чачак, 1873 - Ваљево,1915) и Даница Јовановић (Бешка, 1886 - Петроварадин, 1914), која је дипломирала на Женској сликарској академији у Минхену и постала прва академска сликарка из Бешке.

Ту су и и приче о "нашој Елеонори Дузе", Милки Марковић (Панчево, 1869 - Нови Сад, 1930), глумици, преводиоцу, редитељки, која је умрла заборављена, у самоћи и сиромаштву, примадони Султани Цијук Савић (Вршац, 1871 - Београд, 1935), оперској звезди која је наступала широм Европе, Драги Спасић (Ваљево, 1876 - Београд, 1938), чувеној Коштани, којој је лично Бора Станковић уручио ловоров венац.

Фото: Приватна архива

Поставка подсећа и на Мару Богдановић Росандић (Рума, 1883 - Београд, 1954), прву српску школовану фотографкињу, власницу фото-атељеа у Загребу и у Београду, Зузану Медведјову (Бачки Петровац, 1897 - Пезник, 1985), која је после завршене прашке Ликовне академије, у Бачком Петровцу створила уметнички центар.

Међу женама међашима наше културне историје незаобилазна је једна од наших најзначајнијих интелектуалки и велиики познавлац античке филозофије и књижевности Аница Савић Ребац (Нови Сад, 1892 - Београд, 1953). Она је, како наводи Јовановљева, са тринаест година преводила Бајрона, с четрнаест објављивала песме у "Бранковом колу", у Бечу започела студије класичне филологије, па дипломирала у Београду, где је после Другог светског рата постала редовни професор Филозофског факултета.

Фото: Приватна архива

Изложба ће приближити и широкој јавности мање познате биографије Камиле Иле Кофлер (Беч, 1911 - Њу Делхи 1955), вајарке, ученице Петра Палавичинија, која је са фотоапаратом у рукама пропутовала цео свет и Чехиње Зденке Живковић (Страхи в Блахова, 1921 - Београд, 2011), која је читав живот посветила заштити и очувању фреско сликарства у Србији. Избор заокружује сећање на - Анкицу Опрешник (Витез, 1919 - Нови Сад, 2005), једног од оснивача Графичког колектива, која је наступила у југословенској селекцији Венецијанског бијенала 1954. године. Поставка у Сремским Карловцима, коју ће пратити каталог, предавања и радионице, биће отворена до 19. јуна.

Фото: Приватна архива

Борба за просвећивање

У ПРАТЕЋЕМ тексту изложбе, ауторка подсећа и на претходнице својих хероина, које су утрле пут борби за равнпоравност, пре свих Еустахију Арсић. Она се почетком 19. века, у делу "Полезнаја" заложила за просвећивање и описмењавање жена, посебно. А ту су и, по њеним речима, прва српска новинарка Јулијана Радивојевић која је 1829. уређивала алманах "Талија", прва српска академска сликарка Катарина Ивановић, песникиња Милица Стојадиновић Српкиња, Ана Фелдман, прва жена у Србији са својом фотографском радњом, Јулијана Димитријевић, ауторка прве композиције за клавир.

Препоручујемо

Култура

0 0

БЛИСТАВЕ НОТЕ МАЕСТРА МОРИКОНЕА: Документарац оскаровца Ђузепеа Торнатореа о легендарном италијанском композитору на Белдоксу

17. 05. 2022. у 09:30

Култура

0 0

СЛАВНИ ГОСТИ ПОНОВО У КАНУ: Најугледнија филмска смотра на свету биће отворена вечерас

17. 05. 2022. у 11:30

Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Књига културе - Зоран Ђерић, "Портрет песника као умирућег лава"

17. 05. 2022. у 13:30

Култура

0 1

САМИ СЕБИ БРАНИМО СЛОБОДУ: Петар Матовић о збирци "О садашњости и седативима"

17. 05. 2022. у 15:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације