ДРУШТВО ПОКРЕТАЛЕ ЖЕНСКОМ СНАГОМ: Изложба Јасне Јованов - судбине и стваралаштво тринаест жена које су мењале наше друштво
СУДБИНЕ и стваралаштво тринаест жена које су на различите начине мењале наше друштво, излазећи из сенке доминантних мушкараца током више од једног века, чине ауторску изложбу истакнуте историчарке уметности Јасне Јованов - "Из женског угла".
Поставка је део програма "Хероине", у оквиру манифестације Нови Сад - ЕПК 2022, и биће отворена у Галерији КЦ "Карловачка уметничка радионица" у Сремским Карловцима, 21. маја.
Кроз уметничка дела, личне и уметничке фотографије, различите документе, новинске чланке, преписку (неки артефакти су први пут у јавности) биће представљени животи и достигнућа сестара Нинковић (Милица Тодоровић и Анка Анђелковић), Мирке Марковић, Драге Спасић, Султане Цијук Савић, Надежде Петровић, Данице Јовановић, Зуске Медведјове, Анкице Опрешник, Камиле Иле Кофлер, Маре Росандић, Анице Савић Ребац, Зденке Живковић. Ове протагонисткиње еманципације у нашој средини, каже Јасна Јованов, одабрала је на основу личних афинитета.
- Избор би могао да буде и другачији, али без њих историја српске културе не би могла да буде написана - тврди ауторка изложбе.
Због јавног прокламовања социјалистичких идеја, у другој половини 19. века, сестре Нинковић - Милица, удата Тодоровић (Нови Сад, 1854 - Крагујевац, 1881) и Анка, удата Анђелковић (Нови Сад, 1855 - Београд, 1923) биле су принуђене да бирају: да одустану од политичког рада или да стану пред олтар.
- Одабрале су удају, али нису одустале од политичког ангажмана - наводи Јовановљева.
У овом избору су и две ликовне уметнице које су страдале у Великом рату: ренесансна жена и велика сликарка - Надежда Петровић (Чачак, 1873 - Ваљево,1915) и Даница Јовановић (Бешка, 1886 - Петроварадин, 1914), која је дипломирала на Женској сликарској академији у Минхену и постала прва академска сликарка из Бешке.
Ту су и и приче о "нашој Елеонори Дузе", Милки Марковић (Панчево, 1869 - Нови Сад, 1930), глумици, преводиоцу, редитељки, која је умрла заборављена, у самоћи и сиромаштву, примадони Султани Цијук Савић (Вршац, 1871 - Београд, 1935), оперској звезди која је наступала широм Европе, Драги Спасић (Ваљево, 1876 - Београд, 1938), чувеној Коштани, којој је лично Бора Станковић уручио ловоров венац.
Поставка подсећа и на Мару Богдановић Росандић (Рума, 1883 - Београд, 1954), прву српску школовану фотографкињу, власницу фото-атељеа у Загребу и у Београду, Зузану Медведјову (Бачки Петровац, 1897 - Пезник, 1985), која је после завршене прашке Ликовне академије, у Бачком Петровцу створила уметнички центар.
Међу женама међашима наше културне историје незаобилазна је једна од наших најзначајнијих интелектуалки и велиики познавлац античке филозофије и књижевности Аница Савић Ребац (Нови Сад, 1892 - Београд, 1953). Она је, како наводи Јовановљева, са тринаест година преводила Бајрона, с четрнаест објављивала песме у "Бранковом колу", у Бечу започела студије класичне филологије, па дипломирала у Београду, где је после Другог светског рата постала редовни професор Филозофског факултета.
Изложба ће приближити и широкој јавности мање познате биографије Камиле Иле Кофлер (Беч, 1911 - Њу Делхи 1955), вајарке, ученице Петра Палавичинија, која је са фотоапаратом у рукама пропутовала цео свет и Чехиње Зденке Живковић (Страхи в Блахова, 1921 - Београд, 2011), која је читав живот посветила заштити и очувању фреско сликарства у Србији. Избор заокружује сећање на - Анкицу Опрешник (Витез, 1919 - Нови Сад, 2005), једног од оснивача Графичког колектива, која је наступила у југословенској селекцији Венецијанског бијенала 1954. године. Поставка у Сремским Карловцима, коју ће пратити каталог, предавања и радионице, биће отворена до 19. јуна.
Борба за просвећивање
У ПРАТЕЋЕМ тексту изложбе, ауторка подсећа и на претходнице својих хероина, које су утрле пут борби за равнпоравност, пре свих Еустахију Арсић. Она се почетком 19. века, у делу "Полезнаја" заложила за просвећивање и описмењавање жена, посебно. А ту су и, по њеним речима, прва српска новинарка Јулијана Радивојевић која је 1829. уређивала алманах "Талија", прва српска академска сликарка Катарина Ивановић, песникиња Милица Стојадиновић Српкиња, Ана Фелдман, прва жена у Србији са својом фотографском радњом, Јулијана Димитријевић, ауторка прве композиције за клавир.
Препоручујемо
СЛАВНИ ГОСТИ ПОНОВО У КАНУ: Најугледнија филмска смотра на свету биће отворена вечерас
17. 05. 2022. у 11:30
КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Књига културе - Зоран Ђерић, "Портрет песника као умирућег лава"
17. 05. 2022. у 13:30
САМИ СЕБИ БРАНИМО СЛОБОДУ: Петар Матовић о збирци "О садашњости и седативима"
17. 05. 2022. у 15:30
РУСКИ ЗВАНИЧНИК ОТКРИО: Ово би могло бити место потенцијалног састанка Путина и Трампа
УЈЕДИЊЕНИ Арапски Емирати (УАЕ) имају снажна досадашња искуства у организовању самита и могли би бити место потенцијалног састанка између председника Русије Владимира Путина и новоизабраног председника САД Доналда Трампа, изјавио је Олег Карпович, проректор за научна питања на Дипломатској академији Министарства спољних послова Русије, за руску агенцију ТАСС.
15. 01. 2025. у 12:23
"ЉУДИ ЋЕ УМРЕТИ" Ватрогасци недељама пре ужаса у Лос Анђелесу упозоравали на најгори сценарио
МАЊЕ од месец дана пре него што су пожари захватили Лос Анђелес, група искусних ватрогасаца окупила се на Градском већу како би тражили већа средства.
15. 01. 2025. у 14:03
ОД КОЛЕГА ИЗ "ПОТЕРЕ", САМО МЕМЕД: Зашто "трагачи" нису били на сахрани?
МИЛОРАД Милинковић преминуо је у 60. години на Божић, у цркви у Јабуковцу где је пратио литургију.
13. 01. 2025. у 20:59
Коментари (0)