ПОСВЕЋЕН НАРОДУ И ТРАДИЦИЈИ: Поставка одабраних радова академика Светомира Арсића Басаре у фоајеу Матице српске
ИЗЛОЖБА одабраних радова академика Светомира Арсића Басаре у фоајеу Матице српске, којом се један од најзначајнијих српских уметника први пут представља новосадској ликовној публици, садржана је од одабраних, репрезентативних скулптура у бронзи, дрвету и металу, као што су "Цар Лазар", "Христос с мачем", фигура "Деспота Стефана Лазаревића"... и "Бели анђео", најновије његово дело које се премијерно излаже.
Фото Н. Карлић
Организатори веома значајног уметничког догађаја, Косовскометохијски одбор Матице српске и Српска академија наука и уметности, навели су да ће бити отворена до 15. јула, а повод је Видовдан.
По речима ауторке изложбе, Жаклине Марковић, више кустоскиње Галерије САНУ, слојевитост значења идеје током реализације скулптуре довео је до промене Басариног односа према маси и форми, па је зато с разлогом увео метал у скулптуру.
- Тако јединствен приступ обликовању скулптуре и коначни израз дела издвајају уметника од осталих скулптора на српској уметничкој сцени - истиче Марковићева.
Светомир Арсић Басара је рођен 15. маја 1928. године у селу Севцу код Урошевца, а своје прво дело "Главу девојчице", извајао је још као ученик Школе примењене уметности у Нишу, 1950. године, да би три године касније био примљен на Академију за примењену уметност у Београду, где је и дипломирао. Своју прву самосталну изложбу уприличио је 1956. године, а две године касније основао је ликовну колонију у Дечанима, те иницирао оснивање Клуба ликовних уметника Косова и Метохије.
Пре него што се у потпуности посветио вајарству, Арсић је чешће цртао и израђивао графике. Тако је и на самосталним изложбама почетком седме деценије 20. века излагао углавном цртеже и, спорадично, скулптуре у камену или гипсу. И док је шездесетих и седамдесетих година прошлог века трагао за чистом, апстрактном формом, у осмој деценији више је радио на материјалу. Тако је средином осамдесетих Басара започео са стварањем монументалног циклуса великих скулптура инспирисан националном историјом и традицијом, а материјали које користи најчешће су дрво и гвожђе.
Светомир Арсић Басара, Фото З. Јовановић
Излагао је самостално диљем некадашње Југославије, али и у иностранству, те учествовао на бројним колективним изложбама. Његове ретроспективне изложбе организоване су 1984. године у Уметничком павиљону "Цвјета Зузорић" и 1998. у Галерији Српске академије наука и уметности. Аутор је и многих јавних споменика у нашој земљи, попут бисте Светог Симеона, постављене испред зграде Института за српску културу у Приштини или бисте вожда Карађорђа испред Института за славистику у Бечу.
Фото Н. Карлић
- Да бих проговорио о садашњости, изразио и дочарао трагику живљења и иронију времена у којем живим, приморан сам да се враћам у прошлост, у митологију и епику, на давно запаљено огњиште које полако јењава, у далеку историју краљева и царева, повеља и манастира. Не окрећем се више према свету као узору, већ према амбијенту у којем живим, из којег сам поникао, окрећем се традицији свога народа, тражим идентитет, доказ о корену, право на будућност - речи су Светомира Арсића Басаре.
Изложене скулптуре Светомира Арсића Басаре, Фото Н. Карлић
МНОГОБРОЈНА ПРИЗНАЊА
СВЕТОМИР Арсић Басара изабран је за редовног члана Српске академије наука и уметности 1994. године. Добитник је многобројних признања и награда за свој уметнички рад - Вукове награде Културно-просветне заједнице Србије за изузетан допринос развоју културе у Србији и свесрпском културном простору, Златне медаље за заслуге у културним делатностима, Награде Вукове задужбине за уметност...
Препоручујемо
СРПСКО СВЕТО МЕСТО: Прва самостална изложба радова Светомира Арсића Басаре у Грачаници
15. 12. 2021. у 09:37
ЗАГЛЕДАН У ЧОВЕЧАНСТВО: Скулптуре Николе Бувеа у галерији "Радован Трнавац Мића"
30. 10. 2021. у 10:16
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ЂОКОВИЋ ТАЈ ТРОФЕЈ НИКАДА НИЈЕ ОСВОЈИО, ФЕДЕРЕР ЧАК 13 ПУТА: Овај пут признање отишло у руке Новаковог пријатеља (ВИДЕО)
Бугарски тенисер Григор Димитров добитник је награде АТП "Стефан Едберг" за фер-плеј, професионализам и интегритет, на терену и ван њега.
15. 12. 2024. у 21:00
ВОЈИН ЋЕТКОВИЋ: "Шотра ми је дао улогу да бих отплатио кредит"
ЧУВЕНИ редитељ Здравко Шотра представио је монографију "Мојих 500 глумаца" међу чијим страницама се нашао и Војин Ћетковић. Овај глумац је прве глумачке кораке направио уз Шотру и остао му веран током целе каријере.
15. 12. 2024. у 20:03
СВЕТ СЕ СМЕЈЕ ХРВАТИМА: Оваква крађа још није виђенa, Енглези кипте од беса!
Хрватска је опет у центру пажње светске јавности и то због једне спортске ненормалности.
15. 12. 2024. у 18:19
ФИЗИЧКО ЗЛОСТАВЉАЊЕ У "ЗВЕЗДАМА ГРАНДА" Цеца открила: "Нема шта ми нису радили"
"НЕМА шта ми нису радили!"
15. 12. 2024. у 21:02
КОЛИКО ПЕЧЕЊЕ МОЖЕ ДА СТОЈИ У ФРИЖИДЕРУ: Ово је прави рок трајања - многи се изненаде
СКЛАДИШТЕЊЕ хране доноси многа питања и забринутост, посебно када је реч о месним производима. Свака врста меса има свој рок трајања у фрижидеру или замрзивачу.
16. 12. 2024. у 08:36
ЗГРОЗИЛА ЈЕ РУСИЈУ: Управо је урадила ово на Светском првенству - и одмах ју је стигла казна
Откако је рат у Украјини избио почетком 2022, Русија је, када се о светским спортским вестима ради, била спомињана само као страна која трпи санкције због поменуте војне интервенције. Али то се променило данас, и то због једне спортисткиње - из Литваније.
15. 12. 2024. у 20:03
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Најновије из рубрике
ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Омаж тужном немом кловну
У МУЗИЧКО-ПОЕТСКОЈ жанр слици, позоришној верзији снимања романтично-хумористичног немог филма Чарлија Чаплина "Светла велеграда" (1931), кореограф Амалија Бенет, редитељ Никита Миливојевић и композитор Теодорос Оикономоу су замрзли у сценском времену харизму највећег малог човека у историји кинематографије.
16. 12. 2024. у 06:45
СПОМЕНИК ПРИНЦИПУ УЗ МАТИЈУ И КУСТУРИЦУ: У Фочи свечано откривено обележје Младобосанцу, Српском и југословенском револуционару
ПРИНЦИП је испунио своју судбину и оправдао своје име - поручио је у суботу увече из Фоче академик и песник Матија Бећковић, који је заједно са прослављеним редитељем Емиром Кустурицом открио споменик српском и југословенском револуционару и младобосанцу.
15. 12. 2024. у 17:10
СТО ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ТИШМЕ: Свечаност у Матици српској 16. децембра
У Малој сали Матице српске, 16. децембра у подне, одржаће се свечаност у част истакнутог књижевника Александра Тишме, поводом стогодишњице његовог рођења.
15. 12. 2024. у 07:30
ЈУБИЛЕРНА "ЧИСТА КУЋА": Педесето извођење комада Саре Рул у Атељеу 212
ПРЕДСТАВА "Чиста кућа" имаће јубиларно, педесето извођење вечерас на Сцени "Петар Краљ" Атељеа 212.
15. 12. 2024. у 06:45
"ПРЕОБРАЖАЈ" ЗА 21. ВЕК: Славно дело Франца Кафке, у режији Марка Торлаковића на сцени "Студио Ћирилов" ЈДП
ПРВА премијрера на сцени "Студио Ћирилов" Југословенског драмског позоришта, сутра, у недељу 15. децембра, у 20.30 часова биће Кафкин "Преображај" у драматизацији и режији Марка Торлаковића.
14. 12. 2024. у 08:00
Коментари (0)