ИСТИНЕ И ЗАБЛУДЕ О МОЋНИМ РАТНИЦИМА: Историчар Ким Хјардар о разоткривању митова о викинзима

КАДА су пре више од миленијума, хришћански великодостојници у својим мирољубивим мисијама широм света, са циљем колонизације, покрштавања и неутралисања било ког другачијег културолошког и религијског наслеђа осим оног које се према тадашњим догмама сматрало прихватљивим, наишли на ратоборна племена са севера Европе, задатак је био јасан.

Фото Национална географија

Пагане треба прогласити безбожницима и слугама ђавола, а цивилизованом свету живописним сликама дочарати сву таму коју они носе са собом. У ексклузивном интервјуу за "ТВ Новости", историчар Ким Хјардар, аутор књиге "Викинзи у рату", на којој је делимично заснован документарни серијал "Викинзи: Успон и пад" који на каналу Национална географија пратимо недељом од 21.00, открива нам који су од митова који прате нордијске ратнике истинити, а који су плод веште манипулације и политичких игара.

- Зачуђујуће је колико је лажи о Викинзима прихваћено као потпуна истина која овај храбар народ прати већ вековима. Историјске уџбенике на страницама које се баве пореклом народа са севера као да су писали холивудски сценаристи и продуценти филмова о Марвеловим јунацима. Мало је озбиљних чињеница и аргумената које би на прави начин дочарале прошлост Скандинаваца и указали на њихов значај у развоју модерне цивилизације - поручује на почетку разговора уважени историчар чија су истраживања послужила за оне епизоде серијала које се баве ратничким навикама Викинга и разбијањем предрасуда и структури њиховог друштва.

Које су то најчешће заблуде са којима се сусрећемо када је реч о Викинзима?

- Много их је. Оно чиме сам се бавио у својим историјским романима јесу њихове методе ратовања и то је нешто за шта сам најкомпетентнији. Најчешћа погрешка у погледу оружја којима су се Викинзи служили јесте она слика ратника са мачем у руци коју смо сви прихватили као опште место. А та је слика једна од, можда, највећих лажи о овим ратницима. Они су се ретко служили мачевима. Самим тим, доводи се у питање и идеја о томе да су они махом били моћни ковачи попут Тора из Марвелових филмова. Викинзи су се, пре свега, борили копљима. Секира је друга на листи њихових омиљених оружја, а мач је тек на трећем месту и резултат је утицаја римокатолика чији су се легионари борили мачевима који су, до контакта са хришћанима, Викинзима били страни као оружје.

Фото Национална географија

Када сте већ поменули најчешћи приказ Викинга, ова слика са мачем најчешће подразумева и шлем са роговима. Да ли је и та слика лажна?

- У потпуности. Викинзи су носили обичне шлемове. Током свих година истраживања не постоји ниједно археолошко налазиште на ком је пронађен викиншки шлем са роговима.

Ниједан такав шлем није пронађен за готово два века истраживања. О чему нам то говори?

Неко мора да стоји иза пласирања такве слике. Сасвим је јасно ко. Католичка црква имала је снажан разлог да племена са севера демонизује не би ли међу народом створила одбојност према необичним странцима чија су уверења одударала од свега што је за тадашњи цивилизован свет важило као нормално и није изазивало зазор. Не треба гајити лузије. Идеологија Викинга била је освајачка. Хришћанство се само служило најефикаснијим наоружањем у борби против непријатеља кога је било тешко разумети.

Фото Национална географија

Да ли је историја, да је став хришшћана био мирољубивији, могла бити другачија?

- Тешко. Викинзи су били ратници. Обука за ратнике почињала је већ у седмој години живота и подразумевала је прави спартански живот. Нико није био изузет. Било је то једно немилосрдно друштво којим су господарили традиција и дисциплина. Циљ сваког викинга био је да, када се оспособи, крене у освајања. Отуд и име "Викинг". Превод ове речи односи се на време које је сваки одрасли мушкарац морао да проведе у освајачким мисијама, такозваном викинговању. Ако се узме у обзир овакав друштвени поредак, тешко је рећи да би хришћанске земље могле живети у миру са "северњацима". Рат је био неминован, али за мене као историчара, рат је природан процес. Лажи и фабриковање историје од хришћанских земаља за мене је већи проблем. Како можемо прогласити

Кристофера Колумба за човека који је открио Америку, ако су Викинзи своје насеобине на овом континенту имали пола века раније?

Сада је већ познато да су освајања Викинга ишла ка америчком континенту много пре него што се то сматрало, али нас више занима да ли смо их и када угостили у Србији?

- Викинзи су били у Србији. Постоје писана сведочанства о њиховом боравку на вашем поднебљу, али да бисте сазнали када је то било и има ли Викинга међу Србима мораћете да погледате серију (смех).

Фото Национална географија

Још један од занимљивих стеротипа о Викинзима је и тај да су мушкарци живели на коњима, а жене их чекале код куће. Колико истине има у томе?

- Поново је то само делимична слика о стварности. Викинзи су били борци и ратници, али су били и математичари, научници, трговци, ловци, песници... Није истинита ни тврдња да су били прљави дивљаци без основних цивилизацијских навика. Они су много полагали у личну хигијену. Ко се имало разуме у технике ратовања, познато му је колико је хигијена важна за добре резултате на бојном пољу. Управо због тога Викинзи су много полагали у хигијену.

Субота је за сваког била свети дан, јер је то био дан за купање. Признаћете, пре 5 векова, када су европским градовима харале куга и колера, имати друштво у ком се цео народ купа бар једном недељно није мала ствар (смех).

А шта је са положајем жена у викиншком друштву?

- Изненађујуће, али жене Викинга биле су слободније него у било ком другом тадашњем друштву. Имале су право да се разведу, баве трговином, чак и да постану краљице. Толико слободе за жене немају ни многа данашња друштва.

Још једна занимљива ствар коју сте поменули односи се на војну обуку. Рекли сте да припрема мушкараца за ратничке походе почиње већ од седме године. А шта са онима који се не покажу способнима за такву дужност?

- Нема ту много нагађања. Били би протерани из друштва. Ко није способан да служи војску није могао да буде члан друштва. Такође, веома је занимљив и њихов однос према хомосексуалцима. Бити мушкарац и волети мушкарца у викиншком друштву било је неприхватљиво. Нисте могли да будете део заједнице. Међутим, ако бисте пристали на то да се одрекнете мушког пола и будете "жена" мушкарцу, то је било могуће, и били бисте прихваћени као сваки други члан друштва. Ту не би било никаквог проблема.

Препоручујемо

Култура

0 0

КО СУ ЗАИСТА БИЛИ РАТНИЦИ СА СЕВЕРА: Премијера мини серије "Викинзи: успон и пад" на каналу Национална географија

18. 06. 2022. у 14:44

Култура

0 0

ПОМПЕЈА НИЈЕ ЈЕДИНИ ГРАД КОЈИ ЈЕ САХРАНИО ВЕЗУВ: Мини серија "Изгубљено благо Рима" стиже на канал Национална географија

15. 05. 2022. у 10:38

Култура

0 1

МИСИЈА ТОКОМ АМАЗОНА ЗА МЕНЕ ЈЕ БИЛА ПОПУТ СТАЗЕ ЖИВОТА: Хејзен Одел, звезда "Примитивни опстанак", о авантури са природом

01. 05. 2022. у 10:38

Култура

0 0

ОД ДИНОСАУРУСА НА АЉАСЦИ ДО МАСАКРА У ТАЛСИ: Узбудљиво путовање Америком на каналу Национална географија у фебруару

06. 02. 2022. у 10:38

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације