ЕВРОПА НЕМА МУДРОСТИ: Велика је грешка Русе сматрати непријатељима
ПОШТО је претходна три дана у својству госта 17. Међународног књижевног фестивала по трећи пут боравио у Новом Саду, познати луксембуршки писац Жан Портанте (72) са сталном адресом у Паризу, упознао се најзад и са Београдом.
Посредник у том дуго чеканом сусрету била је промоција Портантеове књиге "Ален Гинсберг - Друга Америка" посвећене америчком песнику, филозофу и једном од предводника генерације "битника" педесетих и глобалног феномена хипи покрета из шездесетих година.
Дан уочи београдске промоције, у летњој башти најстаријег новосадског хотела "Војводина" (1854), Портанте нам открива анегдоту о једином сусрету са Гинсбергом у Скопљу 1986. године, уочи Песничких вечери у Струги. По изласку из авиона, саговорник "Новости" угледао је мноштво камера и фото-апарата и помислио да њега чекају "јер на југословенском тлу, изгледа, поштују песнике".
- Прошли су поред мене као да сам ваздух и сјатили се око проћелавог човека проседе браде. Сутрадан сам у новинама прочитао наслов "Ален Гинсберг, Златни венац струшких вечери". У друштву кубанске песникиње Марилин Бобес пришао сам му наредне вечери и слушао како са дивљењем описује славног герилца убијеног у Боливији којем је посветио своју "Елегију о Че Гевари" - присећа се Портанте сусрета после којег се посветио дугогодишњем истраживању Гинсберговог живота (1926-1997) како би написао његову биографију коју је у преводу на српски Кристине Бојановић објавила прошле године ИК "Карпос."
*Како бисте укратко описали суштину Гинсбергове личности?
- Можда баш онако како га је у предговору мојој књизи окарактерисала Ане Валдман: био је песник, водич и чувар друге подземне Америке, оне која можда никада не би угледала светлост, нити освојила машту људи, да његова поезија, ангажовање и личност нису положили рачун за то.
*У својих педесетак књига - романа, прича, драма, есеја, поезије - истраживали сте тему идентитета. Преводите са италијанског, шпанског, немачког и енглеског. Који од тих језика осећате као свој?
- Пореклом сам Италијан, али мој језик није више италијански, а још увек мој није ни француски. Када ме питају на ком језику говорим, ја кажем да је то језик кита, сисара који је уместо копна за станиште изабрао море и постепено почео да се мења, али задржао је своја плућа као успомену на завичај. Моја плућа су мој италијански језик. У Луксембургу сам имао три опције - немачки, француски и такозвани луксембуршки језик. Ниједан ме није задовољио. Узео сам свој италијански и сакрио га у француском. То објашњава и зашто сам прву књигу објавио тек као тридесеттрогодишњак.
*Писци и читаоци брину да би ера нових технологија могла да потисне књигу. Јесте ли ви међу њима?
- Не, ја сам оптимиста. Свако време имало је своје инструменте. У почетку смо писали пером, мастилом, па писаћом машином, хемијском оловком и данас помоћу компјутера. То су само алати. Све то заједно не представља препреку за саму књижевност. Док постоји човек, постојаће и књига, свеједно у каквом облику.
*Јесте ли оптимиста и поводом актуелне глобалне кризе?
- Свет је у лошем стању и треба да се промени. Криза је било и раније, сетимо се само светских ратова. Филозофи су се питали - има ли будућности после Аушвица и Хирошиме, после бомбардовања Југославије, такође. Када се нађе унутар тог пакла, човек помисли да је будућност сагорела у пожару лудила. Али, показало се да она васкрсава из сваког пепела.
*Каква будућност ће "васкрснути" из рата у Украјини?
- Ово је велика политичка и економска криза. Песимистично је ако људи не желе да се мењају, а ако та жеља ипак постоји, има места оптимизму. У рату у Украјини Европа је подређена Америци. "Стара дама" нема снаге да се одупре америчкој доминацији и њеној економској окупацији још од 1945. Али тада су постојала два блока, а Америка је свету наметнула глобализацију. Све то је довело до данашње кризе. Кина је економски достигла Америку и сада имамо два блока - САД и Кину, Русија је у средини, а Украјина је, нажалост, колатерална штета.
*У чему Европа греши?
- Да су Европљани мудрији, они би на своју страну привукли Русију и Стари континент би био снажнији. Велика је грешка Русе сматрати непријатељима. Овако, ово је само прелазни период. Свет живи у ишчекивању сукоба Кине и Америке, а највећи губитник биће Европа.
*Да ли су вам ови догађаји инспиративни за нову књигу?
- Интересантно питање, али мени као и већини писаца потребна је временска дистанца да бисмо се осврнули на велике историјске догађаје. Ја се у својим новелама још увек бавим Другим светским ратом.
ПРИЗНАЊА НА СВИМ ЈЕЗИЦИМА
ПОРТАНТЕУ су додељене многе престижне књижевне награде укључујући Међународну награду франкофоније Бењамина Фондана, европску награду "Петрарка", награду "Ален Боске", а јуна ове године и признање међународног фестивала поезије у Монтреалу. Његова књига поезије L'Etrange langue овенчана је 2003. престижном Малармеовом наградом за поезију, а исте године добио је и француско признање за целокупно списатељско дело. Награде га нису мимоишле ни у Италији и Луксембургу.
Препоручујемо
ПРВИ ПУТ У СРБИЈИ: Представљена књига која обрађује правне аспекте ликовних уметности
08. 09. 2022. у 12:29
СЛИКА НАШЕГ ВРЕМЕНА: Објављена књига aутора Милана Ружића "Пун кофер прича"
08. 09. 2022. у 08:45
И РАВНОДУШНОСТ ЈЕ УБИЛА МАЧКУ: У Параћину у среду промоција књиге Тамаре Ђенадић
05. 09. 2022. у 14:43
"ПОМОРСКИ ВОЈВОДА ИЛИЈА ГОЈКОВИЋ": У Дреновцу прво представљање књиге о чувеном генералу
24. 08. 2022. у 14:23
КАКО ЈЕ РУСКА РАКЕТА "ПРЕВАРИЛА" НАТО У УКРАЈИНИ? Мистериозно нестајала са радара, генерал Попов открио о чему је реч
РУСКА ракета која је мистериозно нестајала са НАТО радара током овонедељног напада на Кијев је „модернизованa ракетa Х-101“, открива за Спутњик заслужни војни пилот, генерал-мајор руске армије Владимир Попов. Према његовим речима, ракета jе преварила НАТО јер може привремено да нестане са радара.
15. 11. 2024. у 23:36
"ТО БИ ДОВЕЛО ДО ПОЧЕТКА ТРЕЋЕГ СВЕТСКОГ РАТА" Фицо дао реч: До краја ћу се борити да Украјина не буде члан НАТО-а
СЛОВАЧКИ премијер Роберт Фицо ће се до краја одупирати уласку Украјине у НАТО, рекао је у интервјуу за кинески CGTN.
15. 11. 2024. у 19:38
ЂУРЂИЦ И ЂУРЂЕВДАН: Исти светац, две иконе и два празника - у чему су сличности и разлике?
СВЕТОГ Георгија или светог Ђорђа/Ђурађа - како у народу зову овог свеца, православни Срби славе два пута у години.
16. 11. 2024. у 08:25
Коментари (0)