КАД СУ СУЖЊИ САЊАЛИ СЛОБОДУ: Публикацијом о страдању у Другом светском рату обележава се Дан музеја Југославије
СВОЈ дан, 1. децембар, Музеј Југославије ће од 18 часова, обележити представљањем монографије "Слобода је зa нас сан", коју су посветили животу у логорима током Другог светског рата.

Фото Музеј Југославије
Ова двојезична публикација (са текстовима на српском и енглеском), бави се садржајем и значајем богатог фонда овог музеја, који се односи на непријатељске злочине и страдања становништва на некадашњем југословенском простору.
- Овим каталогом, први пут од оснивања наше институције, излазимо у јавност са обрађеном темом - темом логора, кроз каталошку обраду четири збирке из два фонда и библиографијом радова о логорима и злочинима - истиче у уводоном тексту директорка Неда Кнежевић.
- Збирке Музеја револуције народа и народности Југославије, између осталог, сведоче о свим врстама страдања становништва током Другог светског рата.

Фото Музеј Југославије
Реч је, како објашњава директорка, о новом читању овог дела фонда МЈ, а намера - да ови предмети буду предложени и проглашени за културно добро од великог значаја.
- Музеј Југославије има скоро четири стотине артефаката насталих у логорима, који се сада чувају у збирци историјско-меморијалних предмета, збирци докумената и рукописа, као и у ликовној збирци - напомиње се у тексту Веселинке Кастратовић Ристић, музејске саветнице МЈ.
Предмети, како пише, хронолошки припадају периоду од 1941. до 1945, а настали су у логорима који су били на просторима Југославије, Италије, Немачке и Норвешке.
- Из логора на које се примењивала Женевска конвенција, као што је био војнички/официрски логор Оснабрик, на пример, Музеј поседује већи број предмета садржајнијих по темама које обрађују и разноврснијих по врсти материјала. Из Аушвица, Маутхаузена или Јасеновца, познатих као логори смрти, поруке су оскудне, а предмети малобројни - наводи музејска саветница.
Међу ликовним радовима, најбројнији су цртежи Александра Дерока, који је у новембру 1941. са великом групом српских интелектуалаца, комуниста и масона ухапшен и одведен на Бањицу, где је провео три недеље, бележи Ана Панић, виша кустосткиња, која још пише:
- Радовима на тоалет-папиру, новинском, пак-папиру или било каквом папиру којег је могао да се докопа, које је цртао тајно оловчицом величине малог прста у логорима Бањица, Маутхаузен и Ебензе, Милош Бајић као да је изазивао судбину... И по бројности у збирци и по ликовном квалитету издваја се стваралаштво Душана Влајића, који је баш у ратном заробљеништву, у логору Оснабрик, остварио зенит свог стваралаштва. Умро је непосредно после ослобођења...

Фото Музеј Југославије
Поред Неде Кнежевић и Ане Панић, на вечерашњој промоцији говориће и др Радмила Радић, научна саветница Института за новију историју Србије, Јасмина Трифуновић Тутунов, виша кустоскиња Музеја жртава геноцида и др Олга Манојловић Пинтар, виша научна сарадница Института за новију историју Србије.

Фото Музеј Југославије
СЛЕДИ ИЗЛОЖБА ИСТОГ ИМЕНА
ПУБЛИКАЦИЈА садржи стручне текстове кустоскиња МЈ - Веселинке Кастратовић Ристић, музејске саветнице, Ане Панић, више кустоскиње и Весне Мирковић, кустоскиње и библиотекарке, а на њеној реализацији радили су и спољни сарадници Радмила Радић, Сања Петровић Тодосијевић и Милан Кољанин, пишући о логорима и страдањима у контексту збирки Музеја. Каталог ће, како тврде у МЈ, једнога дана прерасти у изложбу са истим називом - "Слобода је за нас сан".

ДАЊУ САМ МЕДИЦИНСКА СЕСТРА, НОЋУ СТРИПТИЗЕТА: "Мушкарци ме се превише плаше, сама сам последњих седам година" (ФОТО)
ЖЕНА по имену Хејли Хупер открила је да јој самопоуздање „уништава“ љубавни живот јер мушкарци сматрају да је „превише застрашујућа“.
23. 05. 2025. у 18:06

ХРВАТ ПОГИНУО НА ФРОНТУ У УКРАЈИНИ: Био официр француске војске, борио се у Луганску
ТОНИ Херцег, Хрват из Босне и Херцеговине и официр француске војске, погинуо је 6. маја у Луганској области у Украјини.
23. 05. 2025. у 17:00

"ОД ТУГЕ ПОСЛЕ СМРТИ МУЖА ДОБИЛА САМ РАК" Тешка судбина наше истакнуте глумице
ЂУРЂИЈА Цветић, истакнута српска глумица, суочила се с тешким животним ударцима који су оставили дубоке трагове. Упркос свему, задржала је достојанство и снагу, због чега су је многи сматрали хероином српске глумачке сцене.
25. 05. 2025. у 13:31
Коментари (0)