СТРАСТ ЗА СЛИКАЊЕМ: Изложба поводом стогодишњице рођења бунтовника и академика Милорада Бате Михаиловића
ПРИПАДНИКУ чувене Задарске групе, једном од посетилаца јеретичке адресе Симина 9а, сликару "нашег париског круга", посвећена је изложба "Милорад Бата Михаиловић. Поводом стогодишњице рођења бунтовника академика", у Галерији САНУ.

Фото З.Јовановић
Ова својеврсна посвета овом значајном ликовном ствараоцу, члану Српске академије наука и уметности (ван радног састава), чија се дела налазе у важним музејима у Србији и иностранству, али и бројним приватним колекцијама, реалиозована је у сарадњи са Галеријом Рима, а њени аутори су професор Јеша Денегри и историчарка уметности Марија С. Ђорђевић.
Изложбу чини избор дела из уметникове породичне заоставштине, Галерије Рима, Музеја савремене уметности у Београду и приватних колекција, а већ када буду ступили у галеријски простор, посетиоци ће бити окружени најзначајнијим периодом сликарства Милорада Бате Михаиловића (1923-2011). Чине га апстрактни пејзажи великог формата, настали у Паризу, током педесетих и шездесетих година 20. века.

Фото З.Јовановић
Представљање поставке- Оташевић, Денегри, Ђорђевићева, Милојевић и Смичиклас
- После више од деценије од Батине смрти, врло је индикативно и занимљиво видети са каквим потенцијалима, талентима, амбицијама је из ове средине отишао у Париз, у рано поратно време, и шта је тамо успео да постигне - каже Денегри за наш лист. - У Паризу, шездесетих година, био је део уметничке сцене лирске апстракције, једне групе окупљене око Галерије Аријел, у којој су били највећи уметници тог опредељења.
Поставку прати студијски каталог и монографија који, како саговорник каже, покушавају да сагледају целину његовог дела и уметничке личности и један занимљив и важан сликарски опус:
- Оно што је најпривлачније у свему је једна животна судбина непрекидног тражења себе, предавања до максимума позиву уметника.
Из раног београдског периода, тврди Денегри, види се да се Михаиловић у Париз упутио са већ зрелим опусом и амбицијом да се у једном великом центру, не само испољи слободно, како је говорио, него и преиспита у конкуренцији аутора који су ту долазили са свих страна света.
Београдске премијере
НА поставци је око 30 одсто слика које се први пут представљају у Београду, а реч је о радовима из заоставштине, који су стигли из Париза после његове смрти - објашњава Александар Милојевић, оснивач "Риме", додајући да је реч о апстрактним пејзажима, али и сликама насталим током првог боравка у Њујорку, 1962. - Ту је и један важан рад који носи назив Париз, а поред дела из заоставштине заступљена су и она из важних приватних колекција, као и два рада из Музеја саврмене уметности. Жао нам је што нисмо могли да добијемо тај велики "Београд", важну слику и за Бату и за нашу уметност педесетих година. Она је у власништву МСУ.
- Сам је себи непрестано постављао то питање шта сам понео, шта сам добио одласком у Француску, где се развио у смислу ликовног језика, формата, гестуалности, слободе сликања. Био је убеђен да је уз таленат и страст за сликањем понео једну генезу, традицију која га је испуњавала. Објективна оцена је да је новој средини донео жестину, експресију, коју припадници висекоестетизоване париске школе у својој финоћи сликања нису имали. На тај начин, сматрао је да је оправдао свој егзодус и битку на сцени Париза, са ривалима, колегама, критиком, тржиштем - закључује један од аутора поставке.

Фото З.Јовановић
Према речима другог аутора, Марије С. Ђорђевић, на изложби је као и у опусу овог уметника, доминантан жанр пејзаж, али је идеја била да се повеже са три њему важна града - Београдом, Паризом и Њујорком:
- Повезивање та два сегмента, апстрактних и градских пејзажа, може да нам отвори занимљива питања - истиче историчарка уметности која је подсетила и на став Катарине Амрозић, која је трвдила да Бата Михаиловић град слика као део своје личности.
Одрастање уз Бату
НА озбиљној, свеобухватној изложби, која показује место које Михаиловићу припада у нашој историји уметности, испред породице се захвалио његов сестрић Немања Смичиклас.
- Било је занимљиво живети уз Бату, пратити његово стваралаштво, расти међу његовим сликама. И то је оставило трага - рекао је Смичиклас, који је и сам сликар-рестауратор, доцент Факулета примењених уметности.
Због тога су, у трећем сегменту поставке, представљена лица људи која је портретисао током свог београдског периода, којима се поставља питање присуства фигуре и њеног наизменичног ишчезнућа у сликаревом опусу.

РУЉА ИЗВУКЛА БРИТАНЦА ИЗ СТАНИЦЕ И ЗАПАЛИЛА ГА: Полиција није реаговала из страха за сопствену безбедност
БРИТАНСКИ држављанин преминуо је од последица тешких опекотина након што га је, према наводима локалних медија, група људи извукла из полицијске станице и запалила на улици, јавља Скај њуз.
22. 04. 2025. у 12:01

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

Халид Бешлић "тежак" 13 милиона €, а живи од кирије - "увалио" се у кредит
"САДА изнајмљујем све и живим од кирије, тако је најбоље."
21. 04. 2025. у 18:56 >> 18:56
Коментари (0)