ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Снаго, не пристај да будеш досадна

ПРВИ поглед на филмску сценографију прве представе на 57. Битефу, који се одвија под слоганом "Снаго, не пристај да будеш нечија", "Де­ца сунца" Горког је толико импресиван, да се у публици зачује уздах одушевљења.

фото Приватна архива

Дневна соба ликсузне виле и степенице делују као два простора, која ће, очигледно, поделити радњу у два паралелна тока, гледалац се понада, мотивисана добоком психолошком анализом ликова, како Горки пише.

Словеначка редитељка, Матеја Колежник, у Шаушпилхаусу, у Бо­хуму, одлучила се за натурализам, који у делима руског класика никада не функционише добро. Када Немци играју Русе, то је обично узбудљиво, како због судара различитих светова и мента­литета, тако и због "немачке школе" у театру, врхунске прецизно­сти и сјаја, којим блистају простудиране драме највећих светских класика. Колежник је са уметницима из Бохума врло прецизно, филигрански, у одличном ритму, поставила мизансцен, који је разиграо прекрасан сценографски амбијент виле научника Прота­сова, који, док се свет око њега руши и породица раслојава, сања да спаси човечанство и заснује клицу живота у епрувети.

"Децом сунца" зове људе са визијом, који, нажалост, не живе у стварном свету и он им, логично, узвраћа катастрофом. Но, на томе се и за­вршила драматичност радње комада.

Иако су сви актери драме Горког, жена, сестра, друштвени миље у коме се припрема социјална револуција због појаве колере коректно приказали своје ликове, сама представа по Горком, обично веома узбудљива, била је испражњена од живости, на чудан начин шематизована и механичка, тако да се квалитет одличне продукције убрзо претворио у очекивање стварног драмског искорака из сивила неразумевања и неспоразума ра­зличитих животних незадовољстава богатог света, а и оних који са њима живе, као нижи социјални слој. Монотонија односа из­међу ликова, а мало и микрофони, које је носио сваки од ликова на сцени дотукли су узбуђење, са којим се очекује расплет овако узбудљиве драме. Овога пута смештена у шездесете године прошлог века, драма "Деца сунца" Максима Горког је, на почет­ку 57. Битефа, била лепа поставка доброг драмског текста, али недовољно атрактивна, да би заинтересовала пу­блику фестивала, који је установљен и по­стоји због померања граница у сваком, позоришном и друштвеном, смислу.

Закључак је да, када дижемо глас против пречесто гледаних ире­левантних сценских пројеката на нашем фестивалу, треба пажљиво да одмеримо шта желимо као њихову супротност.

Јер, можда нам се то и оства­ри, као у случају "Деце сунца" из Бохума, велика, квалитетна представа, али којој дух савременог театра измиче.

Препоручујемо

Култура

0 1

ДИСТОПИЈА КАО УСУД . Џорџ Орвел: 1984. Режија: Алиа Лука. БДП

03. 10. 2023. у 11:03

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Шта је љубав него фантазија

25. 09. 2023. у 10:00

Култура

0 1

ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Четири јахача постапокалипсе

07. 09. 2023. у 16:30

Култура

0 0

ПОЗОРИШНА КРИТИКА : Прапочетак успеха - Гете “ (Пра)фауст“, режија Борис Лијешевић, БДП

29. 06. 2023. у 16:26

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације