ОВЕКОВЕЧИО СЛОБОДАРСКИ ДУХ: Српска академија наука и уметности и Факултет ликовних уметности, обележавају јубилеј Сретена Стојановића
У ЧАСТ скулпторског великана, који је најупечатљивије овековечио Његоша и Карађорђа, академика и професора Сретена Стојановића (1898-1960), Српска академија наука и уметности и Факултет ликовних уметности, заједнички обележавају јубилеј - 125. година од рођења.
Фото промо
Тако ће у четвртак, у Свечаној сали САНУ, бити одржана академија, на којој ће о његовом животу, вајарском опусу и споменицима, али и архитектонским интервенцијама, говорити Вера Грујић, Јасмина Чубрило и Милан Просен. Док је у управо реновираној Галерији ФЛУ, прошле недеље, отворена изложба његових дела из фондова САНУ, Музеја савремене уметности, ФЛУ, Универзитета уметности и Музеја Југославије.
Поставку чине прикази архитектонских ремек-дела Злоковића и Брашована, на којима су Стојановићеви рељефи и архитектонска пластика, али и портрети великана, попут Андрића и Миланковића, као и скулптуре, којима је представљен ванредни вајарски дар. Уз то, изложене су и скице за његове непревазиђене монументалне споменике.
Фото промо
Рођен је у породици православних свештеника 1898, у Приједору, где је завршио основну школу. Средњошколско образовање започео је у Тузли, али је због револуционарних и слободарских идеја, истеран из гимназије, да би по избијању Првог светског рата, као припадник "Младе Босне", био осуђен на вишегодишњу робију.
- То је било чудно време, када су деца, узвишеношћу свога духа, понела у славу родитеље, збунила жандарме, препала судије, и тешко забринула стару монархију. Малено по обиму, али снажно по замаху, дело дечака из "Младе Босне", сјајна је звезда која преко мрачног свода прелети, али остави траг у врелим срцима - записао је Сретен Стојановић, чији је брат, лекар Младен Стојановић (1896-1942), такође Младобосанац, у време Другог светског рата страдао на Козари, а потом проглашен за народног хероја.
Умео да слуша и да чује
У ТЕКСТУ поводом 100-годишњице рођења, историчар уметности Јован Деспотовић, наводи и овај опис Стојановића: "онако крупан и стасит, некако природно усађен у ову земљу, са пријатним басом и отвореним погледом, био је природа која је привлачила људе својом сигурношћу, неуништивим оптимизмом и здравим народским хумором; он је био нежан према породици, благ према пријатељима, умео је да слуша и да чује, да се прилагоди, да попусти, да прећути, да увек добро заштити своје интересе, али и да грмне на оне који му сметају у пословима, да лупи шаком кад је требало, да саспе у лице све што је мислио. Такав какав је био, уз то весео, добар певач, пун прича и досетки, бистар и промоћуран, понекад Давид Штрбац, он је имао све што је потребно за живот међу људима и са људима".
Ликовно образовање Стојановић је стицао на бечкој Академији, где је радио под утицајем професора Франца Целезнија и Станислава Романа Левандовског, да би после Првог светског рата студирао у Паризу, код чувеног Антоана Бурдела. У Београду долази 1922. и прикључује се уметницима напредних схватања, окупљеним око групе "Облик".
Заједно са Ристом Стијовићем, Томом Росандићем и Петром Палавичинијем поставља темеље савремене српске скулптуре. Радове представља колективно и самостално, а пише и ликовну критику. Излагао је у Паризу, Лондону, Барселони, Риму, Прагу, Москви и Венецији. Професорску каријеру започиње на Вишој педагошкој школи и наставио на Академији ликовних уметности.
Фото промо
Поред интензивног уметничког рада и после Другог светског рата, Стојановић остаје друштвено активан: постаје председник Народног фронта Београда, секретар Савеза ликовних уметника Југославије, председник Удружења ликовних уметника Србије, ректор Академије уметности, уредник часописа "Уметност" и покретач "Просветине" едиције "Сликари и вајари", у оквиру које је објављено двадесетак монографија српских уметника.
У САНУ је за ванредног члана примљен 1950. а за редовног 1959. Преминуо је годину дана потом, у Београду, остављајући један од највреднијих скулпторских опуса у српској уметности 20. века.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
СВЕТ У ШОКУ: Јанис Тима се није убио?!
Јанис Тима, чувени кошаркашки репрезентативац Летоније, пронађен је 17. децембра мртав у једном хостелу у Москви, а Русија и Летонија, поред саме узнемирујуће вести да је он скончао - недуго затим су могле да погледају и видео-снимак како је у болници завршила и његова досадашња жена, чувена певачица Ана Седокова. Све је, затим, деловало прилично уобичајено за овакве случајеве, али - догодили су се неки шокантни детаљи. Седокова је, тако, постала предмет истраге јер се одједном сумњало и на убиство, а иако је то прелиминарном истрагом одбачено - руски медији данас јављају да се покреће нова истрага.
12. 02. 2025. у 14:47
ОВО КОШАРКА НЕ ПАМТИ: "Завио "орлове" у црно" на Мундобаскету, а сада урадио нешто што никада није виђено! (ВИДЕО)
НБА лига доноси многа узбуђења, а ново је приредио кошаркаш којег цела Србија добро памти.
10. 02. 2025. у 21:30
Велики ланац супермаркета почео да НАПЛАЋУЈЕ УЛАЗАК! Око 1.500 дин и НЕМА продаваца
ПРВА и једина такве врсте.
11. 02. 2025. у 13:19
РАМА ПОДИВЉАО У ОБРАЋАЊУ УЖИВО: Изударао сто уз салву псовки - Албанац изгубио живце (ВИДЕО)
АЛБАНСКИ премијер Еди Рама јуче је током преноса говора на друштвеним мрежама у једном тренутку изгубио живце и почео да псује и удара о сто, а снимак је брзо постао виралан.
12. 02. 2025. у 17:15
"ДЕДА, НЕ ДАЈ СЕ!" Унуци уз Мирослава Илића: "Охрабрују ме"
"УНУЦИ ме много охрабрују - подмладили су ме."
11. 02. 2025. у 17:47
ХРВАТСКА ЗАТЕЧЕНА ИСТИНОМ: Здравко Мамић узбуркао страсти невероватном конференцијом за штампу, најавио и шок-потез!
Чувени Здравко Мамић (65), дуго година "алфа и омега" ФК Динамо Загреб, један је од најуспшенијих фудбалских бизнисмена у Европи када се узме у обзир невероватан број огромних трансфера из "модрих" у Европске клубова, али га хрватско правосуђе сада терети да је оштетио државни буџет, због чега се он скрива у Босни и Херцеговини. А оданде, из БиХ, он је најавио нови потрес: одржавање ванредне конференције за штампу. И, на њој "нема о чему није говорио".
12. 02. 2025. у 16:10
СЕРГЕЈ ТРИФУНОВИЋ О ПРОДАЈИ СББ-А: Добра је фора да се на крају продаш фирми с којом си водио рат
ГЛУМАЦ и бивши председник Покрета слободних грађана Сергеј Трифуновић коментарисао је продају бизниса Драгана Шолака у Србији.
12. 02. 2025. у 12:02
ОТКРИВЕН УЗРОК СМРТИ СРПСКЕ ПЕВАЧИЦЕ: Преминула у колима Хитне помоћи
ЈАСНА Бошњаковић, певачица и некадашња учесница шоуа „Никад није касно“, преминула је изненада у 48. години, на путу ка болници.
12. 02. 2025. у 16:05
3 МИЛИОНА СЛЕПАЦА У ХРВАТСКОЈ: "Томпсон - то није будала! Наши 'хероји' су давно починили масакр, а чији смо ми?"
"ЧИЈИ смо ми? Питајте Загребачку банку, Привредну банку, питајте Хрватску народну банку... Питајте све оне који нам се свакодневно церекају са свих портала и реците, имате Хрватску."
11. 02. 2025. у 17:12
Најновије из рубрике
ПРЕМИНУО ГЛУМАЦ ДРАГОЉУБ ВОЈНОВ: Многима остао упамћен по улози у Тесној кожи
УМРО Драгољуб Војнов, српски продуцент, организатор, универзитетски професор, филмски радник и глумац.
12. 02. 2025. у 18:43
КАМЕРНА ИЗЛОЖБА О БРАНИСЛАВУ ПЕТРОНИЈЕВИЋУ: Сећање на свестраног научника и мислиоца у Библиотеци САНУ
ПОВОДОМ сто педесет година од рођења Бранислава Петронијевића(1875 -1954) у Библиотеци САНУ отворена је камерна изложба посвећена овом свестраном научнику.
12. 02. 2025. у 16:32
КАПЕТАН КУПИДОН - СЛОБОДНО СПУСТИТИ ШТИТ 14. ФЕБРУАРА
ПРОСЛАВА Дана заљубљених уз филмове и одличан провод у биоскопу мтс Дворана.
12. 02. 2025. у 12:51
ЧИТАВ ГРАД У ЗНАКУ ЈЕДНОГ ГЛУМЦА: Владимир Ђуричић, управник Народног позоришта Тимочке Крајине "Зоран Радмиловић"
НАЈВЕЋИ град у Тимочкој Крајини, најпознатији у старој Југославији по чувеној "Гитаријади" и пивари, данас са својих тридесетак хиљада становника може се похвалити, пре свега, позоришним животом. А он је у Зајечару у знаку броја три: три здања, три сцене и три фестивала!
12. 02. 2025. у 06:15
ЧЕХОВЉЕВИ ИСЕЧЦИ ИЗ ЖИВОТА: Обележава се 165 година од рођења једног од највећих и најутицајнијих руских и светских писаца
У ДРУГОЈ половини 19. века руска књижевност освојила је читаоце на Западу захваљујући плејади романсијера: Тургењеву, Достојевском, Толстоју.
12. 02. 2025. у 05:00
Коментари (0)