ОВЕКОВЕЧИО СЛОБОДАРСКИ ДУХ: Српска академија наука и уметности и Факултет ликовних уметности, обележавају јубилеј Сретена Стојановића
У ЧАСТ скулпторског великана, који је најупечатљивије овековечио Његоша и Карађорђа, академика и професора Сретена Стојановића (1898-1960), Српска академија наука и уметности и Факултет ликовних уметности, заједнички обележавају јубилеј - 125. година од рођења.
Фото промо
Тако ће у четвртак, у Свечаној сали САНУ, бити одржана академија, на којој ће о његовом животу, вајарском опусу и споменицима, али и архитектонским интервенцијама, говорити Вера Грујић, Јасмина Чубрило и Милан Просен. Док је у управо реновираној Галерији ФЛУ, прошле недеље, отворена изложба његових дела из фондова САНУ, Музеја савремене уметности, ФЛУ, Универзитета уметности и Музеја Југославије.
Поставку чине прикази архитектонских ремек-дела Злоковића и Брашована, на којима су Стојановићеви рељефи и архитектонска пластика, али и портрети великана, попут Андрића и Миланковића, као и скулптуре, којима је представљен ванредни вајарски дар. Уз то, изложене су и скице за његове непревазиђене монументалне споменике.
Фото промо
Рођен је у породици православних свештеника 1898, у Приједору, где је завршио основну школу. Средњошколско образовање започео је у Тузли, али је због револуционарних и слободарских идеја, истеран из гимназије, да би по избијању Првог светског рата, као припадник "Младе Босне", био осуђен на вишегодишњу робију.
- То је било чудно време, када су деца, узвишеношћу свога духа, понела у славу родитеље, збунила жандарме, препала судије, и тешко забринула стару монархију. Малено по обиму, али снажно по замаху, дело дечака из "Младе Босне", сјајна је звезда која преко мрачног свода прелети, али остави траг у врелим срцима - записао је Сретен Стојановић, чији је брат, лекар Младен Стојановић (1896-1942), такође Младобосанац, у време Другог светског рата страдао на Козари, а потом проглашен за народног хероја.
Умео да слуша и да чује
У ТЕКСТУ поводом 100-годишњице рођења, историчар уметности Јован Деспотовић, наводи и овај опис Стојановића: "онако крупан и стасит, некако природно усађен у ову земљу, са пријатним басом и отвореним погледом, био је природа која је привлачила људе својом сигурношћу, неуништивим оптимизмом и здравим народским хумором; он је био нежан према породици, благ према пријатељима, умео је да слуша и да чује, да се прилагоди, да попусти, да прећути, да увек добро заштити своје интересе, али и да грмне на оне који му сметају у пословима, да лупи шаком кад је требало, да саспе у лице све што је мислио. Такав какав је био, уз то весео, добар певач, пун прича и досетки, бистар и промоћуран, понекад Давид Штрбац, он је имао све што је потребно за живот међу људима и са људима".
Ликовно образовање Стојановић је стицао на бечкој Академији, где је радио под утицајем професора Франца Целезнија и Станислава Романа Левандовског, да би после Првог светског рата студирао у Паризу, код чувеног Антоана Бурдела. У Београду долази 1922. и прикључује се уметницима напредних схватања, окупљеним око групе "Облик".
Заједно са Ристом Стијовићем, Томом Росандићем и Петром Палавичинијем поставља темеље савремене српске скулптуре. Радове представља колективно и самостално, а пише и ликовну критику. Излагао је у Паризу, Лондону, Барселони, Риму, Прагу, Москви и Венецији. Професорску каријеру започиње на Вишој педагошкој школи и наставио на Академији ликовних уметности.
Фото промо
Поред интензивног уметничког рада и после Другог светског рата, Стојановић остаје друштвено активан: постаје председник Народног фронта Београда, секретар Савеза ликовних уметника Југославије, председник Удружења ликовних уметника Србије, ректор Академије уметности, уредник часописа "Уметност" и покретач "Просветине" едиције "Сликари и вајари", у оквиру које је објављено двадесетак монографија српских уметника.
У САНУ је за ванредног члана примљен 1950. а за редовног 1959. Преминуо је годину дана потом, у Београду, остављајући један од највреднијих скулпторских опуса у српској уметности 20. века.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ЗОРИЦА У СУЗАМА ЗБОГ ХАЛИДА: "Не идем на сахрану, не могу то да издржим..." (ВИДЕО)
ВИДНО потресена, Зорица је открила да неће присуствовати Халидовој сахрани.
08. 10. 2025. у 15:39
"ТАКВОГ СКОТА ИМАМ И КОД КУЋЕ": Таксиста ИЗБАЦИО Љиљану из возила
ГЛУМИЦА Љиљана Стјепановић била је једна од најзаноснијих глумица, а свој печат оставила је и у серији "Бољи живот".
09. 10. 2025. у 13:32
ПОТРЕСНА ПОРУКА ИВАНЕ МИХИЋ: "Херцеговче мој драги, загрли ми тату, чувајте нас одозго"
ИВАНА Михић, која је иначе и ћерка сценаристе и редитеља Гордана Михића, који је преминуо 2019. године, објавила је Шотрину фотографију, уз емотивну поруку.
09. 10. 2025. у 12:30
ХАЛИД БЕШЛИЋ ДОБИЈА УЛИЦУ? Покренута иницијатива, ево и где
ПРЕДЛОЖЕНО је да се позната улица преименује у Улицу Халида Бешлића, како би му се одала почаст за његов живот и дело
09. 10. 2025. у 14:05
МИЛОРАД ПОБЕДИО НА ИЗБОРИМА С ЈЕДНИМ ГЛАСОМ: Три неважећа листића, а изашло 4 људи - гласао сам за себе, жени рекао да не изађе на изборе
У НЕДЕЉУ су бирачи на укупно 474 бирачка места широм хрватске имали могућност да изађу на допунске локалне изборе на којима се одлучивало о 75 одборника. Избори су одржани у 63 локалне јединице чија већа и скупштине нису имале довољан број одборника из осам националних мањина, односно Хрвата, изабраних у општинама у којима су у мањини на редовним локалним изборима у мају.
09. 10. 2025. у 11:47
ПОБЕГАО ИЗ БиХ `92: Преко ноћи оседео, рањен за време рата, напустио Мостар са 200 марака у џепу
КОМШИЈЕ из Мостара откриле су којим послом се бавио певач Жељко Самарџић пре одласка 1992. године.
03. 10. 2025. у 08:32
ТРЕНУТАК КАДА ЈЕ КИЈЕВ УТОНУО У ТАМУ: Више од пола града без струје услед руског масовног напада (ФОТО/ВИДЕО)
РУСКЕ ракете и дронови у петак ујутру погодили су енергетску инфраструктуру и стамбена подручја широм Украјине, усмртивши седмогодишњег дечака у Запорожју и оставивши више од половине Кијева без струје, саопштили су украјински званичници, пише Кијев пост.
10. 10. 2025. у 07:34
БРИТАНЦИ У СТРАХУ: "Испливали тајни документи, Путин планира нуклеарни напад на 32 локације у Европи"
КАКО страхови од претње коју Русија представља европској безбедности настављају да расту, забринутост због ширег конфликта и нуклеарног оружја и даље тиња. Владимир Путин редовно маше "нуклеарним сабљама" од како је Русија у фебруару 2022. напала Украјину, упозоравајући Запад због његове подршке Кијеву, пише британски Express.
08. 10. 2025. у 07:55
"ОТЕЋЕ ВАМ ДЕЦУ! Мирјана Бобић Мојсиловић упозорила родитеље
"ЗАТО, родитељи, док још није касно, зграбите своју децу и забавите их сами!"
09. 10. 2025. у 10:15
Најновије из рубрике
"КРЕТЕНИЗАМ!": Зашто није снимљен филм "На Дрини ћуприја"?
НАШ једини нобеловац није могао да верује када је прочитао сценарио за предстојећу холивдуску продукцију. Иако су му нудли велику своту новца, измене му се нису допале.
09. 10. 2025. у 15:53
ПРВИ ЗАЈЕДНИЧКИ ПРОЈЕКАТ ДВА МУЗЕЈА САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ, ИЗ БЕОГРАДА И ЛИОНА: Лични ставови у политичком пејзажу
КРОЗ око стотину радова - слика, скулптура, видео-инсталација - заједничка изложба београдског Музеја савремене уметности и Музеја савремене уметности у Лиону, прво је француској публици понудила осврт на шест деценија стваралаштва, током којих су савремени аутори постављали изазове друштву и чак предвиђали његове промене.
08. 10. 2025. у 18:52
СВЕТИСЛАВ ГОНЦИЋ СЕЛЕКТОР 71. СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА: Управни одбор манифестације донео одлуку
УПРАВНИ одбор Стеријиног позорја на данашњој седници, именовао је Светислава Гонцића за селектора 71. Стеријиног позорја, које ће се у Новом Саду одржати од 26. маја до 3. јуна наредне године.
08. 10. 2025. у 13:35
ОД АТЛАНТИКА ДО БОСФОРА – ГЛАС КОЈИ ОСВАЈА СВЕТ
НАКОН гламурозног наступа у Њујорку, Тамару Рађеновић дочекују Царски град и Златни Истанбул, пре него што засија на свом традиционалном новогодишњем концерту у Сава Центру.
08. 10. 2025. у 08:00
Коментари (0)