ДОДЕЛОМ НАГРАДА ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА НАЈБОЉИХ РАДОВА НА 56. КОНКУРСУ "НОВОСТИ": "Пјер" брани карактер и уметност карикатуре

ВРАЋА ли нам се карикатура на велика врата? Не, карикатура никада није ни одлазила захваљујући овогодишњим лауреатима и њиховим колегама, плејади карикатуриста које је овај наш простор изнедрио.

Фото Н. Скендерија

Ово се запитао, и овим речима на своје питање одговорио, уредник и шеф Деска у "Вечерњим новостима" Владан Самарџић, који је у Галерији РТС - "Клуб" доделио признања награђенима на 56. конкурсу новинске карикатуре "Пјер".

- Из године у годину карикатура је ефектнија, заоштренија, продорнија - констатовао је Самарџић. - Била је и остала аутентичан приказ друштвених и политичких тема. Карикатура је, а ми у "Вечерњим новостима" то поносно истичемо, свакодневно у нашем листу, на радост његовог величанства - читаоца. Негујући награду "Пјер" још од 1967. "Новости" настоје да овај јединствен израз представе, сачувају и награде. А, јединствен је због чињеница да је најмасовнији и најстарији на Балкану, али и да га деценијама вреднују најзначајнија имена наше уметности, културног, друштвеног и, уопште јавног живота.

Награде су ауторима чији су радови ове године проглашени најбољима на најстаријем, најмасовнијем али и најугледнијем конкурсу за новинску карикатуру (макар) на Балкану, уручене у амбијенту изложбе која обухвата све карикатуре које су биле селектоване за жирирање. Иста поставка, коју чини више од 120 радова, може се видети и у пратећем каталогу 56. конкурса "Пјер", који је у дигиталној форми доступан и на сајту "Новости".

- "Пјер" за који увек мислим и радо говорим да је конкурс са карактером, и ове године је "одбранио" тај свој карактер и очувао тематску и ликовну разноврсност - рекао нам је овогодишњи носилац Златног "Пјера" Југослав Влаховић, ветеран конкурса "Новости" који је синоћ однео кући петог свог "Пјера",трећег златног. - Поставка селектованих радова као и увек одише позитивним шаренилом, разноликошћу визуелних приступа, идеја и мотива, што је препознатљив концепт "Пјера".

Носилац друге награде Миодраг Иванишевић, премда је учесник конкурса безмало двадесетак година, први пут је синоћ овенчан наградом, а карикатура насловљена "Бонтон" донела му је "сребро са златним сјајем" у правом смислу тог израза - јер су тек нијансе одлучиле да ипак победи Влаховићева "Кола Вс квас".

- Послао сам ове године пет радова, не очекујући "ништа", тачније никакву награду, ни овог пута, јер редовно успевам да дођем до тог "фамозног стола", дакле да уђем у поставку селектованих радова и у каталог, и до сада ми је то било довољно, иако се и раније дешавало да начујем од чланова жирија како ми је награда измакла "за длаку" - открива Иванишевић, графички дизајнер из Сарајева који готово три деценије живи у Београду а карикатуре црта од основне школе. - Мој рад "Бонтон" и савијену Ајфелову кулу као универзално препознатљив симбол Париза и западне цивилизације, а који сте ви, као и многи, протумачили као приказ суноврата и сагињања Запада, неки како чујем тумаче као еколошку карикатуру, тумачења су многа и различита. Сам је доживљавам као илустрацију старе народне која вели да ваља прво помести сопствени праг, почистити испред своје куће, "прво о себи и при себи" дакле.

Foto: Фото Н. Скендерија

POGLEDAJ GALERIJU

Мухамед Ђерлек још је један ветеран међу "пјеровцима", и чак "шије" лауреата Влаховића за једног "Пјера" - овогодишња бронза Ђерлеку је шести "Пјер", а златних је међу њима такође три.

- Прво сам сребро понео 1990, на последњем заједничком конкурсу, свих нас из оне велике државе, после деценијске паузе почео сам да шаљем поново и од тада учествујем редовно, а ове сам године послао четири рада - наводи Ђерлек, чији је стрипски осмишљен и исцртан рад, убојито речит а без речи, у новинама назван "Чамац", иако аутор пригоднијим сматра назив "Кофа" (око које се отимају тројица, у четири слике, стојећи у чамцу који тоне). - Увек пођем од нечег актуелног али трудећи се да ту дневну тему учиним универзалнијом, да је не прикажем кроз некакву баналну једнократну идеју или мотив, те сам и у награђеном раду приказао једну од темељних одлика нашег менталитета.

Пензионисани наставник ликовног из Ечке Константин Гросу прославља "отприлике пунолетство" када је реч о стажу пјеровца (а такође бележи и деценијску паузу у учешћу на конкурсу), деведесетих је слао и политичке, а у овом миленијуму окренуо се портрет - карикатури. Тако му је портрет Светислава Пешића донео признање које носи име легендарног нашег карикатуристе и сатиричара Ранка Гузине.

- И 2007. сам награђен за портрет али "обичним Пјером", јер је та категорија уведена тек од наредне године - каже Гросу. - Пресрећан сам због награде, баш ове, због тога што носи имена два човека која неизмерно поштујем и којима сам се одувек дивио, Пјера Крижанића и Ранка Гузине. Посебно ми се допада што "Пјер" брине о младима, подстиче их да се окрену карикатури, и то баш новинској.

Једна од тих младих нада је Ања Митровић, ученица трећег разреда Школе за дизајн, која је понела принање за најбољег младог карикатуристу, и то такође за портрет - илустрацију једног од својих омиљених писаца, Едгара алана Поа.

- Одавно знам за овај конкурс и учествовала сам у "Малом Пјеру", у осмом разреду сам и награђена, такође за портрет, и то сликара Густава Климта кога обожавам - рекла нам је Ања, коју овогодишњи лауреати одреда хвале а за коју је "сваки од тих великих имена у свету карикатуре - велика инспирација". Премда кани да се професионално усмери ка анимацији и илустрацији, надарена млада уметница не одустаје ни од карикатуре, те ће свакако наставити да ствара и на трагу великог Пјера Крижанића.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације