ДОБА КАДА СМО ИШЛИ У КОРАК СА СВЕТОМ: Век надреализма у галерији "Рима"

М.Краљ

09. 05. 2024. у 18:27

СВЕТСКОМ јубилеју, обележавању једног века од када је Андре Бретон објавио Манифест надреализма, чиме је у Паризу званично основан један од најутицајнијих уметничих праваца 20. века, на јединствен начин прикључила се и Галерија "Рима" у Београду.

ДОБА КАДА СМО ИШЛИ У КОРАК СА СВЕТОМ: Век надреализма у галерији Рима

Фото Документација галерије "Рима"

У њиховом простору у Париској улици, на изложби у част стогодишњице чувеног авангардног покрета, премијерно је нашој публици представљено и Бретоново писмо Марку Ристићу и редакцији часописа "Надреализам данас и овде", које је са одговорима на "Анкету о жељи", било упућено 1932. године.

Фото Документација галерије "Рима"

Писмо Бретона Марку Ристићу

Ова поставка подсећа и да се у Србији, односно Краљевини Југославији, надреализам паралелно и равноправно развијао са оним у Француској и у Европи. Носиоци тих напредних идеја били су тада млади интелектуалци који су после Првог светског рата студирали у Паризу, а потом основали надреалистичку групу - Марко Ристић, Милан Дединац, Младен Димитријевић, Душан Матић, Стеван Ване Живадиновић-Бор, Константин Коча Поповић, Петар Поповић, Радојица Живановић-Ное, Бранко Миловановић, Александар Вучо, Ђорђе Костић, Ђорђе Јовановић и Оскар Давичо.

Жеље извор сазнања

ЖЕЉА је један од централних појмова надреализма, усвојен из Фројдове психоанализе, а општи речник надреализма дефинише је као "дубоку, несавладиву и обично спонтану тежњу која подстиче свако људско биће да на овај или онај начин присваја свако друго биће, неку "ствар" или неко "место", тежњу чије је исходиште и врхунац у сексуалности", подсећа кустоскиња Софија Миленковић, додајући да је Бретон у свом писму одговорио на свих седам питања о жељи:

- Последњим одговором Бретон највећи значај придаје жељама деце, које родитељи и васпитачи не смеју спутавати и испод којих се крије стварни живот. Детињство се храни радозналошћу и оним фантазијама које су извор "правог" сазнања за надреалисте, а које они накнадно, превасходно кроз поезију и различите видове уметности, покушавају да оживе.

Сведочанство о заједничком ангажовању српских и француских надреалиста, али и потврда њихове равноправне позиције унутар самог покрета, управо је писмо са седам Бретонових одговора на "Анкету о жељи", објављено у трећем и последњем броју гласила српских надреалиста, заједно са одговорима Ренеа Кревела, Пола Елијара и Салвадора Далија, послатим специјално за то издање штампано јуну 1932. Овом, као и осталим Бетоновим писмима, али и другим вредним документима из заоставштине Марка Ристића, после његове смрти, губи се сваки траг.

- Октобра прошле године, писмо се појавило у Паризу на аукцији Mille nuits de reves VI, заједно са другим куриозитетима из колекције Женевјеве и Жан-Пола Кана - каже, за "Новости", Александар Милојевић, оснивач и власник галерије "Рима", који је овај вредан документ купио и вратио у земљу. - Оно је важно због доприноса сагледавању значаја београдског покрета, који је био један од најважнијих изван Француске, у једном периоду, а помиње се и у каталогу резоне Андре Бретон.

Значајни преводи

ИНДИВИДУАЛНА преписка између Ристића и Бретона, отпочела је годину дана пре појаве Манифеста надреализма и наставила се разменом књига, плаката, рукописа, фотографија и другог материјала, напомиње Миленковићева:

- Ристић је у више наврата преводио одломке из Бретонових текстова, његову поезију и фрагменте из књига. Поред одговора на "Анкету о жељи", за трећи број часописа "Надреализам данас и овде" превео је одломак из необјављене књиге "Спојени судови", Далијев надреалистички роман "Живео Надреализам!", песме Пола Елијара, Ренеа Шара, Кревелов текст "Породица", као и један Арагонов програмски чланак. Већи преводилачки подухват била је књига Андреа Жида "Подруми Ватикана", коју је Ристић тридесетих година превео за издавачку кућу "Народна просвета".

Према Милојевићевим речима, и пре вечерашње премијере, домаћа стручна јавност показала је велико интересовање за ово писмо. Поред њега, међу експонатима на изложби ће се наћи и публикације које су излазиле под ознаком "Надреалистичка издања", а према речима кустоскиње "Риме", Софије Миленковић, представљају јединствену издавачку делатност београдских надреалиста. Објављивали су књиге, проспекте, памфлете и рекламни материјали.

- Осим тога, биће приказани часописи из преднадреалистичке фазе која почиње 1922. и траје све до коначног оснивања групе и отпочињања колективног деловања тринаесторице надреалиста - додаје Миленковићева. - То су часописи "Путеви", "Путеви - Нова серија" и "Сведочанства". Такође, биће изложен и трећи број часописа "Надреализам данас и овде", у којем је објављен Бретонов одговор на "Анкету о жељи", као и други број у којем су постављена питања на поменуту анкету. Ту је и цртеж "Ивицом сна", Душана Матића...

Фото Документација галерије "Рима"

Часопис "Путеви", кога су уређивали Милош Црњански и Марко Ристић

Како наглашава ова историчарка уметности, у тексту који прати поставку, надреалистички покрет је имао интернационални карактер - развијао се у Белгији, Шпанији, Чехословачкој, Енглеској, Швајцарској, Португалији, Немачкој, као и на другим континентима, а од самог почетка присутан је и у Србији:

- Већина покрета изван Француске била је активна тек од 1930, док су се француски и српски надреализам развијали синхронизовано пуну деценију између 1922. и 1932.

После увођења шестојануарске диктатуре у Југославији, обрачуни са левичарским покретима и партијама, и хапшења Костића, Поповића, Јовановића и Давича, под оптужбама за комунистичко деловање, београдска надреалистичка група 1932. је престала да постоји, чиме је окончана и колективна сарадња француског и српског надреализма.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

ЕКСКЛУЗИВНО: Ово су писма Милеве и Ајнштајна које је Србија купила на аукцији (ФОТО)

МИНИСТАРСТВО културе је, припремајући се за обележавање 150 година од рођења српске научнице Милеве Ајнштајн, на аукцији аукцијске куће Кристи у Лондону купило вредну документарну грађу коју чини серија од 43 потписана аутограмска писма Алберта Ајнштајна упућена Милеви Марић, са 10 аутограмских писама које је потписала Милева, упућених Ајнштајну.

12. 12. 2024. у 13:43

Коментари (0)

СИТУАЦИЈА ЈЕ ДРАМАТИЧНА, НАЈВАЖНИЈЕ ДА СЕ НЕ ПРЕТВОРИ У ПОТПУНО ТРАГИЧНУ Застрашујуће упозорење Марије Захарове