СИН КАФКИНЕ ВЕРЕНИЦЕ МРЗЕО ФРАНЦА: Интервју, Магдалена Плацова, чешка књижевница

КО је заправо била Фелице Бауер (удато Марас), берлинска Јеврејка, пуних пет година верена са књижевном иконом Францом Кафком? Како је изгледао њен живот после раскида зарука? Зашто је продала Кафкина писма? Како су живеле немачке и чешке избеглице у Француској, Швајцарској, Израелу и Америци?

В.Ц.С.

На ова питања одговор у роману "Живот после Кафке" даје Магдалена Плацова, чешка ауторка која последњих година живи у Лиону, а у Београду је била гошћа фестивала "К. Кафка, сада". Издавачи њене књиге у преводу Тихане Хамовић су "Трећи трг" и "Сребрно дрво".

- Сина Фелице Бауер срела сам десет година пре него што сам почела да пишем "Живот после Кафке" и то ми је дало први импулс да размишљам о рукопису - каже Плацова за "Новости". - У међувремену сам написала два друга романа, преселила се из Америке у Француску, родила још једно дете... Ипак, све време сам размишљала о тој жени и чак написала кратку причу о свом сусрету са њеним сином Хенријем, који се у роману зове Јоаким. Она је после инкорпорирана у роман. Озбиљна истраживања уследила су последње две године рада на том рукопису. Нашла сам много докумената на интернету, али и информације из новина које су ми помогле да представим епоху.

Обишли сте места везана за Фелице и људе које помињете?

- Док сам живела у Њујорку посетила сам Јоакима, односно Хенрија, на Хадсон Риверу. Али сцене које највише волим везане су за места на којима нисам била. Рецимо, сеоце Донато Вал Ди Комино, у Италији, у које је интернирана Кафкина и Фелицеина пријатељица Грета Блох. Њега сам дочарала на основу прикупљених података. Понекад, да бисте о неком месту писали, заиста морате да га видите. Међутим, каткад је боље супротно. Када га створите у машти, ви стварате детаље, мирисе и боје и за себе и за читаоце. То може да изазове снажнији доживљај. Иста је ситуација и са Понтресином, где умире Салман Шокен, издавач који је откупио од Фелице Кафкина писма. Студирала сам мапе, проучавала планинске врхове, рачунала где сунце излази... После писања оваквих делова имате осећај да сте створили пејзаж.

Profimedia

Како је реаговала породица Фелице Бауер на роман? Нисте били нежни према њеном сину, који је био љубоморан на Кафку?

- Пре него што сам почела да пишем питала сам њене потомке јесу ли са тим сагласни. Пошто књига на лето излази у Америци, послала сам им енглеску верзију. Признајем да сам имала трему. Употребила сам права имена Фелицеине унуке и праунука - Лее и Џоела, и упитала треба ли то да променим. Била сам нервозна и због Хенрија, јер су делови везани за њега највише базирани на фикцији. Од Лее сам знала за његов први брак склопљен у Лос Анђелесу и да му је жена била комунисткиња, али нисам знала детаље, па сам их домаштала. Међутим, књига им се јако допала.

Зашто се о Фелице зна тако мало у односу на Јесенску?

- Милена Јесенски је била писац. Њена романтична прича са Кафком трајала је свега неколико месеци и била изузетно интензивна, пуна страсти. На "тик току" можете да видите пуно младих из Саудијске Арабије, Кореје и других крајева који обожавају Кафку и читају "Писма Милени". Писма Фелице су, пак, мање страсна, јер је Кафка са њом желео брак. То је на неки начин био његов пројекат, хтео је да се ожени и уклопи у друштво, али није успео. Канети је проширио мит о Фелице као о "пословној жени" која је из користољубља продала Кафкина писма.

Ви не мислите тако?

- Због тога сам написала књигу. Није праведно да Фелице испадне незанимљив профитер. Ипак је морала да има нешто посебно ако се Кафка пет година трудио да је придобије за супругу. На основу свега што сам сазнала, била је снажна жена, не нарочито сентиментална. Није откривала пуно о себи, то се није радило у оно време. Али знала је да даје и прима љубав. Умела је да пружа Кафки подршку и брине о другима.

Ипак, хтела је са њим живот у Прагу, из ког је он бежао.

- То је резултат оновремених друштвених уверења код ситне буржоазије - да жена кад се уда мора да се пресели код мужа. Мислим да је Фелице желела да побегне из Берлина, од породице. Проблем је био и у томе што су жене, кад се венчају, морале да оставе посао и да их издржава муж. А Кафка је хтео да побегне од посла и посвети се писању.

Профимедиа

Какав утисак је њен син Хенри оставио на Вас?

- Врло компликована личност, пуна парадокса. Разговарали смо сат времена. Признао је да родитељи нису са њима отворено разговарали и нису им рекли зашто морају да напусте Немачку и шта значи марширање нациста испод прозора. Зато је селидбу у Женеву доживео као издају. Изгубио је "берлински рај". Занимљиво је да, иако психијатар, никада ту трауму није успео да процесуира. А онда је исту ствар урадио сопственој деци. Никада са њима није причао о себи, Европи, прошлости. Његов унук Џоел ми је рекао: "Послао сам те код деде, мислећи да ће теби испричати нешто што нама није". Хенри је био јако рационалан, мрзео је религију и мрзео је Кафку. Имао је 92 године кад ми је рекао: "Срећан сам што Кафка није мој тата".

Друга занимљива личност била је Грета Блох...

- Грета је била кључна фигура због које је пукла веридба између Фелице и Кафке. У једном тренутку Кафка је писао писма и Фелице и Грети, којој се поверавао. Грета је онда изрезала делове у којима је Кафка искрено, па и ружно, писао о Фелице и показала јој. Иначе, Хенри није волео Грету. Кад сам га питала мисли ли да је имала дете са Кафком, јер се захваљујући Максу Броду то уверење проширило, Хенри је узвратио: "Она би урадила све само да буде у центру пажње".

Каква је била њена судбина?

- Пуно сам за њом трагала док нисам у Италији нашла Ану Пицути, сарадницу Прима Левија, која је објавила књигу о интернираним Јеврејима. Тако сам сазнала да је Грета завршила у Аушвицу. Она ми је интимно ближа него сама Фелице. Била је трагичан лик, пуна имагинарног хаоса, завршила је без икакве помоћи у италијанском селу, борећи се по сваку цену да преживи.

Да ли је имала ванбрачног сина?

- Да, али не са Кафком.

Него?

- У старим новинама нашла сам текстове о потрази за наводним Кафкиним сином и Гретином торбом, у којој је можда био одговор, а која је остала у италијанском сеоцету. Грета је пред крај живота написала писмо пријатељу у Палестини. Тамо помиње да је имала дете са неким ко јој је био драг и ко је сахрањен у Прагу. Макс Брод је закључио да је то Кафка, мада је она имала везу са момком из Минхена. Мислим да је то Гретино дете умрло 1921. у Минхену. У роману сам измислила њеног сина Казимира Апелбаума. Његов сусрет са Фелицеиним сином била је прва сцена коју сам креирала и од ње је настала цела књига.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације