ГЛУМАЦ КОЈИ ЈЕ ОСТАВИО СЦЕНУ ЗБОГ ЛУТАКА: Одлазак Живомира Јоковића (1929-2024), једног од пионира југословенског и српског луткарства
ЂЕПЕТО наше луткарске сцене Живомир Јоковић (редитељ, глумац, писац, преводилац) преминуо је недавно у Београду, у 95.години.
Вест о његовој смрти прошла је готово незапажено, како то обично бива са људима у дубокој старости. Али, његова посвећеност и неуморни, прегалачки рад током дугог и плодног живота оставили су добоке бразде у стваралаштву за најмлађе - посебно у луткарству.
Живомир Јоковић рођен је 1929. у Стругарима код Крагујевца и после завршене гиманазије уписао је Академију за позориште, филм, радио и телевизију, на којој је дипломирао 1952. године. На почетку каријере играо је у Београдском драмском и крагујевачком позоришту, да би током ангажмана у "Бухи" почео све више да се окреће тамошњој Сцени лутака.
Тако је почела једна нова, велика љубав која га је одвела на специјализацију у Праг, где је завршио Академију за луткарство и, одмах по повратку, стечено знање почео да примењује као редитељ на Сцени лутака. С пуно ентузијазма, ангажовао се у спајању ове "Бухине" сцене (угашене 1962) са сценом Београдског марионетског позоришта, што ће касније прерасти у Мало позориште "Душко Радовић". Јоковић је са истинским заносом иницирао и одсек луткарске режије на београдској Академији (данашњем ФДУ), радио као сарадник на катедри, која се после само годину дана постојања угасила...
Ипак, то га није поколебало да настави да развија ову врсту театра, па је са групом истомишљеника и заљубљеника створио своје путујуће позориште лутака "Биберче", а 1972. основао је и путујуће позориште лутака "Пинокио" у Земуну. Убрзо је постало професионално, а Јоковић се у њему прво ангажовао као редитељ, потом и управник.
Уследио је успон овог театра, усавршавање чланова ансамбла, уз прилику да сарађују са иностраним мајсторима луткарске режије. У међувремену, Јоковић је стварао и у другим српским позориштима, Бугарској и Русији, преводио и адаптирао комаде за луткарско извођење, показујући не само редитељске већ и велике педагошке способности. И ту није крај: један је од оснивача Фестивала луткарских позоришта Србије,Југословенског бијенала луткарства у Бугојну, Фестивала за децу у Котору, Међународног фестивала позоришта за децу у Суботици, Фестивала "Златна искра" у Крагујевцу...
- Нема сумње, Јоковић је један од најзаслужнијих уметника за развој луткарства у Србији. Могао је да буде глумац у било ком драмском позоришту у Београду, али се определио за луткарско позориште - истиче театролог Радомир Путник. - Откривање могућности лутке довело га је до тога да јој се потпуно посветио, као један од пионира после Другог светског рата. На почетку је у "Пинокију" био све: иницијатор, оснивач, редитељ, аутор лутака и драмских текстова, управник. Почео је да едукује најмлађу публику, приказујући одговарајуће комаде за њихов узраст, обилази са својим комбијем разне дечје установе и болнице...
Посебно је био значајан, истиче Путник, као један од зачетника модерног промишљања луткарства, по којем није само лутка јунак него је сваки предмет могао да постане лутка:
- И кутија за ципеле, и бочица од спреја или флашица воде. Све је могло да постане лутка у његовој машти и да заживи на сцени. Једна од најбољих представа коју је икада направио, као комплетан аутор, била је "Смрт Мајке Југовића". Памти се и његова представа "Шкрти берберин", по тексту Аце Поповића. Иначе, био је у сталном контакту са луткарима из Чешке и Бугарске, у којима су стварали најзначајнији уметници ове врсте у Европи. Треба рећи, један је од људи из најужег штаба за оснивање Фестивала монодраме и пантомиме у Земуну. Као управник "Пинокија" преузео је на себе домаћинске обавезе, дајући сцену за фестивалске представе. Дао је на почетку немерљив допринос и као члан комисије, када је требало стандардизовати уметнички ниво и естетске основе фестивала.
И када је отишао у пензију, додаје Путник, Јоковић је наставио до дубоке старости да прати рад "Пинокија" и Фестивала монодраме и пантомиме:
- Драг и честит човек, изузетан уметник. Припадао је самом врху југословенског луткарства, у време када се од Триглава до Ђевђелије простирала она велика земља.
Представе и признања
ОСТАЛИ су упамћене и Јоковићеви комади за децу "Прича о вуку и Црвенкапи" (1987) и "Принцеза и ала" (1991) на сцени "Пинокија", док је Српско народно позориште 1963. године извело његов превод са чешког комедије "Трећа жеља" В. Блажека.
Добитник је Октобарске награде Земуна, Плакете града Београда, награде на Сусретима професионалних позоришта Србије за развој луткарства, као и признања за животно дело - "Мали принц" у Суботици.
ДРАМАТИЧНО УПОЗОРЕЊЕ БРИТАНСКОГ МИНИСТРА: У случају великог рата наша војска била би уништена за највише годину дана
БРИТАНСКА војска би у случају избијања великог рата била уништена у року од „шест месеци до годину дана“, што истиче важност обнове резервних снага у Великој Британији, упозорио је министар одбране за ветеране Алистер Карнс, преноси Скај њуз.
04. 12. 2024. у 17:10
ПУТИНОВА РОЂАКА СЛУЧАЈНО ОТКРИЛА ТАЈНЕ ПОДАТКЕ: "Уклоните то из званичних докумената" (ВИДЕО)
АНА Цивилева, рођака руског председника Владимира Путина и заменица министра одбране у Државној думи, случајно је открила приближан број несталих руских војника у рату с Украјином.
04. 12. 2024. у 16:32
КРАЈ КАРИЈЕРЕ ЈЕЛЕНЕ КАРЛЕУШЕ: Прелазак у политику и висока функција
ЈЕЛЕНА Карлеуша се последњих неколико година веома активирала политички, а иако званично није члан ниједне странке, она се труди да искаже своје мишљење и став кад год је то потребно.
02. 12. 2024. у 13:23
Коментари (0)