НЕПРЕКИДНА МОЛИТВА С ОБЕ СТРАНЕ ДРИНЕ: Изложба "Цркве брвнаре у Републици Српској", Станка Костића у Галерији науке и технике САНУ

ИСТРАЖУЈУЋИ наше духовно благо Станко Костић подиже и гради нову велику брвнару, од земље до неба, у коју уграђује све наше брвнаре на једном месту. Биће то највећа брвнара код Срба!

Црква Св Прокопија, Дукићи, Фото Станко Костић

Ово је записао свештеник Радомир В. Поповић, теолог и историчар хришћанства, поводом изложбе нашег еминентног фотографа Станка Костића у Галерији науке и технике САНУ, која ће од прекосутра представити цркве брвнаре у Републици Српској, надовезујући се на поставку коју је, на истом месту, пре две године, посветио дрвеним храмовима у Србији. Као највећи успех овог Костићевог готово пионирског подухвата, Поповић истиче то што је на једном месту овај уметник сабрао прилоге о свим нашим црквама брвнарама, и на лицу места снимио и најзначајније светиње које се ту вековима чувају. Све то урадио је самоиницијативно и потпуно о свом трошку, истражујући све просторе под духовном јурисдикцијом Пећке патријаршије, односно Српске православне цркве, истиче Поповић и додаје:

- Треба имати у виду да је ово веома захтеван истраживачки посао који подразумева, између осталог, познавање црквене историје, духовног живота, сакралног или свештеног градитељства, иконописа и других сличних дисциплина које се, као такве, подразумевају у подухватима ове врсте.

После изложбе посвећене црквама брвнарама у Србији, чији је поднаслов био "Непрекидна молитва под дрвеним сводом", према мишљењу Костића, логично је било да пређе Дрину, и истражи тај део српског духовног простора:

- Наравно, изучавајући и снимајући цркве брвнаре, које су саме за себе мале, али као светиње, народски речено - големе - објашњава, за "Новости", аутор иза кога је 100 самосталних изложби. - Река коју сам прешао, као да је некаква кичма, а "мишићна маса" која је држи, са обе стране, је један те исти народ.

Пре него што се у то упустио, Костић је из литературе сазнао да је само у бањалучкој епархији, почетком 19. века било - 85 дрвених храмова, а да их је до данас опстало само 13. Требало му је две и по године да обиђе сва оваква здања, на десетине, старијих и новијих грађевина.

- Прва црква брвнара са којом сам се сусрео у том крају је из околине Бањалуке, и то из села Јаворани, одакле порекло води моја мајка - наставља саговорник. - Испоставило се да је она једна од најлепших и најстаријих.

Своја истраживања спровео је у три епархије - бањалучкој, захумско-херцеговачкој и приморској и зворничко-тузланској, као и Митрополији дабробосанској.

- У захумско-херцеговачкој, као материјал, преовлађује камен, али сам тамо пронашао две брвнаре, новијег датума - прича Костић. - Једна је у Невесињу, изнад старог града Венчаца, на једном лепом пропланку. А друга, код Билеће, изнад Корићке јаме, где су страдали Срби, а на свом имању, брвнару је подигла мати Христина, која је била избеглица из Другог светског рата. Око обе цркве формирани су манастири.

Фото приватна архива

Занимљивост у зворничко-тузланској епархији, према речима уметника, јесте да су у Угљевику, руски војници, после успостављања мировне мисије деведесетих, за своје потребе, подигли цркву брвнару. Она је сад под јурисдикцијом СПЦ.

- Друга, у истој области, налази се у Бијељини, и готово је минијатурна, сличнија параклису - објашњава саговорник. - Подигнута је за потребе војске РС, током трајања рата. У њој постоји само једна икона. Замишљено је да се у црквици одвија служба, а да читава њена непосредна околина представља цркву на отвореном, где се верници моле. Слична "минијатура" постоји изнад Вишеградске бање, у месту Збориште. Направили су је мештани, и у њој може да саслужује само свештеник и његов помоћник.

У селу Бјела, код манастира Добруна, породица Тасић, њих осам домаћинстава, направило је једну нову цркву, која је настала од старих брвана, додаје Костић:

- Она изгледа нова архитектонски, али и стара, због коришћеног стогодишњег материјала од старих кућа. Тако се од стамбених кућа, направила Божја кућа.

У Републици Српској сам народ, како примећује саговорник, веома води рачуна о градњи и обнови храмова. Тако рецимо, у области Тимар, између Бањалуке и Приједора, у селима Јелићка, Марићка, Бусноли, Ракелићи, постоје веома старе, обновљене цркве, које се архитектонски разликују од оних у Србији, јер им звоник није одвојен, већ је изнад припрате.

- Сликао сам те храмове и дању и ноћу, да што аутентичније дочарам њихову архитектуру, али и иконостасе. У фотографском смислу сам покушао да својим умећем и техником којом располажем, гледаоцу омогућим да их сагледа, као да је тамо. Да осети њихову духовну димензију - закључује Костић.

Да би се разумела улога коју су цркве брвнаре имале у животу српског народа у БиХ, од 16. до 19. века, како у каталогу изложбе образлаже професор Дарко Танасковић, потребно је имати у виду окрутност времена у којима су, уз сталну борбу, довијање и незвесност, упорно подизане, а по потреби и премештане са мање безбедног места на безбедније:

- Према подацима које, на основу османских извора, у својој Историји Османског царства саопштава чувени османиста Јозеф фон Хамер Пургштал, султан Селим I наредио је да хришћани смеју градити цркве искључиво од дрвета, што је законски, канун-намама, разрађено на целокупној територији Царства, па и у Босни. Постојали су веомa прецизни и крути прописи о обнављању зарушених и оронулих цркава, али, кад је реч о изградњи нових, оне су практично, уз тек неке изузетке, све грађене од дрвета - наводи Танасковић. - С обзиром на природу дрвета као материјала, разумљиво је да се одржао само мали број ових објеката, на основу чега није могуће замислити колики је био њихов значај за духовни живот православног верничког народа и одржавање његове народносне самосвести.

И прву, као и ову поставку у Галерији науке и технике САНУ, прати документовани и богато илустровани каталог - монографија, на 120 страница. Како је прва поставка обрађивала шездесетак храмова у Србји, а Костић је у међувремено обрадио још њих 12, припрема се ново, проширено издање посвећено првој поставци, на 130 страница. У међувремену, та изложба је у РС обишла музеје у Бањалуци, Требињу, Бијељини, Приједору, Мркоњић Граду. Тренутно је пред публиком у Смедереву, а од маја биће и у Неготину.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације