ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Уклето здање Скупштине

Слободан Малдини

21. 07. 2020. у 11:34

На Дан устанка 7. јула ове године група хулигана провалила је у Скупштину Србије. Бројне демонстранте окупљене испред полиција је засула сузавцем, а на улице извезла хамере, псе и коње. Сукоби су трајали целу ноћ. Али, зашто је ово здање мета демонстраната?

ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Уклето здање Скупштине

Дом Народне скупштине / Фото Лична архива

На месту Дома Народне скупштине налазила се римска некропола, а у доба Турака Батали-џамија. На овом зборишту обзнањен је 1830. султанов Хатишериф којим Милошу Обреновићу потврђује право наследног кнеза. Ту је 1892. архитекта Константин Јовановић пројектовао велелепно здање Скупштине, да би 1901. био расписан конкурс на којем је победио Јован Илкић плагијатом Јовановићевог пројекта. Градња је започета 1907, иако су се многи противили изградњи на месту античког гробља и џамије, поготово што је нови градитељ Петар I Карађорђевић не тако давно устоличен на убиству свог претходника Александра Обреновића. Београдске новине тада су објавиле упозорење видовњакиње Цане Јовановић "да се краљ мане ћорава посла, јер ни архитекта ни он неће дочекати завршену зграду". Ратом заустављени радови настављени су 1920, а преминулог архитекту Јована Илкића заменио је његов син Павле. И ова фаза градње обустављена је 1926, а неки су као разлог предочили страх краља Александра да је здање "уклето" и да ће он по његовом завршетку настрадати. По убиству краља у Марсељу, палату је 1936. завршио архитекта Николај Краснов.

Монументална зграда стила академизма украшена је медаљонима вајара Јовановића и Палавичинија, а испред улаза скулптурама Росандића. Краснов јој је додао декоративну ограду, а унутрашњост су осликали: Рачки, Филаковац, Менегело Родић, Краљ, Слаперник. У ентеријеру су постављени гипсани одливци скулптура Арамбашића, Палавичинија, Долинара, Кердића, Лукића, Зајеца, Хотка. Наручене су и штафелајне слике Тишова и Предића, а купљена дела Аралице, Глишића, Добровића, Јоба, Петрова, Поморишца, Хакмана, Шумановића и других.

Приликом уређења Трга Маркса и Енгелса 1956. однета је Красновљева ограда, а њени делови завршили су на Белом двору и у вили "Биљана" у Охриду. Током упада у Скупштину 5. октобра 2000. демонстранти су опљачкали и уништили 90 уметничких дела. Нестале су слике Коњовића, Добровића, Милуновића, Зоре Петровић. Рад Аралице је поцепан, Лубардина слика запаљена, Шумановићева је бачена у воду. Поједине скулптуре су разбијене, однет је и намештај од слоноваче из Салона кнеза Павла. Нека украдена дела су враћена: слика Радоњића из 1936. откривена је на бувљаку, а за Нову 2005. четири слике су остављене на портирници Народног музеја. Слика Коњовића преузета је са једне аукције, а књига "Протокол Светоандрејске скупштине" из 1858. купљена је на бувљаку за 30 динара! Још увек нема трага 55 слика са листе МУП-а. Верује се да су лопови упућени у њихову вредност и нису аматери. За ову пљачку столећа нико није одговарао.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Умрла хрватска политичарка (39): Позната по срамним изјавама о Србима

Умрла хрватска политичарка (39): Позната по срамним изјавама о Србима

БИВША градска одборница Ријеке Ивона Милиновић изненада је преминула синоћ у Ријеци у 39. години. Вест о њеној смрти објављена је на Фејсбук групи Ријечка енциклопедија, а потврдио ју је портал Хрватски гласник са којим је Милиновић сарађивала, као и Нови лист.

17. 04. 2026. у 13:13

ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)

ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)

ПРИПАДНИЦИ Министарства унутрашњих послова, Управе криминалистичке полиције ухапсили су на територији Републике Србије А. С. (1989), Е. В. (1984), Е. Г. (1978) и А. Ц. (2005) држављане Републике Албаније због постојања основа сумње да су извршили кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости.

24. 03. 2026. у 20:17

Коментари (1)

Од едукације у школама до подкаста: Како платформа „ЗДРАВА ХРАНА СВАКОГ ДАНА“ подстиче здравије изборе свих генерација