IN MEMORIAM Миодраг Сибиновић (1937-2020): Посвећеност литератури
СРПСКА култура претрпела је велики губитак.
Архива
Напустио нас је Миодраг Сибиновић (1937-2020), истакнути српски слависта.
Радни век провео је на Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду, где је предавао Руску народну књижевност, Стару руску књижевност, Руску књижевност осамнаестог века, Руску књижевност прве половине деветнаестог века и Руску поезију средине деветнаестог века, као и Увод у науку о књижевности и Увод у теорију превођења.
Интересовања професора Сибиновића укључивала су српску, руску, украјинску и белоруску тематику, као и књижевно превођење, и у свакој од ових области дао је немерљиви допринос. Почев од докторске дисертације "Љермонтов у српској књижевности" (1971), објавио је велики број књига о класицима (Пушкин, Десанка Максимовић, Мандељштам), а посебно су утицајне биле његове књиге о књижевном превођењу ("Оригинал и превод", 1979; "О превођењу", 1983; "Нови оригинал", 1990). Међу последњим насловима истичу се књиге које сумирају ауторов дугогодишњи рад на пољу компаративистике: "Словенска вертикала" (2008) и "Множење светова. Руски писци у српској преводној књижевности" (2015).
Сибиновићев стручни рад одликовали су ширина, темељност, методолошка поузданост и уграђеност у националну традицију књижевности. Московски универзитет доделио му је звање почасног доктора (1996). Као књижевни преводилац највише се посветио преводима поезије руских класика (Пушкин, Љермонтов, Јесењин, Пастернак, Заболоцки, Блок, Ахматова, Мандељштам, Јевтушенко, Кушнер), али није запоставио ни прозу (Гогољ, Владимир Одојевски, Чехов, Љесков, Татјана Толстој, Александар Солжењицин). Приредио је антологије руске, белоруске и украјинске поезије. За свој преводилачки рад добио је награде Удружења књижевних преводилаца Србије "Милош Ђурић" (1999), "Јован Максимовић" (2002) и Награду за животно дело (2004). На предлог Удружења књижевних преводилаца Србије, додељено му је посебно признање за врхунски допринос националној култури у Републици Србији (2007).
Професор Сибиновић дао је велики допринос развоју академског, професионалног и културног живота, као и популарисању руске, украјинске и белоруске књижевности на српском језичком подручју. Био је председник Комитета слависта Југославије (1990-1998) и председник Просветног савета Србије (1984-1989).
Препоручујемо
ФИЛОЛОШКИ БИРА НОВОГ ДЕКАНА: Савет факултета констатовао оставку Љиљане Марковић
16. 07. 2020. у 15:24
РЕАГОВАЊЕ ФИЛОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА: О правноснажности одлука Етичког одбора
13. 07. 2020. у 18:18
ЈАВНА ОПОМЕНА ДЕКАНКИ: На помолу расплет кризе на Филолошком факултету у Београду
11. 07. 2020. у 16:41
ХРВАТСКОЈ СТИГЛА ПОРУКА ИЗ ИЗРАЕЛА: Потпуно прекините дипломатске односе са Техераном
АМБАСАДОР Израела у Хрватској Гари Корен позвао је званични Загреб да прекине дипломатске односе с Техераном и спроведе безбедносне провере особља иранског дипломатског представништва у Хрватској јер би, каже, међу њима могло бити "шпијуна" Револуционарне гарде која се у ЕУ сматра терористичком организацијом.
06. 03. 2026. у 09:10
ШОК ИСТРАГА АМЕРИКАНАЦА: Ево ко је гађао иранску школу у којој су погинуле девојчице
АМЕРИЧКИ војни истражитељи верују да је вероватно да су америчке снаге одговорне за напад на иранску школу за девојчице у којем је у суботу погинуло више десетина деце, али још нису донели коначан закључак нити су завршили истрагу, рекли су за Ројтерс двојица америчких званичника.
06. 03. 2026. у 08:23
"СВЕ САМ ТО ПРОШЛА СА САШОМ" Сузана потресена због Зорице: "Канцер као да је заразна болест, не знам од чега је оперисана"
ВЕЧЕРАС се у Сава Центру одржава први од три концерта Марије Шерифовић у 2026. години.
06. 03. 2026. у 20:27
Коментари (0)