IN MEMORIAM Миодраг Сибиновић (1937-2020): Посвећеност литератури
СРПСКА култура претрпела је велики губитак.
Архива
Напустио нас је Миодраг Сибиновић (1937-2020), истакнути српски слависта.
Радни век провео је на Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду, где је предавао Руску народну књижевност, Стару руску књижевност, Руску књижевност осамнаестог века, Руску књижевност прве половине деветнаестог века и Руску поезију средине деветнаестог века, као и Увод у науку о књижевности и Увод у теорију превођења.
Интересовања професора Сибиновића укључивала су српску, руску, украјинску и белоруску тематику, као и књижевно превођење, и у свакој од ових области дао је немерљиви допринос. Почев од докторске дисертације "Љермонтов у српској књижевности" (1971), објавио је велики број књига о класицима (Пушкин, Десанка Максимовић, Мандељштам), а посебно су утицајне биле његове књиге о књижевном превођењу ("Оригинал и превод", 1979; "О превођењу", 1983; "Нови оригинал", 1990). Међу последњим насловима истичу се књиге које сумирају ауторов дугогодишњи рад на пољу компаративистике: "Словенска вертикала" (2008) и "Множење светова. Руски писци у српској преводној књижевности" (2015).
Сибиновићев стручни рад одликовали су ширина, темељност, методолошка поузданост и уграђеност у националну традицију књижевности. Московски универзитет доделио му је звање почасног доктора (1996). Као књижевни преводилац највише се посветио преводима поезије руских класика (Пушкин, Љермонтов, Јесењин, Пастернак, Заболоцки, Блок, Ахматова, Мандељштам, Јевтушенко, Кушнер), али није запоставио ни прозу (Гогољ, Владимир Одојевски, Чехов, Љесков, Татјана Толстој, Александар Солжењицин). Приредио је антологије руске, белоруске и украјинске поезије. За свој преводилачки рад добио је награде Удружења књижевних преводилаца Србије "Милош Ђурић" (1999), "Јован Максимовић" (2002) и Награду за животно дело (2004). На предлог Удружења књижевних преводилаца Србије, додељено му је посебно признање за врхунски допринос националној култури у Републици Србији (2007).
Професор Сибиновић дао је велики допринос развоју академског, професионалног и културног живота, као и популарисању руске, украјинске и белоруске књижевности на српском језичком подручју. Био је председник Комитета слависта Југославије (1990-1998) и председник Просветног савета Србије (1984-1989).
Препоручујемо
ФИЛОЛОШКИ БИРА НОВОГ ДЕКАНА: Савет факултета констатовао оставку Љиљане Марковић
16. 07. 2020. у 15:24
РЕАГОВАЊЕ ФИЛОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА: О правноснажности одлука Етичког одбора
13. 07. 2020. у 18:18
ЈАВНА ОПОМЕНА ДЕКАНКИ: На помолу расплет кризе на Филолошком факултету у Београду
11. 07. 2020. у 16:41
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ОПРОШТАЈ ОД ЖИЖЕ: Нико од глумаца - интимна церемонија, у кругу најближих
ЖИЖА Стојановић рођена је 1930. године у Београду, где је и преминула у дому за старе.
30. 06. 2025. у 15:36
ШТА СЕ ДЕШАВА У МОСКВИ? То се никада није десило у историји Русије - антирекорди су оборени
"ОБОРЕНИ су антирекорди из 1962. и 1976. године."
30. 06. 2025. у 20:53
ЈЕЗИВА СЦЕНА: Деца "месечаре" на крову школе - у глуво доба се попела на врх "Татка" (ВИДЕО)
ГРАЂАНИ Прокупља, нарочито они који живе у близини Основне школе "Никодије Стојановић Татко" шокирани су открићем шта група деце ради усред ноћи...
30. 06. 2025. у 17:15 >> 17:16
Један од највећих у "ex YU" и Србији, а на пијац по краставце - "поником" (ПАПАРАЦО ФОТО)
ГЛЕДАЈ само право....
30. 06. 2025. у 18:39
ПОБЕДИО ТУМОР, БОРИО СЕ ЗА ЖИВОТ: Са њим Ања Мит чека дете, а разлика у годинама није мала
РАЗЛИКА у годинама није мала...
30. 06. 2025. у 10:43
ЈЕЗИВ СНИМАК! Светска звезда умало настрадала насред концерта, повикала: "Станите!" - публика претрнула
ПЕВАЧИЦА је била веома уплашена, а страх и паника завладали су и публиком.
30. 06. 2025. у 08:40
НОВИНАР БИ ЗА ОВУ РЕЧЕНИЦУ У СВАКОЈ ДРЖАВИ ЗАВРШИО У ЗАТВОРУ: Полицију и тужилаштво који раде свој посао назива “одметнути део”
ОВО што се назива новинаром Нове С у јутарњем програму изговорио је реченицу због које би у свакој држави завршио у затвору.
30. 06. 2025. у 07:38
ХАМНЕИ ПРЕВАРИО ТРАМПА: Америка гађала празно нуклеарно постројење?
ВИСОКИ ирански извори рекли су Реутерсу да је већина високо обогаћеног уранијума на локацији Фордо уклоњена пре америчког напада.
22. 06. 2025. у 10:37
"СЛАГАЛИЦА" ОВО НЕ ПАМТИ: Такмичар од беса полупао тастер
КВИЗ "Слагалица" ретко има несвакидашње ситуације током емитовања, али се необични тренуци дешавају, као и у сваком програму уживо.
29. 06. 2025. у 14:51
Најновије из рубрике
ФЕСТИВАЛ ФРАНЦУСКОГ ФИЛМА У НОВОМ САДУ : Пројекције у Културним станицама Свилара, Еђшег и Барка
НОВИ САД ће од 3. до 6. јула бити домаћин Фестивала француског филма, манифестације која већ традиционално доноси избор најзначајнијих савремених и класичних остварења из земље са јединственим и снажним филмским идентитетом.
30. 06. 2025. у 16:03
И ЖИВОТ ЈЕ ПРЕПЛИТАЊЕ ЖАНРОВА: Интервју - Режис Варњије, француски редитељ, добитник Оскара
РАДУЈЕМ се што сам у Србији и што вам доносим филм о коме, надам се, нисте много читали јер ћете тако лакше запажати глуму, детаље, сценографију, рекао је добитник Оскара и Златног глобуса, чувени редитељ Режис Варњије, отварајући минуле недеље Фестивал француског филма.
30. 06. 2025. у 07:00
ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Показати право или прикладно лице?
ПОСЛЕ "Бога масакра", очекивало би се од француске високотиражне списатељице Јасмине Резе да овај позориши комад, назван по изразу који симболише католичку пристојност у италијанској култури, буде убојитији, или бар да се одвија у (може и "изневереном") очекивању катастрофе, изазване малограђанштином Борисовог слабачког карактера (Урош Јаковљевић).
30. 06. 2025. у 06:00
ПОЕЗИЈА КОЈА ЛЕЧИ: Јелени Радовановић у Вршцу уручена престижна награда „Васко Попа“
ТРЕЋУ годину заредом престижна награда "Васко Попа" отишла је у руке жене - вишеструко награђиване песникиње Јелене Радовановић, која живи и ради у Немачкој, а стихове ствара на српском и енглеском језику. Плакету са Попиним ликом и новчану награду, коју додељују "Сензал капитал" и Град Вршац, добила је на јучерашњој свечаности, традиционално уприличеној на дан рођења славног песника у његовом Вршцу.
29. 06. 2025. у 20:00
СНАГА ДУНАВА ОД ПАМТИВЕКА ДО НАШЕГ ДОБА: Музеј науке и технике обележио дан најшире, најдубље и надуже реке код нас
ДУНАВ је по дужини другa рeкa у Eврoпи, али у Србији, у коју улази код Бездана на северозападу, а напушта је на ушћу Тимока, на југоистоку, Дунав je најдужа река. У Србији је најшири, најужи и најдубљи.
29. 06. 2025. у 18:44
Коментари (0)