АЛ ПАЋИНО ЈЕ ИСПАО КУКАВИЦА: Оливер Стоун у аутобиографији отворено о свему
ЦЕО живот троструког оскаровца Оливера Стоуна саздан је од контроверзи.
Његови филмови, али и он сам, хваљени су колико и куђени. Редитељ и сценариста култних остварења "Рођене убице" "Никсон", "Вод", "Волстрит", "ЏФК", "Рођен 4. јула", "Дорси"... решио је да делимично одговори на ове "оптужбе" и читаоцима понуди своју истину - аутобиографију "У потрази за светлошћу".
Објављена пре неколико недеља у САД, ова књига мемоара представља нам живот Оливера Стоуна од најранијег детињства до првог великог филмског успеха - освајања Оскара за ратну драму "Вод" - који је добио из руку Елизабет Тејлор, његове "девојке из снова".
Први читаоци су као најзанимљивије делове књиге већ издвојили Стоуново сећање на војничке дане у Вијетнаму, из којих ће се касније изродити легендарни "Вод", као и контроверзе око настанка култног филма "Лице са ожиљком", за који је написао сценарио.
Из аутобиографије сазнајемо колико је на њега утицао чудан спој његових родитеља - оца, ситуираног брокера, републиканца, конзервативца, и мајке, слободоумне и врцаве Францускиње - као и њихов развод.
- Без браће и сестара, наша породица се распала, нас троје смо били у различитим сферама. Са 15 година остао сам сам. Било је то невероватно сазнање - записао је редитељ.
Остатак тинејџерских година провео је у лутању, "проналажењу себе" и своје будуће каријере (два пута уписивао и напуштао Јејл), да би се са 21 годином, као добровољац, пријавио за одлазак у Вијетнам. Говорећи о војничким данима, у мемоарима описује суровост рата и преживљавања, али и признаје убиство непријатеља.
- Ја сам чак и видео човека кога сам убио, што је била реткост у Вијетнаму. Нисам осетио никакву кривицу. Он је мртав. Ја сам жив. То је суштина рата.
МИШЕЛ ФАЈФЕР НИЈЕ БИЛА МОЈ ИЗБОР
УЗ редитеља Стоуна и продуцента Брегмана, и Стоун је присуствовао кастинзима за "Лице са ожиљком", а једини пут када се умешао нису га послушали.
- Борио сам се јако за Глен Клоуз, желео сам је у улози Елвире, Тонијеве љубавнице, али је Бергман рекао да "има главу као коњ". Он се ложио на атрактивне плавуше, био је и ожењен једном таквом. На крају су он и Де Палма изабрали тада непознату Мишел Фајфер. Невољно и уз гунђање морао сам да преправим Елвирину улогу да се уклопи у модел "плавуше - спонзоруше".
Када се 1968. вратио, започео је писање сценарија за филм "Вод", који ће постати први део његове вијетнамске трилогије, настављене са насловима "Рођен 4. јула" и "Небо и земља". Током седамдесетих његов "Вод" је кружио холивудским круговима, али без успеха, док је Стоун радио на другим пројектима, међу којима и писање сценарија за "Поноћни експрес", што му је донело први Оскар. А када је 1986. коначно сео у редитељску столицу и екранизовао сопствени сценарио, створио је ремек-дело.
Знатан део Стоунових мемоара посвећен је и настанку легендарног филма "Лице са ожиљком" (1983), на којем је као сценариста тесно сарађивао са редитељем Брајаном де Палмом и главном звездом Алом Паћином.
- Радећи са Алом сазнао сам да је веома духовит, он је смислио бројне дијалоге Тонија Монтане. Изненадило ме је то и да Ал никада није шмркао кокаин нити је имамо икакве везе са дрогом, а на екрану је био најубедљивији кокаински зависник кога знам - записао је Стоун, алудирајући и на своје богато искуство са дрогом.
Првобитно одушевљење Паћином заменило је разочарање.
- Када сам одгледао сирову верзију филма, био сам очајан. Осим краја и почетка, мало шта је ту било јасно. Недостајао му је смисао и јединствено значење - присетио се Стоун.
На пет куцаних страна записао је своје примедбе, сцену по сцену и предао их Паћину, Де Палми и продуценту Мартију Брегману, који је био и Паћинов менаџер.
- То је била моја велика грешка. Марти ме је назвао издајицом, оптужио да предводим побуну, минирам филм и ауторитет редитеља, са чим се Брајан у потпуности сложио. Ал, који ме је и наговорио да напишем своје примедбе, уз коментар да и он то мисли, остао је нем на ове нападе, није ме бранио када ме Марти оптужио за издају, показао је да је кукавица - присетио се Стоун.
У књизи је записао да се Паћино на крају изборио да се примене неке његове сугестије, али је "Лице са ожиљком" наставило свој живот без Оливера Стоуна, који није учествовао у промоцији, нити је био позван на премијеру филма. "То је судбина свих сценариста којима је превише стало до свог дела", разочано закључује Стоун.
Препоручујемо
РЕДИТЕЉ МИРОСЛАВ ЛЕКИЋ: У тајне Србије нико до краја не може продрети
17. 07. 2020. у 17:12
ИЗГЛЕД МИ НИЈЕ ПРИМАРАН: Милош Биковић о титули најсекси глумца у Русији
24. 07. 2020. у 10:22
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (1)