СА УМОМ ГЕНИЈА И СРБИЈОМ У СРЦУ: Све спремно за снимање серије о Пупину

У ГОДИНИ када се навршила 85-годишњица смрти Михајла Пупина (1854, Идвор - 1935, Њујорк), време је да се поново осветле лик и дело великог светског научника нашег порекла.

Фото: Архива „Новости”

Трагајући за знањем, Пупин је из родног Идвора у Банату стигао до Америке, и тамо патентирао 34 изума која и данас имају примену у електротехници и телекомуникацијама. Као да то није било довољно, за аутобиографско дело "Од пашњака до научењака" добио је Пулицерову награду 1924. године. Био је члан Америчке академије наука, Српске краљевске академије и почасни доктор 18 универзитета. Чувени њујоршки Универзитет Колумбија има и његову бисту и лабораторију са његовим именом. Никада није заборавио Србију и помагао јој је и хуманитарним и патриотским активностима.

Домовина му се одужила школама и улицама, институтима и мостовима који носе његово име, а Нови Сад има и бронзани споменик у натприродној величини. Али на плану филмова и серија посвећених овом научнику, Србија је тек почела да открива Пупина. Група за филм Регионалног центра за таленте из Панчева снимила је 2014. краткометражни филм "Михајло Пупин поново у Банату", наставак дела "Пупиново детињство" из 2013, и то су једини играни филмови о једном од највећих српских научника. Додуше, 2015. Сава Сајко је направио и краткометражни анимирано-документарни филм "Михајло Идворски Пупин - пут ка светлости".

Одавно је требало снимити дугометражни филм или серију која би се опширно бавила пребогатом Пупиновом биографијом, али је увек право време за то и сценарио за такво нешто већ постоји. Драмски писац Радослав Лале Павловић пре четири године је почео, а прошле године завршио рад на сценарију за телевизијску играну серију "Пупин" од дванаест епизода, чији су рецензенти проф. др Дарко Танасковић и Милорад Вучелић, публициста. Покрајински јавни сервис РТВ Војводина предложио је да се направи играна серија о Михајлу Пупину јер је постојала, сматра и Павловић, национална празнина на ту тему.

- Требало је да се снима ове године. Изузетно су сви коректни и професионални, али беспарица је учинила своје и очигледно немају пара да било шта снимају. Трудио сам се да пишем што економичније, и не би било много ни компјутерске графике. Писао сам драмску серију, ону коју носе глумачке емоције, погледи, ход, држање, реплике - објашњава Радослав Павловић за "ТВ новости".

Фото: Архива „Новости”

А имало би шта да се драматизује, јер је Михајло Пупин одрастао другачије но што данас обично замишљамо одрастање "малих генијалаца". Био је дете пограничне аустроугарске насеобине, чији су становници имали обавезу да границу бране од Турака.

- Био је син сеоског кнеза, изврстан јахач и одлично је руковао оружјем. Касније је и на Колумбији био најбољи у трчању, пливању и рвању. Био је и бунтовник. Избачен је из панчевачке гимназије, јер се на процесији потукао са Немцима и Мађарима, и газио заставу царевине. Црква је успела да га заштити и потом му је стипендирала студије у Прагу - подсећа Павловић.

У Америку је Михајло Пупин стигао не знајући ни реч енглеског. Но, што би рекао Павловић, Америка је тада била земља прилика, те је и младић из Идвора после неколико година могао да упише већ чувени универзитет Колумбија. А на пријемном испиту се стигло и до наше епске поезије.

- Требало је да изговори два прва певања "Илијаде", и он их је отпевао. Комисија га је питала зашто је певао, а он им је рекао да се поезија тако износи у селу из кога потиче. Замолили су га да чују како то звучи на његовом матерњем језику, и онда им је отпевао неколико строфа из српске народне поезије - преноси Павловић анегдоту.

Тај сплет поезије и предања обележио је Михајла Пупина. Зато је и по доласку у Америку додао себи још једно презиме - Идворски.

- "Идворски" је плод његове жеље да сви знају да је он одатле. То у Америци нема никакву тежину, али је њему било важно. Када би у Идвор дошле тешке зиме, када би нападао снег, стари ратници попут његовог оца причали су о Краљевићу Марку, о Карађорђу, о бојевима, и онда би се чуле и старе песме у којима се туку Турци, лети вила Равијојла, лете коњи... Он је у томе одрастао. Такође је желео да се зна чији је син. На више места у аутобиографији говорио је да је устајао кад год би поменуо мајку, Олимпијаду. У сценарију сам написао и за Теслу и за њега да су им завичаји биле њихове мајке. На обојицу су мајке имале јак утицај, дајући им снагу и подршку. Дар који оне нису умеле да формулишу, као неписмене али паметне сељанке склоњене од света, они су испричали кроз свој живот и дело.

О доброчинству Михајла Пупина морало би се писати посебно. Опремао је сироте девојке из јужне Србије и Македоније миразом, делио стипендије, куповао вредне слике за Народни музеј...

- Ако имате дилему да нешто није могуће, гледајте у Пупина. Човек је стварао чуда. Био је непоновљива историјска личност. Ако сматрамо да живот који живимо треба да има неки смисао и путоказ, онда говоримо нашој деци да уче од њега. Ако у животу треба нешто учинити, он је учинио за двадесеторицу. Преко Пупина ћете доћи до науке, до труда, до емпатије, све је ту - закључује Радослав Павловић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације