ВАСА ПАВКОВИЋ О ЗБИРЦИ "ЕХО БЕОГРАДА": Живе слике и шумови града
ПРИЧЕ из књиге "Ехо Београда" говоре о Београђанима, анонимним и славним, о њиховим уличним животима и борби са историјом, старењем, сиромаштвом...
Оне теже да дају слику Београда на почетку новог века. Трудио сам се да на захтевном микропростору реализујем интересантне, узбудљиве приче у којима сам неравнодушан посматрач, неко кога се тиче живот људи које је сретао по трговима, на улицама и у возилима градског превоза. Током ових пет деценија дух времена је приближио Балкан и Средњу Европу, али се разлике и даље уочавају, у динамици живљења, у силини свакодневних утисака које пролазник кроз живот добија посматрајући, односно ослушкујући људе око себе...
Уметност упркос свему
A МИСЛИТЕ ли да је књижевна критика (само) у нас поклекла?
Овим речима Васа Павковић описује збирку својих (међу)градских записа коју је објавила "Академска књига", а у којој се сажимају искуства и запажања писца, шетача и путника који је пола века готово свакодневно путовао из тзв. Средње Европе на Балкан те натраг, прелазећи релацију Панчево - Београд - Панчево. Ове приче које му је "издиктирао" град, писао је вођен науком старих реалистичких писаца, да корача отворених очију и начуљених ушију - јер "писац који би глув и слеп ходао кроз градове, кроз села или кроз живот био би немоћан, и непотребан", сматра Васа који је ослушкујући Београд изаткао 120 кратких "документарних филмова" са улица града.
о Да ли у какофонији звукова града гласније одјекују гласови и приче "великих" људи, или небројених безимених јунака које сте са једнаком пажњом слушали?
- Трудио сам се да избалансирам однос прича о обичним, анонимним Београђанима и онима који су задужили нашу културу, као што су Мића Поповић, Владимир Величковић, Воја Чолановић или пак Мирослав Караулац. Сви они су током живота утицали на дух града.
Директно или индиректно креирали су несводиви хаос постојања, чије сам шумове и слике, фигуре и заплете бележио још пресне, тек што су се десили у мојој близини. Нисам морао ништа да измишљам, као у ранијим прозним књигама.
Све ће се обновити
A КАКО ће се пандемија коју живимо, и жанр биотрилера у коме смо се затекли, одразити на све(т) око нас, а како на литературу?
- Живимо у уверењу да ће ово убрзо проћи. Под тим "убрзо" подразумевамо неколико месеци, пола године, максимално годину. Ја бих остао у тим релацијама наде. Одраз ковида у уметности и култури је мање битан од његовог одраза у обичном животу становништва. Свет ће се упркос свему обновити, само да се ослободимо опасне претње.
о Као народ се великим савременицима пречесто не одужујемо за живота - сматрате ли да у овом тренутку постоје уметници који у себи сажимају и носе тај "дух Београда"?
- Наш народ се по томе, као ни по много чему другом, не разликује од других народа. Смрт понекад разбистри тај однос изузетних људи и средине у којој су стварали, а понекад ни она то није у стању. Време је често бољи судија, али понекад и оно замагли реалност и значај великих уметника. Важно је само дело и његова целовитост - и мислим да је добро веровати, бар док уметник ствара, да ће све доћи на своје место. Кад погледамо уназад видимо колико су овом граду и култури значили Аца Поповић и Светлана Велмар Јанковић, Милорад Павић и Павле Угринов, Цуца Сокић и Стојан Ћелић, Љуба Тадић и Мија Алексић
... Готово све најбоље што је створено у српској култури, под небом Београда, настало је у последњих седамдесетак година.
- За мене су најбитније светлости Београда које га купају с неба и у одблеску са две његове велике реке, као и осећај слободе који сам имао на његовим улицама, чак и у најцрњим историјским моментима, кад током 90-их нисам могао Чика Љубином да дођем до Трга републике, због кордона специјалаца у црном. Модерни дух овог града, упркос свему, увек струји његовим ведутама.
о Верујете ли да је Београд подједнако у "кругу двојке", на који су га каткад сводили поједини "градски" писци, колико и на Карабурми или вашој родној, левој обали Дунава?
- "Ехо Београда" превасходно бележи ликове, ситуације и атмосфере из строгог центра Београда. Али повремено се одлази и до Врачара, Карабурме, Новог Београда или се враћа, врло ретко у неко раније време, пре тридесет-четрдесет година. Но дух Београда преплављује цео овај град, а писцима се најбоље одужујемо ако их читамо, ако поредимо своје реалне доживљаје са онима о којима су они писали, без обзира када.
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи
БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.
14. 12. 2024. у 20:04
Коментари (0)