Култура

ПОЧЕО 87. ВУКОВ САБОР У ЛОЗНИЦИ: Будућност тражи много знања

В. МИТРИЋ

14. 09. 2020. у 23:04

ОВОГОДИШЊИ 87. Вуков сабор, који је одржава непрестано од 1933. године, почео је вечерас, у Вуковом дому културе, по традицији „Химном Вуку“ Стевана Мокрањца, у извођењу Групе певача лозничког КУД „Караџић“.

ПОЧЕО 87. ВУКОВ САБОР У ЛОЗНИЦИ: Будућност тражи много знања

Славећи Вука и његово дело, како је рекао Видоје Петровић, градоначелник Лознице домаћин саборовања, „славимо све који су наш род и нашу отаџбину прославили широм планете“. Вук је, нагласио је челник Лознице, „био и остао светионик наше науке, културе и писменост, човек који нас је осветлио и просветио, следећи пут Светога Саве“.

- Био је свестан значаја језике и чињенице да ко остане без језика остаје без игде ичега - каже Петровић. -Лепо је славна наша чувена списатељица, Исидора Секулић, приметила да је Вук схватио и тиме се руководио да је језик „крв народа“. Зато смо дужни да поштујемо, али и да чувамо, као мало воде на длану, његово велико дело којим је засенио цео свет.

Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја свечано је отворио овогодишње свечаности које трају до недеље, када је завршна приредба у Вуковом Тршићу, на летњој позорници крај Жеравије. Он је рекао да је почастован што је, управо данас, говорио на 212 годишњици од како је Доситеј Обрадовић основао Високу школу у Београду и на Вуковом сабору.

- Док је била прича да се Србија осваја и шири се, тобоже, оружјем стварајућу некакву Велику Србију, што никада није било тачно, већ смо бринули о свом народу на свим свим територијама, Срби су отварали универзитете свима - рекао је министар Шарчевић. - Тако је прошле године било 100 година Љубљанском универзитету, ове године је било 100 година Скопском универзитету и Сарајевском универзитету, подгоричком је мање, око 70 година, приштинском 50 година. Универзитети Нови Сад, Ниш, Крагујевац, све је то основао Београдски универзитет. Имали смо ми добре школе. Доситеј и Вук квалитетно и јако су подизали степен образовања код нашег рода. Увек нам је био циљ да, кроз ова два века, стигнемо Европу и то нам је, накако, био стални задатак.

По Шарчевићем речима, „Влада Србије, којој још припада, је велики део посла одрадила, да покаже да су сви нивои образовања у Србији способни да стигну најквалитеније моделе образовања у свету и то показујемо“.

- Лако смо усвојили дуално образовање, лако смо и лепо кренули кроз дигитализацију образовног система, можда смо сада постали једна од дигитлно писменијих нација - нагласио је министар просвете.

Наш задатак је, како је нагласио Шарчевић, је да наша дужност да улажемо све више нам факултети буду што квалитетнији, наука све значајнија, а све установе од села до града буду уједначено

Сценски програми почели с музичко поетским вечем у ком су учествовали Владан Савић, првак Позоришта на Теразијама, Кристина Савић, солиста Позоришта на Теразијама и пијанисткиња Ксенија Ристић, пијаниста.