ЗАСПАО НА МОРСКОМЕ ПЛАВОМ ЖАЛУ: Три и по деценије од смрти неправедно заборављеног барда Слободана Алигрудића (1934-1985)
ЗА мање од месец дана врелог лета 1985. године, отишла су два великана нашег глумишта: Зоран Радмиловић, а убрзо за њим и Алија, како су од милоште звали Слободана Алигрудића.
Управо су њих двојицу често поредили не само по глумачком дару већ и по карактеру, проналазећи да су обојица били шармантни, дружељубиви, духовити, цинични, осећајни, преки, сетни, неповерлљиви, јогунасти, искључиви и арогантни. Њихов колега Драган Николић неком приликом је приметио да Зорану и Алији, баш као и Павлу Вуисићу и Слободану Перовићу, глума није била под "А". Под "А" им је био живот.
Нажалост, мало га је било у оба случаја - Алија није дочекао да напуни ни педесет једну годину. Још је много сличности међу овом двојицом уметника и једна, чини се непремостива разлика: док је Зоран отишао у незаборав и до данашњих дана му стижу тантијеме (ускоро нова књига, филм и представа), Алија је, чини се, увелико и неправедно заборављен. Нема ни фестивала, ни позоришта, ни награде, ни монографије с његовим именом.
Додуше, постоји једна улица негде на Чукарици. Као и за многе друге великане остаће недоумица која то "суђаја" одлучује колико ћемо кога вредновати и памтити, а још мање како ћемо му узвратити...
Слободан Алигрудић би за који дан (15. октобар) напунио 86 година. Какве је све антологијске улоге за ове три и по деценије могао да оствари, само у филмовима Емира Кустурице! Да не говоримо о свим сјајним остварењима Жилника, Макавејева, Павловића, Марковића и Караклајића, које је пре тога већ оставио за собом. Јер, њега је било довољно видети само једном, па да вам трајно остане у сећању и лик и улога.
ПАРТИЗАНОВАЦ
НЕ само што је међу колегама важио за једног од страсних навијача Партизана, него је мало познато да је својевремно и играо фудбал у млађим категоријама овог клуба. Између осталог, и због тога нашао се у редовној рубрици "Партизановог весника" ("Клуб познатих партизановаца") - Алија је 1971. године у рубрици добио посебан, почасни простор.
Рођен је 15. октобра 1934. године у Битољу, у Македонији. У Београд је дошао млад и чврст у намери да је глума његов прави избор. И заиста, убрзо је примљен на Академију, у класи Јосипа Кујунџића. Још као студент заиграо је у филму "Шолаја" (1955) и као да је већ тиме усмерио свој пут више ка великом платну него позоришној сцени.
Убрзо је уследио и ондашњи биоскопски хит "Суботом увече", а Алија је бар накратко покушао да се "отме" и оде у театар. Пуриша Ђорђевић ће га убрзо филмом "Сан" поново поставити пред камеру. И тако ће се, уосталом, дешавати већим делом његовог живота - разапет између два медија, на крају ће ипак предност дати целулоидној траци. Мада у театру није оставио изразити број улога, његово име је незаобилазно у плејади величанствених, оних који су дунули у боцу Атељеа 212 и у њој сачували "дух" куће из најбољих дана - Алија и Зоки, па Бата Стојковић, Милутин Бутковић, Петар Краљ, Бора Тодоровић, Слободан Перовић, Ташко Начић...
ФИЛМОВИ И СЕРИЈЕ
КАДА би се, којим случајем, изоставли из наше кинематографије филмови у којима је Алија имао главне или сјајне епизодне улоге, мало тога би остало за памћење из друге половине 20. века: од најизразитијих остварења црног таласа на почетку каријере до оних последњих наслова. "Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ", "Заседа", "Пуковниковица", "Кад будем мртав и бео", "Велики транспорт", "Дечко који обећава", "Вариола вера", "Национална класа", "Мирис пољског цвећа", "Специјално васпитање", "Жута", "Сјећаш ли се Доли Бел", "Отац на службеном путу"... Па серије "Сиви дом", "Камионџије, "Вело мисто", "Више од игре", "Цео живот за годину дана" и многе друге.
- Успевао је да на необичан начин делује обично. Поистовећивао се лежерно, природно, увек изнутра, претварајући глуму у истину. Фасцинирао је партнере и публику понајвише тиме што су му си веровали. На сцени није, могло би се рећи, ништа радио, а урадио би све, урадио би што велика већина не може.
- Деловао је, није делао - записао је о Алигрудићу у својој књизи "Урбана глумачка модерна Атељеа 212" Дејан Чавић и додао: - Алигрудић је глумац Оливијеовог соја. Без спољњег сјаја, јаког унутарњег значења.
Важио је за уметника који је с небичном лакоћом спајао "лирско и драмско, хуморно и гротескно, свирепо и дирљиво, реторично и загрцнуто, фолклорно и велеградско" - био је глумац интуиције и глумац дистанце, а опет као мало ко, упевао да најтананијим путевима дође до гледаоца.
И не само то: са истом представом дан касније отишао је на Стеријино позорје. Били су то заиста његови "последњи дани": умро је у предвечерје 13. августа, у Грацу, на морскоме плавом жалу - баш као у оној познатој мелодији из филма "Сјећаш ли се Доли Бел". Усамљен у смрти као и у животу, достојанствено и довољно далеко од нашег недостојног сећања.
ИЛОН МАСК ПОДЕЛИО СНИМАК ИСТИНЕ: "НАТО је бомбардовао Београд како би распарчао Србију" (ВИДЕО)
МИЛИЈАРДЕР Илон Маск, власник Тесле, "Спејс Икса", друштвене платформе Икс, поделио је на свом профилу говор у којем Џефри Сакс прича о нелегалном бомбардовању Србије од стране НАТО-а.
12. 11. 2024. у 15:47
"ГЛАВНА ТЕМА ЈЕ ДА ЛИ ЋЕ МОСКВА БИТИ ГАЂАНА" Велико упозорење Вучића: Свет се креће по ивици амбиса!
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић обратио се јавности после говора на Самиту КОП29 у Азербејџану.
12. 11. 2024. у 12:33
НАЈВЕЋИ ЈАТАК "ЗЕМУНАЦА" Она је била последња линије одбране клана - у кући крила килограме кокаина, а онда им пресудила
ПОСЛЕ убиства Ђинђића, она се представљала као Зорица Весић и купила је салаш у месту Путинци, где се једно време скривао врх земунског клана.
13. 11. 2024. у 10:23
Коментари (0)