СТИХОВИМА ПРОТИВ УЖАСА СВАКОДНЕВИЦЕ: Америчка песникиња Луиз Глик о Нобеловој награди за књижевност за 2020.
ПРЕВИШЕ је рано! Дајте ми два минута да попијем кафу - био је први коментар америчке песникиње Луиз Глик (77) када су је јуче позвали из Шведске академије и обавестили да је управо она лауреат Нобелове награде за књижевност за 2020. годину.
"Моја прва мисао је да више нећу имати пријатеље, јер су већина њих писци", нашалила се тазе нобеловка и додала: "Сада могу да купим кућу у Вермонту."
Потом је, у озбиљнијем тону, рекла: "Велика ми је част, иако се међу претходним лауреатима налазе неки које не волим, има и много оних којима се дивим, неки од њих су недавно добили 'Нобела'. Највише ме брине како ће се ова почаст одразити на моју свакодневицу, на сусрете са људима које волим."
Како је јуче саопштила Шведска академија, Гликова је награђена за "њен несумњиви песнички глас који скрушеном лепотом појединачно искуство претвара у универзално".
- Писање је за мене нека врста освете против лоше среће, губитка и боли. Осећам се живом док пишем. То је моја потрага за смислом - казала је својевремено Луиз Глик.
Рођена је 1943. у Њујорку. Студирала је на универзитету Колумбија, предавала поезију на неколико америчких високих школа, укључујући и Јејл и Станфорд, где предаје и данас. Добитница је многих признања и стипендија (међу којима и Гугенхајмове), овенчана је "Пеновом" наградом за збирку есеја "Докази и теорије" и "Пулицером" за књигу "Дивља перуника". Међу њеним поетским збиркама издвајају се и "Ахилова победа", "Арарат", "Верна и крепосна ноћ"... Током 2003. и 2004. била је песник лауреат Сједињених Држава.
- "Транстремерова награда" која јој је у фебруару ове године додељена у шведском граду Вестеросу могла је бити важан сигнал да ће Нобелов комитет дати предност овој врсној песникињи која пише од 1968. године - каже, за "Новости", Владислава Гордић Петковић, професор англистике на Филозофском факултету у Новом Саду и књижевни критичар.
По њеним речима, Луиз Глик није песникиња полемике ни револта, али њена поезија говори о свему осталом што је важно: о интимном наслеђу, о колективном сећању, митској обнови нашег сећања о свету, о борби са малим ужасима свакодневице, о сталној амбивалентности према људском искуству и његовом значењу.
- Поезију сам почела да читам још као дете. Сећам се своје очараности песмом "Мали црни дечак" Вилијама Блејка, те туге коју сам као петогодишња девојчица разумела на свој начин. У својој глави сам чак организовала избор за најбољу песму, и то на основу мог оскудног познавања поезије. Мислим да сам још у раним тинејџерским годинама знала да желим да будем писац - казала је у једном интервјуу овогодишња нобеловка, објашњавајући и да је њена "рана жеља да буде глумица, у ствари само била чежња за признањем".
У "КОЧИЋУ" ОТКРИЛИ НОБЕЛОВКУ
ЗАДУЖБИНА "Петар Кочић" већ одавно је књижевни баук који кружи Европом, а сад је то још једном потврђено - каже, за "Новости", Никола Вуколић, директор ове задужбине. - Први смо објавили поезију Петера Хандкеа на српском језику, а у истој двојезичној библиотеци "Преводи" објављени су и стихови нове нобеловке Луиз Глик. Њене песме објављене су у књизи "Осам америчких песника" у преводу проф. др Петра Пенде.
"Нобел" за Луиз Глик је, по мишљењу Владимира Копицла, песника који је и преводио стихове нобеловке, "леп знак да је поезија још жива и да чак, делом и код нас, представља ако не најфункционалнији а оно бар највиталнији орган књижевности".
- Овако величајном признању за Луиз Глик се, наравно, не треба нипошто чудити, будући да она и њено песништво долазе из срца оног снажног поетског таласа који је Америку литерарно уздрмао крајем шездесетих и током седамдесетих година прошлог века, и јер је њен већ тада јасан глас од тада добио не само на препознатљивости него и на снази.
Песникиња, коју су Владислав Бајац и Копицл још 1983. уврстили у њихову антологију америчке поезије "Трип", по речима Копицла, "била је и остала пре свега изузетно сензитивни тумач егзистенције, неко ко затамњеним лирским тоном проговара из сопственог искуства укрштеног са секундарним знањима и познавањем бајки, мита, укрштених језика са границе оностраног и стварног".
Владислава Гордић подсећа и на оно што је о Луиз Глик у књизи "Савремена америчка поезија: идеологија, мит, исповијест" писао књижевни теоретичар и англиста Петар Пенда.
- Самоиспитивање Луиз Глик усмерено је ка проналажењу одговора на питање значења човечности. Старогрчки ликови, теме и слике којима неке од њених песама обилују, уз наглашавање потраге за значењем и вредностима, истраживање људске егзистенције централне су теме њене поезије. Поезија Луиз Глик са знатном снагом представља неуобичајеност и мистерије сасвим обичних искустава, агоније и болног губитка. Мада је свесна пролазности и незбежности смрти, она изражава чежњу за вечним и на тај начин поново успоставља неку врсту баланса - записао је Пенда.
Говорећи о свом детињству, овогодишња нобеловка је признала да "није била популарна у школи".
- Другима сам била чудна, били су безобразни према мени, због чега сам се још више повлачила у себе. Онда сам оболела од анорексије, па су ме исписали из средње школе. Била сам на ивици смрти, али данас знам, да нисам била самодеструктивна, већ сам тражила себе, и то, очигледно, погрешним методама. Психоанализа ми је помогла да разумем себе и своје место у свету, и тада сам почела да похађам поетске радионице, да "спасавам своју душу".
Конфесионалну поезију, којој је блиска поетика Луиз Глик, одликују одрешитост и непосредност у приступу биографским и интимистичким темама, оцењује Владислава Гордић Петковић:
- Исповедање за Луиз Глик, као и за њене претходнице Ен Секстон и Силвију Плат, није реконструкција ни форензика, него дубоко спекулативан чин, проширивање граница сазнавања, марљив рад на сећању: сећање је део уметности јер се оно бира и гради, неретко на дубоко затомљеном платоу свести, спонтано и аутодеструктивно, интервенционистички и егзибиционистички .
Препоручујемо
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)