ЕКСКЛУЗИВНО - ИСАБЕЛ АЉЕНДЕ: Сви на исти начин осећамо бол и љубав
Моја мајка је умела да каже да сам причала приче чим сам проговорила. Волим да их слушам, стално молим људе да ми причају о свом животу, ја сам ловац на приче. Чини ми се да сам рођена са склоношћу ка прикупљању и причању прича.
Ово, у ексклузивном разговору за "Новости", каже Исабел Аљенде (1942), знаменита чилеанско-америчка књижевница, једна од најзначајнијих ауторки Латинске Америке.
Светску славу стекла је већ првим романом "Кућа духова", по коме је снимљен и филм са Џеремијем Ајронсом и Мерил Стрип у главним улогама. Њене књиге преведене су на више од 40 језика, и продате у тиражу од више од 74 милиона примерака широм света. Њене романе "После зиме", "Мајина бележница", "Танушна морска латица", "Јапански љубавник", објавила је код нас кућа "Космос издаваштво", која је нашем листу и омогућила овај интервју.
Политичка превирања у њеној домовини одредила су и сам животни пут ове ауторке. После свргавања председника Салвадора Аљендеа, са којим је била у рођачким везама, била је принуђена да напусти Чиле. После тринаест година живота у егзилу у Венецуели, настањује се у Сједињеним Државама, у Калифорнији, где и данас живи.
* Зашто су нам приче важне?
- Оне повезују људе. Осећамо се ближе онима чију животну причу чујемо, на дубљем нивоу схватамо да смо сви слични, да сви на исти начин осећамо страх, бол, љубав, храброст... Много је више наших сличности него разлика. Приче нас, такође, уче о прошлости и помажу нам да схватимо смисао садашњице.
Трамп је претња за свет
* Шта мислите о Трампу и његовим потезима?
- Мислим да је катастрофа за Сједињене Државе и претња за свет. Он убрзано уништава основне институције које одржавају демократију у САД, уз саучесништво Републиканске странке. Трамп није створио талас "надмоћи белаца" и фашизма, који је у земљи одувек био ту. Он му је само дао озвучење.
* Имају ли људи жељу да читају књиге и у овом дигиталном добу?
- Имају. Током ове пандемије видели смо да људи купују књиге чак и када имају економских проблема. Књиге нису изгубиле своју моћ, због тога издавачи напредују свуда у свету, и више је него икада раније оних који пишу или желе да постану писци.
* Рекли сте да је бунтовништво за вас било једини начин да преживите. Какав је свет био током вашег детињства, а у каквом свету данас живимо?
- Имам 78 година. Рођена сам у конзервативном, католичком и патријархалном друштву, у земљи трећег света. Током живота видела сам много напретка у неким аспектима, као што су женска права, расна и социјална правда... Технологија, информације, комуникација и наука су унапредили наше животе на начине које пре неколико деценија нисмо могли ни да замислимо. Међутим, и даље преовлађују насиље, криминал, неједнакост и сиромаштво.
* Да ли су жене данас у бољем положају?
- Била сам сведок великих корака које је феминизам направио током последњих педесет година. Повремено је тај покрет трпео повратне ударе и деловало је да је заустављен. То се дешава у свакој револуцији. Феминизам је моћна револуција која укључује половину човечанства и не може бити заустављена. Данас, са таласом нових, младих феминисткиња ( Metoo#, на пример), женски ослободилачки покрет је оживљен.
* Рекли сте да је ваш живот сачињем од бола, губитка, љубави и сећања... Како се то огледа у вашем писању?
- Те теме се појављују у скоро свакој од мојих књига. Не пишем о себи, али се нека моја животна искуства огледају у причама које одлучим да пишем. Занимају ме драматични животи, епске приче у којима се људи суочавају са великим препрекама и преживљавају захваљујући отвореном срцу и способности да воле и дају.
* Живели сте у егзилу. Које су трауме изгнанства и како могу да се преболе?
- Бити избеглица разликује се од мигранта. Мигранти су скоро увек млади, одлучују да оду у потрази за бољим приликама и обично могу да одаберу место у које ће отићи. Не планирају да се врате, гледају у будућност. Избеглице спасавају свој живот, принуђене су да иза себе оставе све што им је драго, и да се упуте на опасно путовање ка непознатом одредишту. Избеглице ће увек бити окренуте прошлости, чезнући за повратком својим домовима. Просечно време које избеглица проведе у туђини је између 17 и 25 година. Многи се никада не врате. Време и нови пријатељи могу да помогну да се превазиђу трауме изгнанства. Може то и посао, шанса да се прилагодиш на нову средину и одужиш се новој земљи.
"Паула" у славу живота
* Ваша потресна књига "Паула", трагична прича о смрти ваше ћерке Пауле, такође је и прослава живота?
- Тако је. Она је прослава Паулиног живота, говори о њеној породици и њеној земљи. Мислим да то није посебно тужна књига.
* Видите ли решење проблема које имају досељеници широм света?
- То је глобална криза која ће се само погоршавати са променом климе и због насиља и злочина широм света. Потребно је глобално решење. Ниједна земља не може да реши проблем самостално. Не могу ни зидови нити меци да зауставе очајне људе у потрази за сигурношћу. Као прво, глобална заједница мора да се фокусира на узроке избегличке и имиграционе кризе, односно да реши проблеме у земљама из којих ти људи потичу тако да не буду приморани да напуштају своје домове. На другом месту, потребно је бити вољан за прихватање азиланата, за њихово укључивање у друштво, уместо одбацивања и изоловања. Ако им се пружи шанса, они обично доста доприносе земљи домаћину.
* Како проводите дане? Како доба короне утиче на литературу?
- Проводим дане пишући. Мислим да сам ретко кад била продуктивнија него током ове пандемије. Живим у веома малој кући са својим новим мужем и два пса. Нема много посла у последње време.
* Како видите нашу будућност после пандемије?
- Мој брат, који је песимиста, мисли да ће се свет суочити са страховитом економском кризом, удруженом са климатским променама, криминалом и насиљем. Постаћемо налик племенским заједницама и човечанство ће се вратити у најгора времена из прошлости. Мој син, који је реалиста, сматра да ћемо се опоравити и да се ништа битније неће променити, да ће нова нормалност бити мање-више иста као нормалност пре пандемије. Ја сам оптимиста. Мислим да је ово прилика за промену и напредак. Неће се догодити одмах, нити брзо, али ћемо нешто научити из овог глобалног искуства. Ово је први пут да се човечанство осећа као једна породица и да се нешто што се деси некој особи у неком кинеском селу може догодити свима нама. Нико није сигуран уколико нисмо сви сигурни. Сви смо деца исте планете. Оно чиме угрожавамо нашу планету угрожава и нас саме.
* Планирате ли долазак у Србију?
- Крајем јануара одлучила сам да путујем што је мање могуће, а сада током пандемије не планирам да идем било где у догледно време.
Препоручујемо
ИНТЕРВЈУ МАЈА ЛУНДЕ: Одрасла сам са постером против нуклеарног оружја изнад трпезаријског стола
12. 07. 2020. у 20:46 >> 20:46
РУСИ ОСВОЈИЛИ КУРАХОВ? Рогов: Наше трупе подигле заставу над зградом градске управе
РУСКЕ трупе заузеле су зграду градског већа у западном делу града Куракова у ДНР и подигле на њу тробојку.
14. 12. 2024. у 13:48
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи
БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.
14. 12. 2024. у 20:04
Коментари (0)