ИНТЕРВЈУ Милован Данојлић: Трују нас корона извештаји са ТВ!

НЕ могу рећи да ме корона надахњује у романтичарском значењу те речи, али је свакако допринела усредсређивању на неке започете рукописе.

Милован Данојлић са Петером Хандкеом / Фото Ж. Кнежевић

Свако је, ове године, остао сам са собом, а за писца је то подстицај да неке ствари истера на чистину. У душе нам се увукао страх, а са страхом и бес због понижености којој смо изложени. То се, ваљда, осећа у неким сатиричним стиховима, насталим под страховладом короне. Списатељски живот се, и иначе, одвија у добровољној изолацији, у кућном притвору. Сад се у то умешала и држава, а њен слух за друштвени живот човека појединца по природи ствари није нарочито префињен. У мом је животу било и тежих периода.

То, у ексклузивном разговору, за "Новости", из свог угла, у Француској, где живи, говори српски академик и писац Милован Данојлић.

* Јесмо ли короном сви опоменути да морамо да се изолујемо, далеко од људске вреве, и посветимо се својим мислима и интересовањима?

- То је привилегија свих уметника, усамљеника, и умировљеника. Грађевински радник нема користи од својих мисли и интересовања. Делови привреде су доживели тежак ударац, незапосленост се повећала, сиромашни су постали још сиромашнији. Човек лишен могућности корисног рада може да се посвети једино очајавању. Не знам о чему размишљају "жути прслуци" овде, у Француској... Захтевали су, месецима, повећање куповне моћи. Сад би били срећни да им се врати она коју су имали. Заборављамо да увек може бити горе него што тренутно јесте.

* Када смо пролетос разговарали, истакли сте да је човек проницљив и да ће пронаћи вакцину која ће нас из овога извући. Догодило се то, изгледа, и пре свих очекивања.

- Има разних врста проницљивости, и разних начина њене употребе. И пандемију је, по некима, произвео неки зломислећи дух. Ја у то не верујем, тачније, не желим да верујем, мада... Од оних који су хладнокрвно усмртили пола милиона ирачке деце може се свашта очекивати. Не, не бих радо пристао на то вакцинисање. Више волим да умрем природном смрћу. У овај мах, све се чини нерешиво. Надајмо се да ће се вирус уморити, да ће га заменити нека друга мука.

* Какво искуство можемо да извучемо из свега што нам се догађало последњих месеци?

- Захваљујући видовитости моје жене, купили смо пре десетак година кућу на рубу града, на отплату. Свакодневно сам излазио у шетњу, по сат-два, по околним пољима и шумарцима, а враћао сам се са малим букетом цвећа. Носио сам и маску, кад се тражило, врло је пријатна кад дуне хладан ветар, држи топлоту око уста и носа. Једном недељно идем на пијацу, онда навучем и најлонске рукавице. Ускраћен сам једино у томе што од фебруара нисам ушао у градски аутобус, не идем у библиотеку, на базен, нити у цркву. У животу сам поштовао разна ограничења, али ово је и за мене мало много. Почео сам да избегавам корона-извештаје на телевизији. То трује. Знам, има их којима је теже него мени.

* Рекли сте да ће после короне све бити исто, мислећи на односе богатих и сиромашних. Докле ће трајати тај статус кво?

- Док је века и света. Да има лека против класне подељености, он би одавно био пронађен. Човек је проклето створење. Повремено удари главом у зид, и за тренутак се освести, а потом све по старом. Покушај изградње правичнијег, бескласног друштва се, у 20. веку, завршио неславно. Што не значи да треба одустајати од таквих тежњи. Добро не може однети коначну победу, али би, без његових опомена и интервенција, живот био сасвим неподношљив.

Милован Данојлић / Фото Ж. Кнежевић

* Кад смо код тог "после короне", када ћемо се, по вама, вратити "нормалном" животу?

- Ако мислите на живот посвећен скромном и честитом раду, обрађивању земље, гајењу стоке, у дослуху са годишњим добима, онда - никада! Управо читам једну изузетно добру и занимљиву књигу документарне прозе о таквом животу. Илија Мисаиловић је забележио животне исповести двадесетак земљака из ужичког краја под насловом "Казивања из прве руке", у издању Народне библиотеке, Ужице. Савремени човек је побегао од поштеног и напорног рада, појурио према лакоћи, уживању, нераду, доколици, и корона је дошла да га опомене. Имам три брата, најмање сам, протеклих месеци, бринуо о ономе који живи на селу. На пијаци, у Француској, најлакше се споразумевам са сељацима, а највећи губитници, сад, уочи Божића, јесу луксузне радње. Исувише смо застранили, одвојили се од истине, навикли смо се на живот у тунелу...

* У претходном питању реч "нормално" је намерно стављена под наводнике. Шта је то, осим короне, данас у нашим животима нормално, а није?

- У свету, свакодневно, много је више људи који умиру од глади, од хроничне неисхрањености, него што умиру од ковида. Да им је посвећена оволика пажња, оваква, паничарска мобилизација, где би нам био крај! Био би то тријумф просвећеног човекољубља. Овако, учествујемо у комаду у коме се мешају бурлеска и трагедија. Неки људи уистину умиру, треба поштовати санитарне мере, али суштина је у нечему другом. То друго никад није на дневном реду, управо зато што је вечито актуелно. Нормално је да је ЕУ забринута за стање у Минску, док истовремено пендрецима млати мигранте из Сирије, откуда су побегли због рата који она, тамо, води и подржава. Много је таквих "нормалности", којима мирно присуствујемо.

* Какав ће свет психички изаћи из свега овога?

- Довољно смо избезумљени, остаје нам да се почнемо опамећивати. Ово би могло послужити као опомена да у идеји бесконачног напредовања има нечег безбожнички дрског. Морали бисмо се вратити поштовању мере. Меру нам одређује природа, а о њу се непрестано огрешујемо, загађујући је и упропашћујући. Мало је вероватно да ћемо извући овакву поруку.

* Хоћете ли ускоро у Србију и јесте ли се ужелели наших крајева?

- Ех, Србија, немојте ми то спомињати. Још у фебруару сам спаковао кофер, и ено га, под креветом, пун хартија и књига. Везан сам за родни крај, истовремено гледам француску и српску прогнозу времена, обе су ми подједнако важне. У Србију нисам ишао једино онога лета када су је бомбардовали, као и ове године. Кажу да је и ово нека врста рата.

Препоручујемо

Култура

0 4

ЗИМА НАШЕГ НЕЗАДОВОЉСТВА

30. 11. 2020. у 11:45

Култура

0 2

ПОТРАГА ЗА ТАЈНОМ ПУРПУРНИХ ЗОРА: Прозни и драмски писац Владимир Коларић о новој збирци прича

09. 11. 2020. у 12:22

Култура

0 6

ПОХЛЕПАН ЧОВЕК КВАРИ ПЛАНЕТУ: Песник Вито Марковић тврди да данашњи човек, нечовек, лаже и када каже да другог воли исто као и себе

08. 11. 2020. у 14:00

Култура

0 5

ПРОСЛАВИО НАШ ЈЕЗИК: Љубомиру Симовићу "Прстен деспота Стефана Лазаревића"

03. 10. 2020. у 08:31

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације