ЏОН ле Каре, чувени писац трилера, преминуо је у 89. години. Његова породица потврдила је данас да је писац преминуо од упале плућа у суботу увече.
Повезане вести
ОБАВЕШТАЈЦИ ИЗ СЕУЛА ТВРДЕ: Северна Кореја гради нове подморнице
СЕВЕРНА Кореја гради две нове подморнице способне да лансирају балистичке ракете, тврди Сеул.
03. 11. 2020. у 10:51
ФРАНЦУСКИ ОФИЦИР РУСКА КРТИЦА: Војни старешина који је радио у штабу НАТО у Италији одавао тајне
ОФИЦИР француске војске је ухапшен и против њега је покренута истрага због издаје у корист Русије. Ова вест је као бомба одјекнула француским информативним простором.
30. 08. 2020. у 22:19
Док нобеловац Хандке једва чека да посети Београд, Дежуловић престоницу Србије посматра из угла инфериорног провинцијалног мрака
ПРИЧУ о лажној елити, о умишљеним величинама које себи дају за право да вређају цео један град, да ниподаштавају вредности свих оних који нису сагласни са њиховим мишљењем, најбоље осликава интервју извесног хратског новинара, писца и колумнисте Бориса Дежуловића.
13. 12. 2020. у 18:03
ПИШЧЕВ КОВЧЕГ НА РАМЕНИМА "МУСКЕТАРА": На јучерашњи дан навршило се 150 година од смрти Александра Диме, славног француског књижевника
МОЈ отац је био мулат, моја баба црнкиња, а моји прадеда и прабаба били су мајмуни. Укратко, моја лоза почиње тамо где се ваша, господине, завршава - одбрусио је једном приликом радозналом и непристојном саговорнику Александар Дима (отац) када га је овај питао за порекло.
06. 12. 2020. у 11:16
ДУХОВНА СИТУАЦИЈА МОДЕРНИХ ВРЕМЕНА: О уметничкој прози о доживљајима света великог српског писца Бранимира Шћепановића
СТИД се појављује и у модерном осећању живота: када је Јозеф К. - у последњој реченици Кафкиног "Процеса" - помислио да га убијају "као пса", њему се учинило да га надживљава - стид.
05. 12. 2020. у 13:00
КРАЈ ХЕРОЈСКОГ ДОБА КЊИЖЕВНОСТИ: Дирљиви опроштаји од Бранимира Бране Шћепановића
КАДА су се јуче у бежанијском Дому за старе, склопиле очи Бране Шћепановића, као да је и дефинитивно завршено једно "херојско доба" српске књижевности. Метеорски засијавши као савременик Андрића и Црњанског, у време Камијеве славе, Брана Шћепановић је тада тај светско еротични апсурд, уметнички аутентичном прозом учинио природно ћириличним, и нашим.
02. 12. 2020. у 09:20
НА КРАЈУ САМ БИО УМОРАН: Последњи интервју Бранимира Шћепановића за "Новости"
КУЛТУРА, књижевност и озбиљна уметност маргинализоване су, јер тријумфују вулгарност, естрада и површност. Нисамвише у годинама када се могу радовати било каквим промоцијама и обележавањима. У мојима годинама, а то су озбиљне године, све постаје мање интересантно и мање значајно, мало шта може човека обрадовати.
30. 11. 2020. у 22:16
Најновије из рубрике
АНЂА, КАО АНЂЕО НА ФРЕСКАМА: Како је Мештовићева скулптура, портрет сестре Надежде и Растка Петровића, доспела у Народни музеј Србије
У ЈАНУАРУ 1957. године, на страницама "Вечерњих новости", доајен српског новинарства Богдан Дечермић, пише: "Из Индијане, САД, ових дана је код нас приспела једна пошиљка брижљиво упакована..."
09. 01. 2025. у 07:00
„ПУТОВАЊЕ СА СВЕТИМ САВОМ“ У ЗАЈЕЧАРУ: Нова представа на репертоару Позоришта „Зоран Радмиловић“
У Народном позоришту Тимочке Крајине – Центру за културу „Зоран Радмиловић“, почео је рад на новој представи „Путовање са Светим Савом“, по тексту Олге Несторовић и у режији Михајла Несторовића.
09. 01. 2025. у 06:30
ДАРИВАЊЕ ЈЕ УВЕК ПОСЕБНА ЧАРОЛИЈА: Интервју - Весна Кнежевић, сликарка и професорка Факултета ликовних уметности
СТАЛНО треба делити љубав. У њој је смисао. То нам је свима насушна потреба - загрљај, пољубац. У њима је радост. У њима се забораве све боли прошлих времена. То нас све чини много срећнијим, упркос свим недаћама, ратовима...
08. 01. 2025. у 17:34
ДОДЕЛА НАГРАДЕ "НЕБОЈША ПОПОВИЋ": Уз уручење признања и филмски маратон
У САЛИ Културног центра Београда, у суботу 11. jануара, биће уручена награда „Небојша Поповић“, а истог дана у ДКЦ ће бити одржан маратон филмова по избору прошлогодишњег лауреата – проф.др Невене Даковић.
08. 01. 2025. у 12:40
ПРИЧА ЈЕ УВЕК ОТПОР ЗАБОРАВУ: Интервју - Сунчица Денић, књижевница
ВОДИЛА ме је идеја да се у књизи види страдање српског народа на Косову и Метохији. То страдање није увек отворено, уз силу; није само пуцање из аутоматског оружја или ракетно уништавање човека. Свесна сам да тема може бити тумачена као анахрона; историјски, политички и емотивно склона асинхронизацији. Поједини јунаци у роману сведоче да без Косова и Метохије не постоје, као што поједини новац од нужне продаје имања користе као могућност релаксације и хедонизма.
06. 01. 2025. у 12:28
Коментари (0)