МУДРАЦ ЗАОДЕНУТ ТАЈАНСТВОМ И МАШТОМ: Прошло је пола века од смрти Леонида Шејке (1932-1970), сликара, теоретичара, писца, чаробњака...

Миљана Краљ

05. 01. 2021. у 17:31

УМРО је Шејка, душа Медиале, сликар Фаустовских искушења и чудесно богатих складишта, писац књиге "Трактат о сликарству" (за коју је добио годишњу награду "Нолита" за 1965) у којој је тежња за целовитошћу основна опсесија, у којој се страсно трага за синтезом класичног и модерног.

МУДРАЦ ЗАОДЕНУТ ТАЈАНСТВОМ И МАШТОМ: Прошло је пола века од смрти Леонида Шејке (1932-1970), сликара, теоретичара, писца, чаробњака...

Фото Б. Ђорђевић

Историја нашег модерног сликарства већ је дала свој суд о њему, али ће та историја сада, морати да се позабави Шејком још једном, и да га стави на право место: међу врхове нашег и европског сликарства, међу оне ретке који су у свом опусу били најближе модерном сензибилитету и најближе синтези.

Пре пола века, овако се у дневној штампи, средином децембра 1970. године, од сликарског чаробњака Леонида Шејке опростио алхемичар речи Данило Киш, који је још написао:

- Кроз студије архитектуре и старих фламанских мајстора, Шејка открива чудесне могућности перспективе и простора, да би ускоро почеo да те просторе раслојава, обасјавајући их неким оноземаљским сунцем и дахом тајанства, неком интелектуалном и истовремено лирском климом која зари из свих његових слика, која је присутна у свим његовим цртежима, и оним најмањим, цртаним на кутијама цигарета, као и у оним најновијим, где у једној новој техници, мултипликације и оп-арта и нове фигурације, постиже исти питурални и интелектуални ефекат неког Борхесовског au dela`. Јер, чега год се дотакао Шејка, све се под његовом руком заодевало духом тајанства и маште.

У овом некрологу Киш га назива учеником Берђајева и егзистенцијалиста, који је кроз живот ишао као мудрац:

- Као стари мудрац - помирен са смрћу и измирен са животом, имајући у свом кратком и богатом животу као једину пртљагу своје духовно богатство, своју уметничку савест и своју бескрајну доброту мудраца.

Педесетогодишњица смрти тог мудраца, минулог децембра, протекла је у потпуној тишини. Није се огласио нико. Ниједна институција, па ни Музеј савремене уметности који чува највише његових дела - 90 слика, 106 цртежа, пет колажа, четири графике и 367 скица (у легату који је оставила његова последња супруга Ане Чолак Антић). Тај превид (многи ће епидемију немара правдати пандемијом ковида 19), ипак, не умањује величину Шејкине оставштине у нашој култури, у којој је она била веома жива и присутна у последњих 50 година.

Рођен је, на дан светог Леонида, 24. априла 1932. у Београду. Био је син Трофимa Васиљевичa, украјинског официра и топографа српског генералштаба који је избегао у Србију након слома царске Русије и Kатарине Зисић, пореклом из угледне цинцарске породице из Ваљева (мајка му је усадила љубав према опери). Завршио је руску основну школу и средњу техничку, и рано је развио страст према сликарству и астрономији ("звездано небо је било такав простор по коме су мисли могле слободно да лутају, месец гледан телескопом запрепашћивао је својим трагичним лебдењем у празно"), а пре него што је уписао Архитектонски факултет и потом, самостално је проучавао биологију, филозофију, књижевност, музику (имао је апсолутни слух и могао да репродукује све што чује).

Први пут је излагао 1953. са Дадом Ђурићем, Урошем Тошковићем и Синишом Вуковићем, а до смрти је приредио 12 самосталних поставки у земљи и иностранству. Са групом "Медиала", чија је био централна фигура, представио се четири пута, а за прву изложбу 1958. године, уз Шејку, радове су приложили Оља Ивањицки, Мило Главуртић и Владан Радовановић.

Интересовање за његово дело, после Шејкиног одласка са овога света је расло. То су показале и ретроспектива у Музеју савремене уметности, крајем седамдесетих, изложба "Ђубриште" у Културном центру Београда почетком деведесетих (приредио је Бранко Кукић и имала је рекордну посећеност), као и поставка цртежа у галерији "Хаос", 2012. године. Својим ликовним опусом, али и писаним делима утицао је на генерације стваралаца, али и теоретичара. Уз "Трактат о сликарству", постхумно су популарност стекли списи "Град" и "Ђубриште, замак", штампани у једној књизи.

- Ђубриште је за мене имало значај прелазног искушавања модерне уметности; с тиме је модерна уметност за мене завршена - записао је Шејка, чије се схватање односа "град-ђубриште-замак", могло поредити са Дантеовим "пакао-чистилиште-рај". - Када бих се вратио животу сликао бих онако како сликање пружа највише радости, по узору на старе мајсторе, по цену тога да не будем оригиналан. Мислим на слике са значењем. Сада, одлазећи поручујем свима који ово следе да наставе, не бојећи се ризика. Сликање је облик молитве.

ТРИ ЉУБАВИ

КАО студент архитектуре заљубио се у Ољу Ивањицки, тада постдипломца вајарства. Касније ће бити уметнички партнери у "Медиали". Њихова интимна преписка објављена је у књизи "Огледало љубави".

Први пут се оженио песникињом Маријом Чудином, коју је упознао у Сплиту док је служио војску, а где је она радила као новинар "Слободне Далмације". Његова трећа животна сапутница била је историчарка уметности Ана Чолак Антић, која је била руководилац "Графичког колектива".

ЗБОГ "ПУТА" У ЗАТВОРУ

У ГРУПИ југословенских интелекуалаца који су средином шездесетих покренули независни часопис за културу "Пут" био је и Леонид Шејка. Редакцију су чинили још и Данијел Ивин, Марјан Батинић, Фрањо Зенко, Михаило Михаилов, Пеђа Ристић и Слободан Машић. Симултано су похапшени у Загребу, Задру и Београду, због "удруживања у непријатељску организацију". После три месеца, без образложења, процес је прекинут против свих, осим Михаилова, који је остао у затвору. Шејку је док је био затворен редовно посећивала тадашња супруга Марина Чудина, која му је између осталог доносила и прибор за цртање.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.

14. 12. 2024. у 20:04

Коментари (1)

МВП Моззарт спорт: Нека ово постане традиција!