ИНТЕРВЈУ Владимир Пиштало: Као да сам међу књигама и рођен

УГЛЕДНИ писац Владимир Пиштало, као што је наш лист најавио, на јучерашњој седници Владе Србије именован је за в. д. управника Народне библиотеке Србије.

Фото З.Јовановић

У саопштењу Министарства културе се наводи да Пиштало има иза себе богато радно искуство, као председник Културног форума Европског покрета у Србији, уредник Пројекта књижевних приказа, Српске студије, координатор групе за програм "Дијалог цивилизација: друштвени конфликт на Балкану" Универзитета Нортистерн. Био је руководилац пројекта "Одрживост и култура" на Институту за одрживост Универзитета у Њу Хемпширу, уредник часописа "Књижевна реч" и "Дело", писао је сценарија за ТВ Београд.

На чело националне библиотеке долази са места професора светске и америчке историје на Бекер колеџу у Вустеру (САД). У разговору, за "Новости", открива и лични разлог због кога је прихватио овај посао:

- Удисао сам ту библиотечку прашину још у мајчиној утроби - каже Пиштало. - Мајка је трудна радила као библиотекарка. Јадини разлог што нисам и рођен међу књигама је што је на време ухватила трамвај и отишла у болницу. Отац ми је био управник Народне и Универзитетске библиотеке у Сарајеву. Дакле, постоји породична традиција. Цео живот сам се бавио књигама. Бити на челу такве инстутуције је велика част и изазов. Хтео бих да ујединим своја искуства писца, универзитетског професора и човека који је живео на два континента и уградим их у своју визију ове културне установе.

* Да ли то значи да дефинитивно напуштате Америку и остајете у Србији?

- Одавно сам се размишљао да се вратим у Србију. У овом тренутку просто су се спојиле коцкице. Ја сам и у Америци увек мислио на српском све до тренутка док не проговорим. Сад сам у ситуацији да радим у институцији која се превасходно брине о језику на ком одувек водим своје унутрашње дијалоге.

* Како видите даљи развој Народне библиотеке Србије?

- Народна библиотека Србије је најважнија културна установа нашег језика, или једна од само неколико таквих установа. То није само читаоница. То је место дијалога, место сусрета писаца и других уметника. То је место где се ствара вредност. Желео бих да библиотека буде видљивија и активнија у културном животу. Млади људи не читају довољно и немају довољну кондицију читања. Једна медијска акција базирана на најинтимнијим искуствима најразличитијих стваралаца требало би да подсети младе на то шта књига може значити у њиховом животу. А то се можда своди на Андрићево подсећање - да ни у чему ниси ни сам ни први ни једини!

Фото З. Јовановић

* Који ће бити ваши први потези и да ли вам у том смислу могу користити нека искуства из света?

- Што чвршће повезивање са сличним институцијама широм света, активно присуство на међународним сајмовима, афирмисање превода наших књига, обнова некад веома популарних читања на Косанчићевом венцу. Косанчићев венац је место у Београду где је ваздух другачији и где време другачије протиче. Ту сам недавно примио награду "Меша Селимовић". То је фокално место наше традиције. Спаљена је само она библиотека где се не чита. Ако негде и даље читамо и разговарамо о књигама, тиме показујемо да је то за нас и даље библиотека.

* Предстоји расписивање конкурса за избор управника. Хоћете ли се јавити?

- Народна пословица каже: "Не прелази мостове док не дођеш до мостова". Претпостављам да хоћу.

* Награда НБС је последњих година доживљавала разне трансформације. Да ли треба вратити да о њој, као некада, одлучују читаоци библиотека?

- И сам сам добитник Награде НБС за најчитанију књигу, за свој роман "Тесла међу маскама". Што се више пажње посвећује књигама, већа је добит за писце и културу. Био сам поносан на то да вам ту награду дају обични читаоци својим потписима.Апсолутно бих вратио ту награду. Можда бисмо радили две награде истовремено - награду за најбољу и за најчитанију књигу.

* Колико се у времену невероватно брзих технолошких иновација улога библиотеке мења?

- Америчке библиотеке помажу корисницима у низу практичних ситуација у животу. Постоје електронске, аудио-књиге, филмови. Не заборавимо да су најважније приче, наиме размена мисли и емоција. Њихов облик је мање важан. Неко прича причу. Неко је слуша. Библиотекар је посредник између то двоје.

Препоручујемо

Култура

0 1

ПИШТАЛО НА ЧЕЛУ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ: Угледни писац предложен за в. д. управника културне институције

04. 02. 2021. у 09:09

Култура

0 1

ЕСЕЈИ ПРОТИВ ПРОПАГАНДЕ: Нови број часописа „Наш траг“ доноси неколико занимљивих текстова о Владимиру Пишталу

21. 01. 2021. у 13:57

Култура

0 1

ОСТРВА РЕДА У МОРУ НЕРЕДА: Која је улога институција културе

05. 01. 2021. у 11:18

Култура

0 6

ПРОМЕНЕ НА ЧЕЛУ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ: Именован нови Управни одбор, Кајтез нови председник

26. 12. 2020. у 07:13

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације