ИНТЕРВЈУ Жан-Пол Блед: Макрон зна да је Србија кључ Балкана

ИСКРЕНО се надам да сам допринео развоју француско-српског пријатељства. Свестан сам важности овог одличја.

Фото Приватна архива

Нисам имао на уму да могу да будем награђен. Радост је тим већа, јер је вест дошла изненада и неочекивано.

То, у разговору за наш лист, истиче француски историчар, инострани члан САНУ, Жан-Пол Блед, кога је председник Србије Александар Вучић на Сретење одликовао Златном медаљом за заслуге у развијању пријатељских односа између Србије и Француске.

Како оцењујете тренутне односе између наше две земље?

- Веома су добри. Посета француског председника Макрона Београду је оставила дубоке трагове. С обе стране постоји жеља да односи напредују. Стекао сам утисак да је Емануел Макрон убеђен у суштински значај Србије за геополитику на Балкану.

Макрон ће поново, на јесен, доћи у Београд. Ретко је да француски председник тако често посећује једну земљу?

- То само потврђује да је Емануел Макрон схватио да је Србија кључни партнер у балканским питањима и да у суштини ништа не може да се реши без ње, да са Србијом треба одржавати посебне и редовне односе.

Фото Приватна архива

До те мере посебне, да је за претходну посету узео личног професора да би научио да прочита говор на српском?

- Постоје деголовске црте код Емануела Макрона, без обзира на његове младе године. Када би одлазио у иностранство, Де Гол је настојао да један део својих говора каже на језику земље домаћина. Макрон има исти приступ.

Ипак, нисмо га чули да говори чешки или румунски...

- То само потврђује важност коју француски председник даје партнерству са Србијом.

И председник Србије Вучић је недавно поново био у Паризу. Шта говоре ове учестале обостране посете?

- То је веома позитиван знак. Потврђују добре односе између две земље и два највиша званичника. Напредују и економски односи, нарочито изградњом метроа у Београду. А економија је веома важна у политичким односима земаља. Има, наравно, и тешких тема, које могу да напредују само полако.

Мислите на Косово?

- На Косово, наравно, као и на прикључење Србије ЕУ. Постоји са француске стране жеља да помогне Србији да у датом тренутку приступи ЕУ. То је питање времена. Оствариваће се малим корацима, тешко је тражити стрпљење од партнера, али мали кораци су често и најефикаснији.

Видите ли на примерима из историје начин како може да се реши питање Косова? Је ли осуђено да још дуго остане отворено?

- Показало се до сада да је ово питање изузетно компликовано. Историја, по дефиницији, траје дуго! Временска одредница може да буде веома дуга, али пре или касније, ово питање ће пронаћи решење. Стрпљење је врлина у политици.

Како француска може томе да допринесе? Има ли Париз неке идеје у том смислу?

- Код Макрона и у француском министарству спољних послова постоји реално схватање значаја овог проблема и жеља да се допринесе решењу. Не знам какав би евентуално могао да буде садржај француског демарша, јер ако би се изнео пред јавност, готово је извесно да не би функцинисао. То је услов да се напредује.

Видите ли Косово заиста једног дана као независно, или верујете да постоји "мекше" решење, као, на пример, у некадашњим односима између две Немачке?

- Да би решење постојало, треба унети мало флексибилности. Пример две Немачке, које су кохабитирале једна уз другу, могао би да буде модел.

Амерички председник је у поруци на Сретење навео да очекује међусобно признавање Србије и Косова, док је Макрон то другачије формулисао и пружио подршку споразуму двеју страна?

- Можда је Џоу Бајдену потребно мало времена да се боље фамилијаризује са балканском реалношћу!

Могу ли актуелни односи Србије и Француске да се пореде с онима између два светска рата, када су били на врхунцу?

- Можда не, утолико што се не налазимо у војном окружењу. Богу хвала, не прети нам рат. Али, ако се то изузме, мислим да се, корак по корак, оријентишемо у том правцу. И то је веома добро. Реч је дугом процесу, као што то често бива у дипломатији.

Да ли је изостанак руских и кинеских вакцина против короне на Западу ехо Хладног рата који опстаје?

- На нивоу ЕУ су поводом вакцина успостављени контакти са Русијом. Немачка се залаже за то. Не верујем да у ЕУ постоји "вето" на руску вакцину. Напротив, мислим да ће у седмицама које долазе у том смислу бити усаглашена позитивна одлука са Русијом. Што се тиче кинеске вакцине, у ЕУ засада не постоје такви планови, али не знам шта ће бити у будућности.

Какво је ваше мишљење о корони која је у последњих годину дана потпуно променила свет?

- Не верујем у било какву конспирацију у том смислу. Не мислим да постоји међународна завера да би се нанео ударац економији или нешто томе слично. Наравно, овај вирус има страшне последице, али не треба због тога замишљати неку врсту диригента који би управљао читавом операцијом! Европа и свет су се и раније суочавали са великим епидемијама. Почетком 20. века, на крају Првог светског рата, постојао је шпански грип који је однео милионе живота.

Разлика је у томе што је данас све стало, па су размере приметније?

- Тачно је да у арсеналу који је стављен на располагање у борби против актуелне пандемије постоје разлике у односу на 1918. и 1919. годину. Али, да те мере нису предузете, биланс би био далеко тежи.

Видите ли ускоро крај свему овоме, са вашим искуством историчара?

- Кључ је у вакцинисању. Што више будемо напредовали у том смислу, пандемија ће више опадати. Полако, али сигурно идемо у том правцу. Бољитак се наслућује. Верујем да ћемо из ове кризе изаћи крајем лета.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације