ХРВАТСКИ МЕДИЈИ О "ДАРИ ИЗ ЈАСЕНОВЦА": Не може се прича градити на злочестим усташама и немоћним Србима

ХРВАТСКИ медији су у извесној мери известили о пројекцији филма који говори о злочинима које су учиниле усташе над српским и несрпским живљем у логору Јасеновац током Другог светског рата.

Фото: Принтскрин

"Вечерњи лист" оцењује да је потез да се филм емитује прво на телевзији, а не у биоскопу "био поприлично чудан", и додаје у рецензији да "Дара из Јасеновца претендује "да буде својеврсна српска 'Шиндлерова листа', филм који ће говорити о патњама једног народа и фашистичким злочинима"

- "Дара из Јасеновца" приказује живот у коцентрационим логорима у Јасеновцу и Старој Градишки гледан очима 10-годишње Даре Илић (Биљана Чекић), која је с Козаре доведена у Јасеновац с мајком, старијим и млађим братом. Њен отац већ је био тамо, радећи као гробар у Градини. Непосредно пре одласка у Стару Градишку, Дари су убили старијег брата и мајку и она сама мора да се брине за двогодишњег брата у паклу логора. Након тога почиње набацивање радње којој је очигледна намера да прикаже усташе што крволочнијима и нехуманијима - наводи се у тексту објављеном на том порталу.

- Наравно, нико не може да порекне да су се у Јасеновцу догађали страшни злочини, да су деца гушена плином, људи убијани маљем и клани великим ножевима, али то не значи да је требало од тих ликова да се праве карикатуре. Редитељ је тако направио сличну ствар као на пример Оја Кодар у филму "Вријеме за" или Јаков Седлар у "Четверореду" - додаје се у чланку који је написао Самир Милла.

Боја униформи

У тексту се даље да је Антонијевић направио неколико фактографских грешака, те се наводи да су усташе у филму носиле црне униформе, иако је, како се истиче у тексту, да је "службена униформа била светлозелене боје, а црне униформе су носили само припадници Црне легије".

- Ваљда је тако хтео да дочара додатно зло. У Стару Градишку је убацио и часне сестре, премда оне тамо нису никад биле. А те часне сестре изгледају као најгоре негативке из хорор филмова, плавих очију и продорног погледа. У једној сцени главна часна сестра индоктринира децу у учионици, док су на зиду фотографије Анте Павелића и Алојзија Степинца, које је посебно споменула као њихове вође - стоји у тексту.

- Познато је да је Степинац током рата и сам спасио пуно деце и осуђивао оно што се догађало у Јасеновцу, тако да је мало теже очекивати његову слику на зиду тог логора. Такође, по овом филму испада како су у Јасеновцу били само Срби, Јевреји и Роми, те да није било Хрвата. Једина Хрватица која осуђује усташе појављује се на почетку филма - додаје се.

Рецензија говори и о сцени славља у којој за столом седе Немци и усташе, а млади нациста после приказаног злочина повраћа.

- Док усташе и Немци једу, Срби морају да плешу коло око столица. Кад музика стане, онај ко не седне убијен је од стране Анте Врбана (Игор Ђорђевић), који истим ножем кида јабуку и коље људе. То све из аутомобила прате Динко и Нада Шакић којима се чин клања толико свиди да се упусте у коитус. Наравно, да су се ту амерички рецензенти збунили, јер су помислили како се ради о инцесту између брата и сестре Лубурић. Наиме, ликови Наде и Динка су потпуно маргинални, не проговоре нити једну реч, осим што се спомену, и јасно је како су то само ради те шокантне сцене - пише у тексту "Вечерњег".

- Антонијевићеви ликови тако су већином набацани за потребе појединих сцена, а просечни гледалац ће вероватно и да се збуни, поготово код женских улога, јер све затворенице имају мараме на глави, па се може догодити да се замислите ко је од њих мајка деце коју смо управо видели, а ко нова затвореница. Осим Хрватице на почетку ваља споменути и убацивање Дијане Будисављевић, која је приказана тачно онаква каква је и била. Посебан бонус иде глумцима који глуме усташе који причају хрватски с дорћолским или војвођанским нагласком- додаје се.

Аутор је похвалио музику из филма "Дара из Јасеновца", коју потписују Александра Ковач и Роман Горшек.

- Моћно написаних оркестрација не би се посрамили ни највећи холивудски спектакли. А Антонијевићу предлажем да погледа "Qуо вадис, Аида?" Јасмиле Жбанић, где може да се види како се једнако грозни злочини могу написати много боље написаним ликовима и без прскања по екрану у стилу јефтиних хорора - додаје се у тексту.

"Ово није антихрватски филм"

Портал Индеx пренео је изјаву председника Александра Вучића.

- Гледао сам филм, свидео ми се. Тежак је, али мислим да је важан за наш народ. Важно је што је напокон направљен филм о највећем стратишту српског народа. То се догодило на моју иницијативу. Поносан сам на ту чињеницу, што су се после 75 година нека влада и неки председник сетио то да подржи - истакао је Вучић, а преноси овај портал.

Индеx се, такође, објавио и изјаву режисера филма Предрага Антонијевића, који је истакао да овај филм "није антихрватски, али је антиусташки.

- Наравно, знамо да је велики број људи у Хрватској чиста срца и они су то показали након што су онај филм о Дијани Будисављевић на Пулском фестивалу наградили, али има значајан број људи у Хрватској који и даље гаје усташки легат у НДХ. Тако су кренули одмах и напади на овај филм без да се филм види. Биће свуда у свету и по факултетима, како да кажем, научно-наставно штиво и о њему ће се разговарати - казао је Антонијевић, а преноси портал.

"НДХ натопљена крвљу невиних"

Хрватски историчар и теолог Горан Шарић објавио је на Фејсбуку своје виђење о "Дари из Јасеновца" и рекао да је требало "да прође више од седам деценија да се у Србији сними филм о једном од најмонструознијих геноцида које је човечанство запамтило (ако га уопште памти), а историја људског рода је историја геноцида, злочина, греха и побуне људи против Бога".

- Никад нећу заборавити сузе Хрвата, бившег јасеновачког логораша, који је тада већ као седи старац препричавао догађај ком је присуствовао у логору. Педесет година је јако пуно времена, па ипак, плакао је као дете док је описивао како је извесна усташица Марија убијала бебу ударањем главе о зид. Људски ум не може појмити размјер тог зла. Јасеновац није био нека изолована кућа страве, него је читава НДХ натопљена крвљу невиних жртава. Четири године пакла на Земљи - написао је Шарић на Фејсбуку.

- Није могуће ни у једној књизи, нити на једном филму да се прикаже оно што се тада догађало. Свакако је похвално што је неко покушао то да екранизује, што је филм приказан на РТС-у, што је држава стала иза пројеката. Међутим, поново се (након катастрофалне серије "Немањићи") показује да Срби нису у стању снимити добар филм о себи и својој историји, ако није са аутошовинистичких позиција. Ако се сами себи не ругају - додаје се у објави.

- Да сам ја снимао филм, за улоге усташа користио бих данашње негиратеље усташког геноцида, Игора Вукића и његову бесрамност којом негира покоље у Јасеновцу, Стјепана Разума и његову перверзну мирноћу, Романа Љељка и онај поглед преваранта. Режисер, сценарист и глумци требали су гледати наступе у хрватском сабору Хрвоја Зекановића и сладострасну мржњу којом говори о Србима, фанатичност Каролине Видовић Кришто, лукавост Жељке Маркић или пасивну агресију Влатке Вуковић док изјављује да ђечје логоре нису основале усташе него црвени криж. Требали су присуствовати проповиједима бискупа Кошића. Или бар, ако им је ближе, отићи у круг двојке, послушати Соњу Бисерко, Дубравку Стојановић, Николу Самарџића, Светислава Басару...

"Ко је и зашто је?"

Како се наводи у објави, "проблем филма нису ни патетика ни црно-бели приказ карактера".

- Сваки хрватски ратни филм или сваки филм о Сребреници има 100 пута више патетике. И може ли међу усташким чуварима у дечјим логорима ико да буде не беп, него и тамно-сви? Проблем је што филм, ако је рађен за међународну публику, није објаснио ко је и зашто побио стотине хиљада Срба, Јевреја, Рома и Хрвата у десетинама логора и у небројним стратиштима по селима НДХ. Није објаснио генезу зла. Није га потписао, именом и презименом - тврди Шарић.

- У једном оваквом филму атмосфера пакла се не постиже бруталним сценама насиља ни дивљачким испадима усташких зликоваца и то је највећи промашај филма. Режисер и сценариста показали су потпуно неразумевање историје, духа оног времена, духа усташког клеро-фашизма. Они усташе приказују као неке алфа насилнике из краја, гневне вође навијача, Земунце, Вељу Невољу. Не, усташе су биле хладни и мирни садисти, злобни и пакосни, љигави, али сталожени. Да сам ја снимао филм, за улоге усташа користио бих данашње негиратеље усташког геноцида, Игора Вукића и његову бесрамност којом негира покоље у Јасеновцу, Стјепана Разума и његову перверзну мирноћу, Романа Љељка и онај поглед преварант - истакао је овај историчар.

Шарић сматра да је требало да режисер и сценариста погледају наступе у хрватском сабору Хрвоја Зекановића и "сладострасну мржњу којом говори о Србима, фанатичност Каролине Видовић Кришто, лукавост Жељке Маркић или пасивну агресију Влатке Вуковић док изјављује да дечје логоре нису основале усташе него Црвени крст".

"Не може се прича градити на злочестим усташама и немоћним Србима"

Аутор текста у Јутарњем.хр се на почетку текста о "Дари из Јасеновца" истиче да је редитељ погрешио када је "гурнуо" филм у такмичење за Златног глобуса и Оскара јер се, како пише Полимац, нашао у друштву у које не спада.

Филм о злогласном усташком логору тренутно не представља ништа у ионако стално затегнутим српско-хрватским односима, осим још једног ускличника на постојеће врло лоше стање, но проблем је можда нешто друго - пише даље у тексту.

- Слаткоречиви редитељ Предраг Антонијевић уверио их је да филм има шансе за Оскара и Златни глобус, ваљда је то поткријепио својим добрим везама у Холивуду (некад је то збиља било тако, будући да му је Оливер Стоун продуцирао "Спаситеља" из 1998.), што никад није баш једноставно, али то је било све што је и направио. Подршка америчке критике је изостала, било је и позитивних рецензија, но два најутјецајнија гласила, Вариетy и Лос Ангелес Тимес, оценила су филм изразито негативно, нагласивши да је у питању антихрватска, антикатоличка и просрпска пропаганда - пише даље у тексту Јутарњег.хр.

У Јасеновцу започиње оргија крвопролића, заповједник логора Макс Лубурић (Марко Јанкетић) организује "музичко вече", логораши праћени музиком на брзину склепаног оркестра трче у круг и кад им усташа нареди да се зауставе, морају сести на прву слободну столицу. Онај ко остане без места, биће погубљен "србосјеком", посебним ножем смишљеним за убијање заробљеника, и тако унедоглед.

Проблем је што све то није највештије режирано, једва видите србосјек на делу, што умањује ефект: кад се већ залећете у хорор ефекте, покушајте их направити како спада. Накарадно делује такође лоше режирана сцена у којој се усташа и његова девојка у униформи тако узбуде од свег тог насиља, да морају на секс у оближњи аутомобил.

Изразито екстремног насиља више нема, Дара остаје без мајке и старијег брата и мора се бринути за млађег брата који нема ни две године и стално плаче јер је гладан и болестан. И даље влада атмосфера страха, надзорници повремено некога смакну, но крајње произвољно, тако да то драмски не производи особит емоционални учинак, а након што упознате све ликове и просторе у логору, почиње се провлачити монотонија. Не може се прича градити на злочестим усташама и немоћним Србима, треба ту некаква градација, разиграна фабула какву је Антонијевић имао у "Спаситељу".

У тексту у Јутарњем.хр се даље истиче да то није антихрватски већ антиусташки филм, што је крајње легитимно и да садржај истог занима искључиво публику са ових простора.

Препоручујемо

Култура

1 15

НАЈТУЖНИЈА СРПСКА ПЕСМА НАСТАЛА У ВОЗУ ЗА ЈАСЕНОВАЦ: Певали "Ђурђевдан" у вагонима смрти, док су их усташе гушиле!

21. 02. 2021. у 17:05

Култура

0 7

НИЈЕ НИ ТРЕПНУЛА КАД ЈЕ ТРЧАЛА ЗА БРАТОМ: Потресна сцена када злотвор Нада Шакић пуца на Дару никог није оставила равнодушним

21. 02. 2021. у 15:40

Култура

3 11

БИЉАНА ЧЕКИЋ - МАЛА ДАРА ЗА "НОВОСТИ": Срце ми је пуно, долазим на премијеру у Београд

21. 02. 2021. у 15:29

Друштво

1 3

ВУЛИН О "ДАРИ ИЗ ЈАСЕНОВЦА": Болело је као што сам знао да ће болети, нико пре Вучића није имао храбрости ово тражи

21. 02. 2021. у 15:06

Култура

1 0

ХРАБРЕ СРПСКЕ МАЈКЕ УЗ ПЕСМУ КРЕНУЛЕ У СМРТ: У возу за логор ужаса орила се ова песма са Косова

21. 02. 2021. у 14:34

Култура

0 4

СРБОСЈЕК: Оружје којим су усташе клале Србе у хрватским логорима, у Јасеновцу се такмичили ко ће за ноћ заклати више људи

21. 02. 2021. у 14:02

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације