ПОГЛЕД ИСКОСА - Шобајићев интегрализам
МИЛОШ Шобајић је слике и скулптуре у последњих 20 година излагао у неким од најважнијих галеријских простора у Европи и Србији.

Фото Архива
О његовом раду публиковано је шест монографија, од тога три код великих француских и енглеских издавача. Недавно су британске и америчке књижаре снабдевене са најновијом, књигом великог формата издавача Филип Вилсона, а у новој галерији "Комбанк дворане" (бивши Дом синдиката) осим нових радова представљена је и Шобајићева аутобиографија.
Чињеница да је и Луси-Смит написао монографију Милоша Шобајића, који је због своје наглашене националне оријентације, излагања на Венецијанском бијеналу и просрпски написане монографије Петера Хандкеа, имао проблема са француском јавношћу, говори о томе колико је Шобајић данас значајан.
Он је предавач на угледним универзитетима од кинеских (кинеска уметност је у великом успону) до матичног "Мегатренда". Успео је пре свега зато што је веровао у то што ради и никада није комерцијализовао своје стваралаштво. Његов развитак био је поступан и логичан, од првих слика под утицајем естетике групе Медиала до данашње, условно речено експресивне фигурације, његов пут није био праћен наглим прекидима и започињањем нечег сасвим другачијег и супротног, што је честа особеност (пост)модерних уметника. Никада није доводио у питање самосвојност своје уметности и своје добре намере. Зато Шобајић данас заузима средишњу, посредничку улогу, младима може да буде узор и као уметник који цени традицију (његов париски атеље нимало случајно био у Бато Лавоару, стецишту модерних мајстора) и као стваралац отворен за најновије. Са њим поново Србија има светског уметника који је у много чему испред времена и он је сада уз Марину Абрамовић најцењенији наш стваралац у свету. Снага и интегрализам његовог опуса не само да надилазе локално, већ и поделу на традиционално и авангардно. Зато Луси-Смит оправдано пише о Рембрантовом "Одраном волу" и сликама Фресиса Бејкона као претечама Шобајићевог опуса. Шобајић каже да се уметност поделила на десницу и левицу, на конзервативне сликаре чији су реализам и традиционализам вид кича и на постконцептуалисте који се због наводног напретка баве бесмисленим експериментима. Рад нових уметника отуђује публику од уметности па она више не улази у галерије самим тим што са ликовношћу нема никакве везе. Шобајић каже да уметност не служи за чулно уживање већ за буђење свести, ликовно дело је филозофско и треба да остави утисак на посматрача, да га раздрма, натера да се замисли а не да га разоноди. Утемељен у ликовном а не у ширем појму визуелног, спреман на уступке осим да изда сликарство са којим је почео, Шобајић налази да је права уметност у средишту између крајности. Све је већ виђено на светској сцени и само је Шобајићу после медиалних харизмата успело шире да заинтересује јавност.

ШОЈГУ УПОЗОРАВА: Тај потез би могао довести до трећег светског рата
СЕКРЕТАР Савета безбедности Русије Сергеј Шојгу упозорио је да би увођење мировњака на историјске територије Русије могло довести до трећег светског рата.
24. 04. 2025. у 19:46

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

УСТАШЛУК НА ДЕЛУ И Хрватски кардинал велича Томпсона - тотално лудило у Хрватској
КОЛИКО је Хрватска огризла у мржњи према Србима говори чињеница да је чак и тамошњи кардинал говорио о концерту Топсона познатог по песмама које величају клање Срба.
24. 04. 2025. у 17:01
Коментари (1)