ОД ПОЛОНЕЗЕ ДО РЕВОЛУЦИЈЕ: Преводилац Новица Антић, један од добитника Награде града Београда
ПРЕВОДИЛАЦ (и управник Атељеа 212) Новица Антић већ четврт века српској читалачкој и позоришној публици представља руске савремене драме: за превод антологије "Велика (пост)совјетска енциклопедија - Николај Кољада" ових дана добио је Награду града Београда у области књижевног и преводног стваралаштва.
Фото Архива
Антић је за своје преводе већ освојио наша највиша признања ("Милош Ђурић" и "Јован Максимовић"), "његове" драме играју се од Суботице до Грачанице, а Кољада је (захваљујући Антићу) у Србији постао готово домаћи писац и, како сам изјављује, преко београдских сцена представио се европској позоришној јавности. Данас, три деценије касније, један је од најугледнијих и најизвођенијих руских писаца у Европи.
- Имам већ три антологије руске савремене драме, али никада нисам направио избор из драма Николаја Кољаде који је један од њених родоначелника. Сада сам се одлучио да из тог, заиста великог опуса, одаберем десет драма које су, по мом мишљењу, најрепрезентативније - каже на почетку разговора Новица Антић.
ИЗБОР ДРАМА
НАШ саговорник одлучио се за Кољадине комаде "Мурлин Мурло", "Праћка", "Кокошка", "Полонеза Огинског", "Шупљи камен", "Виолина, даире и пегла", "Бајка о мртвој царевој кћери", "Лажљивица " и "Велика совјетска револуција". Ова последња, инспирисала је Антића и за назив антологије, објављене у издању "Цептер бука".
- Ја сам додао ово "пост" јер сматрам да је он својим делом, на драмски начин, најбоље описао последњи период СССР и то постсовјетско време: време транзиције,огромних промена у земљи, али и оних које су дубоко дирале и дирају животе свих људи. Тај период још увек траје, као што траје и код нас.
На питање шта Кољаду издваја у односу на друге, бројне и такође успешне савремене руске писце, Антић одговара:
Фото Танјуг
- Он објављује од почетка деведесетих, дакле, више од три деценије. Његове драме су прошле тест времена, што је у уметности најбитније. Већ трећа генерација редитеља, глумаца и драматурга чита Кољадине комаде и поново их тумачи, сад већ у другим друштвеним, културним и моралним приликама. И поново се изводе. Ево, скоро ми се јавио Паоло Мађели који у Немачкој управо поставља "Полонезу Огинског", која је написана пре скоро 30 година.
ЛЕОНИД АНДРЕЈЕВ
ДО сада је Антић превео седам драмских књига, а са романима, теоретским делима, укупно петнаестак дела.
- Никада нисам преводио класику, ако не рачунамо Леонида Андрејева, једног од најеминентнијих писаца "сребрног века".
Пре свега, зато што његове драме нису биле преведене код нас. Често су ми се обраћали издавачи са понудом да се поново преводе класици, ја према томе имам двоструки однос: схватам потребу да се "осавремени" језик у руским драмама, с друге стране имам обзирност према тим мојим заиста великим претходницима који одавно нису међу нама.
Кољада је родоначелник и Школе уралске драматургије, која се издваја у односу на остале по томе што се кроз обичне људе и ситуације критички осврће на све те друштвене промене, које су тада биле врло драматичне. А политички "ентузијазам" тог времена није дозвољавао критичност:
- Тачније, његова драма није добро пролазила у тим, још конзервативним круговима. Био је то период застоја совјетске драматургије: од Вампилова па до Кољаде (уз Петрушевску и Разумовску) које су се нашле негде између - није било великих писаца. Ова школа је утемељила једну критичку мисао, која је типично руска. Иде из човека, из ситуације и стања и кроз појединца даје слику друштва. У том смислу наслања се на велике претходнике као што су Гогољ и Чехов. Двојица класика никада није давала глобалну слику, него су кроз људе и ситуације осликавали друштво.
Новица Антић је и једини стални инострани члан Жирија за награду у области савремене руске драме Удружења драмских уметника Русије, којим председава велики руски глумац Каљадин.
- Ова организација обухвата сва професионална позоришта у земљи, а има једно велико одељење које се бави само савременом драматургијом. Најбоље драме свих конкурса, од Москве до Камчатке, на крају године долазе у Удружење и жири, од најбољих, бира најбоље. То је својеврсни драмски Оскар и најбољи начин да стимулишу своје савремене писце.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ДАНАС СУ МИХОЉСКЕ ЗАДУШНИЦЕ: Ако не можете да одете на гробље, обавезно изговорите ову молитву
АКО није могуће отићи на гроб покојника, њима се служи помен у цркви.
05. 10. 2024. у 08:18
ИЗНЕНАДНА СМРТ НАЈЛЕПШЕ У СТАРОЈ ЈУГИ: Месецима крила трудноћу, а волела чувеног музичара
ОЛИЧЕЊЕ талента и жена која је промовисала породичне вредности.
05. 10. 2024. у 12:03
ПРИНЦЕЗА ПОНОВО ТРУДНА: Нова принова у британској краљевској породици
БРИТАНСКА краљевска породица чека још једну бебу.
05. 10. 2024. у 11:37
"ТО ЈЕ БИЛА ВЕЛИКА ЉУБАВ, НА СВЕ ИЛИ НИШТА" Катарина лудо волела познатог глумца (ФОТО)
МАЛО ко зна да је Катарина у срце пустила једног глумца.
05. 10. 2024. у 11:00
ЗАРАДИЛА ГОМИЛУ ПАРА ЗА САМО ЈЕДНУ НОЋ: Чиме се Весна Радусиновић бавила пре новинарства?
МАЛА грешка могла ју је коштати главе.
05. 10. 2024. у 14:22
МИРЗИ УНИШТЕНО ЗЕМЉИШТЕ Огласио се због трагедије у БиХ: "Људи, помозите" (ФОТО)
ПЕВАЧ је апеловао на људе да помогну.
05. 10. 2024. у 07:58
ШОК САЗНАЊА НА СУЂЕЊУ: Запослени у "Рибникару" нису пружили помоћ деци након што их је Коста упуцао?
ИЗ СНИМАКА се види да су теткица, којој још не знамо име, разредна Драгана Томић и домар Раде Симић, након што је Коста пуцао, а пре доласка наставника географије Зорана Нишевића и полиције, били на вратима учионице историје у којој је било "VII/2" и нико од њих није ушао унутра и пружио помоћ деци.
30. 09. 2024. у 14:56
МЛАДИЋИ РОЂЕНИ ОВЕ ГОДИНЕ ЋЕ ПРВИ У ВОЈСКУ: Генерал Мојсиловић открио све детаље о служењу војног рока
НАЧЕЛНИК Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић рекао је у емисији "Таковска 10" да Србија касни са увођењем обавезне војне обавезе. Суштина је да се изгради одбрамбени капацитет Србије, сваки дан и сваку годину коју чекамо, губимо генерације младих војника, рекао је генерал Мојсиловић. У једној класи рачунамо до 20.000 војника-регрута, на годишњем нивоу, два и по месеца по пет хиљада њих у једној класи, односно циклусу, рекао је Мојсиловић уз напомену да ће прво бити регрутовани млађи војници, почев од 2006. годишта.
25. 09. 2024. у 22:01
СРБИН ОБЈАВИО КОЛИКО ГА КОШТА ЖИВОТ НА СЕЛУ: Дао детаљан списак на шта троши - има питање за сународнике
СРБИН који живи са супругом и дететом на селу написао је на друштвеним мрежама да месечно троши између 2.000 и 2.500 евра. Објаву је поставио јер је, како каже, приметио да многи троше мање од њега, и то у граду, и занимало га је да ли у нечему претерује.
04. 10. 2024. у 18:13
Најновије из рубрике
НАИВА НА ЛИСТИ УНЕСКО: У Ковачици отворен фестивал сликарства (ФОТО)
ТРЕЋИ фестивал словачког наивног сликарства, у знаку јубилеја 100 година од рођења Зузане Халупове, отворен је данас у Ковачици.
05. 10. 2024. у 18:08
ПОБЕДИЛА ПРЕДСТАВА ЈАСНE ЖМАК: Доделом награда завршен 58.Битеф
ГРАН при „Мира Траиловић“ 58.Битефа припао је представи This is my truth,tell me yours Јасне Жмак (хрватско – словеначка копродукција), Специјалну награду „Јован Ћирилов“ добиле су словеначка представа „Сексуално васпитање II :Борба“ Тјаше Чрнигој и „Трилогија Снага кучке – I поглавље : Невеста и Лаку ноћ, Пепељуго“ Каролине Бјанки, публика је најбољом оценила представу Тјаше Чрнигој, док је награда „Политике“ за режију освојила белгијска представа „Антигона у Амазону“ Мила Рауа.
05. 10. 2024. у 14:29
СВЕТСКА СИМБОЛИКА ПИРОТСКОГ ЋИЛИМА: Министар културе Србије Никола Селаковић на 19. самиту Франкофоније у Паризу (ВИДЕО)
Пиротски ћилим ускоро би могао да буде заштићен као нематеријална светска баштина Унеска.
04. 10. 2024. у 16:24
ПОЗНАТИ ГЛУМАЦ УМРО ЗБОГ КОНТРАСТА НА СКЕНЕРУ: Преминуо Мишел Блан, најсимпатичнији "лузер" француског филма
ПОЗНАТИ француски глумац Мишел Блан (73) изненада је преминуо у Паризу, од срчаног удара који је уследио после алергијске реакције на медицинском прегледу, од контраста за скенер.
04. 10. 2024. у 14:45
ОШТРИНА САТИРИЧНОГ ПОГЛЕДА НА ПЛАНЕТУ: "Новости" 57. пут бирају најбоље новинске карикатуре на конкурсу у част Пјера Крижанића
У ЧАСТ карикатуристе, новинара, есејисте, писца и једног од оснивача "Ошишаног јежа", Петра Крижанића (1890-1962), који је у историју ушао под псеудонимом Пјер, легендарни главни уредник "Вечерњих новости" Слободан Глумац и карикатуриста Драган Савић, установили су 1967. године награду за најбољу новинску карикатуру, за коју је 57. пут расписан конкурс, који ће бити отворен до 20. октобра.
04. 10. 2024. у 12:48
Коментари (0)