ХРВАТИ ЧЕКАЈУ ОДЛУКУ О ШЕНГЕНУ: Највећи проблем биће надзор граница
АКО Хрватска у четвртак добије одобрење за улазак у највеће подручје без граница на свету, колоне возила на њеним границама са комшијама у ЕУ постаће историја, најављује француска агенција АФП. Министри правосуђа и унутрашњих послова Европске уније састају се у четвртак и одлучиваће о примању Хрватске у шенгенску зону без пасоша, која омогућује слободно кретање више од 400 милиона људи унутар 26 земаља чланица.

Фото Shutterstock
Једна од најспорнијих тачака била је способност Хрватске да надзире најдужу спољашњу копнену границу ЕУ, у време када миграција остаје кључни изазов, наводи АФП у својој анализи. Захтев Загреба за чланство у шенгенском простору 2016. такође је дошао у осетљивом тренутку за Европу. Милиони миграната, многи из зона сукоба, ризиковали су од 2015. године своје животе како би илегално ушли у ЕУ, а потом је 2020. избила пандемија ковида-19.
Обе кризе присилиле су шенгенске земље да поновно уведу одређене граничне контроле.
Ако Хрватска у четвртак добије зелено светло за улазак у Шенген - потенцијално уз Бугарску и Румунију - километарске колоне возила на граничном прелазу Брегани са Словенијом одлазе у прошлост. Брегана је један од 73 копнена прелаза на граници Хрватске са Словенијом и Мађарском који ће престати да постоје.
- Првог јануара уклонићемо баријере и гранични промет биће слободан - рекао је за АФП начелник Управе за границу Зоран Ничено. На аеродромима ће промена ступити на снагу 26. марта због техничких захтева.
Изазов - илегалне миграције
Од уласка у ЕУ пре готово десет година, Хрватска је имала тежак задатак - надзирати најдужу спољашњу копнену границу блока. Граница, дуга више од 1350 километара с Босном и Херцеговином, Црном Гором и Србијом, подручје је које је злогласно по трговини мигрантима, дрогом и оружјем.
Најизазовнија је 1011 километара дуга граница с БиХ, која, осим што је најдужа, састоји се и од тешког терена испресецаног рекама и кршевитим планинама.
Не очекује се да ће се ситуација на хрватским границама са комшијма изван ЕУ пуно променити од 1. јануара јер је Загреб већ увео правила шенгенске зоне за поступање с спољашњим границама.
- Хрватска већ годинама примењује шенгенске процедуре и користи све потребне алате за такве граничне контроле - рекао је Ничено.
Полиција каже да је борба против илегалне миграције била и остаје најзахтевнији задатак за око 6500 граничних полицајаца.
Невладине организације и медији су оптуживали хрватску полицију за често насилно враћање миграната, али Загреб те оптужбе оштро демантује. Хрватска се налази на опасној балканској мигрантској рути, којом су прошле стотине хиљада будућих тражитеља азила из Азије, Африке, с Блиског истока током европске мигрантске кризе од 2015. до 2016. Рута је службено затворена 2016, али мигранти који желе ући у западну Европу наставили су је користити, иако у пуно мањем броју.
Но ове године се њихов број значајно повећао. Готово 130.000 људи, укључујући жене и децу, откривено је на рути од почетка 2022. То је 170 посто више него 2021, према Фронтексу. Хрватска је до новембра регистровала око 30.000 илегалних миграната, готово 150 посто више него у истом раздобљу прошле године.
Подручје Старе Градишке постало је жариште за мигранте који покушавају прећи реку Саву у малим чамцима па чак и пливајући упркос ниским температурама. Хрватска полиција и њихове колеге из ЕУ наводе да су две ствари кључне за решавање проблема - борба против трговаца људима и сарадња земаља кроз које мигранти покушавају проћи.
- Људи које ухапсимо последњи су у ланцу (кријумчарења) - возачи - рекао је Ничено. - Но уз сарадњу и анализу, можемо ухватити банде и организаторе - додао је.
(Вечерњи лист)
Препоручујемо

ХРВАТСКУ ЈУТРОС ПОГОДИО ЗЕМЉОТРЕС: Епицентар код Петриње, потрес се осетио и у Загребу
07. 12. 2022. у 07:35

ВЕЛИКА ПРОМЕНА У ШКОЛАМА У СРБИЈИ: Од данас ништа неће бити исто, односи се на родитеље
РОДИТЕЉИ школараца у Србији од данас добијају аутоматска звучна обавештења када наставник у електронски дневник упише изостанак детета са часа или нову оцену. Мада су деца годинама налазила начине да не кажу родитељима баш сва дешавања у школи, то сада више неће бити могуће.
17. 04. 2025. у 11:29

МАКРОН ПОСЛЕ РУСКОГ НАПАДА: Хитно нам је потребан мир
РУСКИ ракетни напад на град Суми на северу Украјине наглашава хитну потребу за наметањем примирја Русији, изјавио је данас председник Француске Емануел Макрон.
13. 04. 2025. у 15:34

"КОМПЛИТЛИ ФРИ ОФ ЧАРЏ": Да ли сте чули како Путин прича енглески? (ВИДЕО)
РУСКИ председник Владимир Путин имао је у фебруару телефонски разговор с америчким председником Доналдом Трампом о окончању рата у Украјини, а иако тада није саопштено којим су језиком причала двојица државника вероватно се свако користио својим матерњим и ослонио на преводиоце.
17. 04. 2025. у 15:25
Коментари (3)