Регион

ХРВАТИ ЈЕДУ СРПСКЕ ШЉИВЕ: Драстичан пад пољопривредне производње у комшилуку, племенита воћка на високој цени

Танјуг

09. 09. 2020. у 21:03

У ХРВАТСКОЈ су пољопривредна земљишта запуштена, тек се ретки одлучују за производњу која бележи велики пад, па није довољна за подмирење домаћих потреба. Зато Хрвати једу увозне шљиве које углавном стижу из Србије, Молдавије, Македоније и БиХ.

ХРВАТИ ЈЕДУ СРПСКЕ ШЉИВЕ: Драстичан пад пољопривредне производње у комшилуку, племенита воћка на високој цени

Иако шљива представља све траженије коштуњаво воће на тржишту ЕУ, посебно скандинавских, Немачке и Велике Британије, Хрватска ни у овој производњи не успева да постигне добре производне резултате, а последњих година, због различитих тржишних поремећаја, поједини већи произвођачи одустали су и престали да узгајају шљиве.

Тренутна понуда конзумне шљиве, која је великим делом замена за нектарине и брескве које имају врло високу цену, ове је године добра. Међутим, на тржишту доминира увозна конзумна шљива чија се цена креће од седам до десет куна за килограм - показала је анализа "Смартера", консултантске фирме за пољопривреду и прехрамбену индустрију.

- За разлику од Хрватске, чија производња шљива не показује знакове опоравка и раста, суседне земље попут Србије, БиХ, па и Северне Македоније, али и Румуније успешно развијају своју производњу, те осим конзумне шљиве све више пласирају и извозе различите производе на бази овог воћа - од ракије, сушених шљива, компота до пекмеза. Суседна Србија производи око 500.000 тона шљива, производња у БиХ се креће од 150.000 до 200.000 тона, док је Румунија такође на 500.000 тона - истиче стручњак Мирослав Кускуновић.

Сви подаци показују да је производња воћа у Хрватској у структурним проблемима, који су условљени неинвестирањем у нове технологије, сорте, модерне нове воћњаке, као и у покушај да се кроз осмишљавање и производњу производа више ценовне категорије ова производња покуша да ревитализује.

Један од кључних проблема је и то што се вероватно један велики део ове производње и прераде (посебно у ракију и пекмезе) одвија у сивој зони коју је тешко контролисати.

Према службеним подацима, шљива се узгаја на 4.500 хектара, углавном у Славонији и Барањи. У прошлој години Хрватска је увезла свежих шљива у количини од 2.535 тона вредних 1,5 милиона евра, док је извоз био 845 тона за само 540.000 евра.

Највише шљиве стигло је из Србије - 913 тона, Молдавије - 619 тона, Северне Македоније - 427 тона.

Осим у свежем стању, Хрватска увози и огромне количине осушене шљиве. Тако је прошле године стигла количина од готово 1.000 тона, вредна више од два милиона евра, од чега две трећине долази из Чилеа и Србије. Хрватска је прошле године 389 тона конзумне шљиве извезла у Словенију, где је завршило и 57 тона осушене шљиве.