НАНОЧЕСТИЦЕ ГРЂЕ ОД НАЈЛОНСКИХ КЕСА: Упркос свим напорима, у свету се тешко заводи ред у коришћењу пластичних производа

Комад искрзаног најлона, затегнут на грани огољене зимске крошње, злокобно лелуја на ветру као испрано једро на катарци гусарског брода. Овај ружан призор видљив је широм планете која муку мучи с тешко разградивом пластиком.

Фото: Горан Чворовић

Европским правилима, која и ми, као земља кандидат за чланство, следимо, покушава се да се заведе ред у прекомерном коришћењу пластичних производа, у првом реду најлонских кеса. Од почетка овог века, у претходне две деценије, пуно је учињено и у другим деловима света, али се пластика не да, чинећи и даље добар део наше свакодневице.

Претходних година поново смо у прилици да виђамо суседе како са плетеним цегерима, као у времена наших бака, крећу у набавку. Они који су одлучили да штите планету, носе и платнене торбице са собом. На то их наводи и нагон за штедњом, пошто се пластичне врећице на касама продавница од пре неколико година наплаћују. Али, има и оних који настављају по старом. У најбољем случају, купљену кесу касније користе за бацање кућног отпада.

Нису у питању само кесе. Ту су и чаше, тањири и једнократни прибор за јело, који су однедавно забрањени у ЕУ и замењени картонским или дрвеним производима. Али, шта да радимо с балонима? Или, како спаковати шкољке и друге морске плодове? Шта са газираним пићима популарних марки? Све су то питања на која покушавају да пронађу одговор власти широм Земље.

Слике загађених мора и океана, плажа прекривених пластиком, риба и птица угушених кесама и боцама, наводе свако рационално биће да добро размисли о томе куда иде свет. Али, пластика постаје још опаснија када постане невидљива, када се сведе на мирко и нано састојке.

- Ове честице могу да транспортују своје молекуле преко воде, ваздуха и земље, до органа живих бића, прелазећи биолошке баријере. Налазе се у нашој крви, плућима, јетри – упозорава директорка за истраживања у Француском националном институту за пољопривреду, прехрану и човекову околину Натали Гонтар.     

Данас више од сто земаља делимично и у потпуности забрањује пластику за једнократну употребу. У протеклој деценији њихов број се утростручио. Бангладеш је био прва земља у свету која је забранила пластичне кесе, 2002. године. У Кенији за загађивање природе пластиком прети казна од 36.000 евра и четири године затвора. У Африци и Азији забране су честе. У Калифорнији је коришћење смањено за три четвртине.

У Европи, танке пластичне кесе у потпуности забрањује 18 земаља. Практично све остале захтевају плаћање таксе за њихово коришћење. Према подацима Еуростата из 2019. године, пластичне кесе су највише коришћене у балтичким земљама – 284 годишње по особи у Летонији и чак 332 у Литванији. Ствари ће се очигледно мењати, јер Литванци од ове године, а Летонци од 2025, више неће имати на располагању бесплатне кесе, оно што је код нас, или у Француској, на пример, одавно уведено. С друге стране, најмање се користе у Пољској (23), Белгији (17) и Португалији (8).

Тренутно, 40 одсто пластике која се користи у Европи служи за паковање производа. Европски парламент је зато одлучио да покрене иницијативу за додатну заштиту људи и природе. Европосланици су у новембру усвојили предлог нових правила у борби против гомилања отпада и ради подстицања рециклирања. Предложено је да се обим амбалаже смањи за 5 одсто до 2030, 10 одсто до 2015. и 15 одсто до 2040. Што се саме пластике тиче, она би требало да се смањује појачаним ритмом од 10, 15 и 20 одсто у истом периоду. Требало би да буде и потпуно забрањена продаја кеса тањих од 15 микрона, осим уколико се не користе из хигијенских разлога или против расипања хране. На мети су и минијатурна паковања за тоалетне производе у хотелима, као и најлони за обмотавање кофера на аеродромима.

Такође, намера је да се већ до 2029. године разврстава 90 одсто амбалаже од пластике, дрвета, метала, стакла и папира. Израчунато је да је 2018. године сектор амбалаже обрнуо 355 милијарди евра у ЕУ. Паковања у која се умотавају производи повећала су се са 66 милиона тона у 2009. години на 84 милиона 2021. Сваки Европљанин је пре две године произвео 188,7 килограма ђубрета од амбалаже, што ће се попети на 209 на крају ове деценије, уколико се ништа не предузме. Европски парламент је рекао своје, а сада следе тешки преговори са националним владама и Европском комисијом.

Француска је бесплатне пластичне кесе забранила од 2016. године. Али, многи у овој земљи траже и налазе рупу у закону. Правила наиме налажу забрану кеса тањих од 50 микрона за које се сматра да служе само за једнократну употребу, па се једноставно производе оне дебље, које би требало да се употребљавају више пута, што најчешће није случај. Могу да се праве и тање кесе, али оне морају да буду делом од биоразградивог материјала, што тешко може увек да се провери. Неке стижу и из иностранства, где је регулатива мање стриктна. Као претња несавесним индустријалцима уведена је казна од две године затвора и 100.000 евра.

Од када се кесе плаћају, њихова употреба у супермаркетима у овој земљи је смањена за 20 пута, са десет милијарди комада 2002. године на 500 милиона. Али, ако бесплатних кеса поред каса више нема, има их, и то танких, уз воће, поврће, или у различитој амбалажи. Французи данас користе 97 најлонских кеса годишње, отприлике две недељно, што је два пута мање од европског просека. Њихово коришћење би требало у потпуности да се забрани 2040. Од 198 килограма амбалаже коју је просечан Француз бацио 2021. године, 37 одсто је била пластика, што је за 12 одсто више него 2016. Нова правила би требало то да промене.

ОД СЕКУНДЕ ДО ЧЕТИРИ ВЕКА

Производња једне најлонске кесе траје 1 секунду, користи се у просеку 20 минута, а њена разградивост је од једног до четири века. Исто толико времена да се разграде потребно је и пластичним боцама.

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације