Свет

НАЈГОРА РЕЦЕСИЈА ОД 2008. ГОДИНЕ: Светска банка о последицама короне - следи ПОРАСТ СИРОМАШТВА!

В.Ц.С.

07. 10. 2020. у 19:23

ПРИВРЕДЕ земаља у развоју Европе и централне Азије, међу којима је и Србија, доживеће ове године најгору рецесију од финансијске кризе 2008. године.

НАЈГОРА РЕЦЕСИЈА ОД 2008. ГОДИНЕ: Светска банка о последицама короне - следи ПОРАСТ СИРОМАШТВА!

То ће проузроковати пораст сиромаштва, наводи се у ажурираном Економском извештају Светске банке.

Опоравак економске активности очекује се 2021. године, али темпо опоравка зависи од трајања пандемије вируса корона, расположивости вакцина и побољшања глобалне трговине и инвестиција. Процене Светске банке су да би, уз границу сиромаштва од 3,2 долара на дан, додатних 2,2 милиона људи у региону могло да западне у беду, а уз границу сиромаштва од 5,5 долара на дан, која се обично користи као дефиниција за земље са вишим средњим дохотком, чак шест милиона!

- Пандемија короне и пратеће мере за сузбијање њених ефеката имају снажан утицај и на српску привреду, за коју се очекује да је запала у рецесију са пројектованим падом БДП-а од три одсто у 2020. Опоравак, спорим темпом, започеће 2021. Србија треба да ради даље на отклањању препрека за раст приватног сектора које су последица слабе управе и бирократије - наводи се у извештају.

Пандемија је, констатује се, негативно утицала и на образовање и здравство. Вирус је већ убио хиљаде људи, а многи ће имати дуготрајне здравствене последице. Такође, затварање школа може довести до губитака у учењу који је еквивалентан трећини пуне школске године.

- Посебно је важно смањити здравствене ризике од гојазности, пушења и прекомерног конзумирања алкохола који могу да угрозе активно и продуктивно старење, док институције вишег образовања треба да припремају студенте за изазове данашњег тржишта рада - констатују у Светској банци.

У целом региону, више од 18 процената становништва је гојазно, готово 23 процента периодично прекомерно конзумира алкохол и готово 26 процената су пушачи. Све ово повећава ризик од кардиоваскуларних болести, смртност и ризик од ковида-19.

Нарочито се инсистира на побољшању система вишег образовања у земљама западног Балкана и источне Европе. у извештају се истиче да би мушкарци требало да хватају корак у области основног и вишег образовања. Ипак, присуство жена у науци, технологији, инжењерству и математици знатно је ниже него присуство мушкараца. Због здравствених навика, стопа смртности је већа код мушкараца него код жена у целом региону.